RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Bodin,
Otac Rafailo kao da nas čita..pogledajte njegovo najnovije predavanje pod nazivom „Pokvareni um“..
Petkana,
Baš sam se mnogo naljutila i potresla, što kažeš da ti nisam interesantan sagovornik. :D
Ja tebe uopšte i ne doživljavam kao sagovornika, ili bar ne DOSTOJNOG sagovornika.
Zato ti se vrlo retko i obraćam. Eto, tek toliko, da te malo spustim na Zemlju i demantujem tvoje budalaštine, kojima truješ neupućene bogotražitelje. Nisi ni svesna kakvu konfuziju unosiš.
Ali, tako je to kad živiš u lažima, pa ti, kao što si i sama nedavno priznala „neki đavo ne da mira“.
Želim ti da konačno spoznaš istinu, zaista. :)
Što reče Isus:
„Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji. I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.“
Tako i tebe od tog đavola, koji ti ne da mira. :)
Bodine,
Slažem se, da su mediji u Srbiji izgubili slobodu u informisanju javnosti (neki manje, neki više, a neki i totalno). Ali, ta „informisanost“ se odnosi isključivo na politički život, a ne na „Crnu hroniku“.
Tabloidne (trač) novine su odavno izgubile „svoj kompas“, dezinformišući narod. Ali, opet, ta dezinformisanost se odnosi na politički i estradni svet, a ne na „Crnu hroniku“. O tome se radi.
Možda bi se odnosila i na hroniku, ukoliko bi neki političar imao veze sa nekom krimi-aferom, a inače, ne.
Poredići Adama i Evu sa narkomanima, kažeš:
„Njihov problem je bio duhovne, a ne fizičke prirode.“
A kakav je problem kod narkomana, ako nije duhovne prirode?!
Pa, upravo zbog duševne oronulosti, ljudi i postaju narkomani. A tek kasnije, sve ono što sledi kao problem fizičke prirode je samo posledica uzimanja droge. Ali, i dalje ostaje unutrašnji problem – duhovne prirode.
Kada bi se lekari bavili uzrokom narkomanije, a ne njenim posledicama, mnogi narkomani bi bili izlečeni. Da je Peranović nastojao da „štićenike“ (razočarane u život) upozna sa likom i delom našeg spasitelja Isusa Hrista, umesto što je primenjivao „vaspitne mere“, garantujem da bi svi ti narkomani bili izlečeni.
Ne znam, do kog stupnja si ti došao baveći se borilačkim veštinama. Ali znam, da ko god želi temeljnije da se bavi njima, mora ući u svet okultizma, kroz meditaciju.
Evo ti jedna zanimljivost na tu temu…
Jedan poznati hrvatski katolički sveštenik Milivoj Bolobanić se već duži niz godina bavi egzorcizmom (isterivanjem demona). Pre par godina izdao je knjigu pod naslovom:
„Kako prepoznati zamke zloga“ (imaš i na internetu u PDF-u, pa pogledaj), u kojoj je objavio raznorazne primere zaposednutih ljudi, sa kojima se tokom bavljenja svoje „službe“ susretao.
E sad, ja želim da napomenem, da je to čime se Bolobanić bavi (egzorcizam) veliki greh, jer se nigde na popisu Božijih darova, koje je Bog ostavio ljudima, ne nalaze darovi: isterivanja duhova, isceljivanja i vaskrsavanja. Što u stvari znači, da ni sam Bolobanić nije prepoznao „zamke zlog“. :)
Ali, kada demon navodno napušta zaposednutog, kobajagi uplašen molitvama koje su upućene katoličkim „svecima“ i „Gospi Mariji“, kao i prskanjem „svete vodice“, krstom… on uvek iskreno kaže, na koji način je zaposeo neku osobu. Jer naravno da ne može da kaže, da je npr. osvojio osobu preko poroka kockanja, ako se osoba nikada time nije ni bavila. Zato demon kaže iskreno, preko kog poroka je ušao u nekog. Iako napusti tu osobu,to je u stvari samo privremeno. Tek da bi osoba bila ubeđena, kako joj je egzorcista pomogao. Na taj način đavo obmanjuje kako zaposednutog, tako i egzorcistu, koji nije ni svestan da uopšte ne radi za Boga, nego za Satanu.
Dakle, Bolobanić je na ovaj način imao prilike da upozna deo istine, odnosno otkrije preko kojih sve okultnih disciplina, demoni zaposedaju čoveka. Između ostalih on navodi borilačke veštine!
Ali, onaj ko se bavio borilačkim veštinama (ili bilo kojom drugom okultnom disciplinom), nikako ne treba da posećuje kojekakve egzorciste. Ono što je neophodno, jeste da posti i uputi iskrenu molitvu Bogu, da mu preko vere u našeg spasitelja Gospoda Isusa Hrista, oprosti greh i oslobodi ga eventualne zaposednutosti.
Drago mi je, što si meditaciju uspeo da prepoznaš kao „vid duhovnog samoubistva“, jer ona to svakako i jeste. Ali, ne bih se složila, da ona „nema veze sa učenjem borenja“.
Kažeš, citiram: „ne želite ravnopravan dijalog“.
Nemam ja tu šta da želim, ili ne želim. Svi su ovde ravnopravni, zato što svi imaju iste mogućnosti. Sva prava, koja imam ja, imaš i ti i ostali. Zar ne? Prema tome, dijalog je ravnopravan i pošten. I nije tačno, da ja želim pobedu, već se ona jednostavno desi, a samo iz razloga što se služim istinom. Zapravo, ako ćemo iskreno, ja ni ne bih imala protivnike, ako bi se komentatori služili istinom.
I na kraju krajeva, ovde uopšte nisam bitna ja, niti bilo ko kao ličnost, već je bitno da osoba širi istinu, pa ma ko to bio. :)
Petkana,
otac je odlično ispekao podvižnički zanat. Rekao bih da ga je i mnogostruko ukrasio vrlinom, ali ne da da se vidi, pa ne bih nagađao. Odgledaću, hvala. :)
Mari,
čovek je i duh i telo. Fizička smrt je samo privremeno stanje bestelesnosti. Narkomani, imaju ekstremno bolesne i duh i telo. Zato nije tako jednostavno. Batine nisu sredstvo lečenja, nego anestezija. Duh može da pobedi fizičku zavist, ali treba ekstremno mnogo vremena i truda. Čemu mislite da uzdržanje od hrane tokom posta služi? Da je tako lako, ne bi bilo preljubnika, ne bi bilo debelih ljudi, ne bi bilo alkoholičara, ni narkomana. Jeste, sve počinje željom, t.j. duhom, ali se završava i telom i duhom. Stoga nije dovoljno nekoliko ,,Oče naš“. Ili kako već vole TV propovednici da rade na Zapadu.
U svakom slučaju, zato se i zove podvig. Jer je teško.
Nalaze se ,,u popisu“, u Delima Apostolskim.
Pogledaću, ali čisto informativno. Bogu hvala, naša tradicija je prebogata vrlinskim ljudima sa takvim iskustvima. Ili, bolje bi bilo da kažem: tuge i jada, što žrtve sebi dozvoljavaju da dospu u takvo stanje…
Što se borilačkih veština sa Istoka tiče: svakako da ima raznih majstora. Ima i kod nas pripadnika sekti koji se bave time. Ali, podvlačim, ništa nema veze sa demonima, ako ih na silu ne guramo unutra. Ako uspete da mi objasnite kako, n.pr., blokiranje udarca rukom oslikava neke hinduističke ili šamanske obrede, rekao bih da ste u pravu. Ali to, prosto – nije tako. Udarac pesnicom je udarac pesnicom. Da li me tome uči jogin ili svetac – nebitno je. Ako hoćete da se bavite filozofijom i etikom ratničkog duha različitih Orijentalaca, onda je to sasvim druga tema.
A na osnovu čega znate da ste baš Vi u pravu, a ne milijarde dokazanih bogotražitelja i podvižnika? Pročitali ste Sveto Pismo 5, 6, 20, 100 puta? Koliko je onih koji su ga znali naizust? Znate li da ga naši sveštenici na Liturgijama pročitaju… Iskreno, ne mogu da prebrojim koliko puta godišnje… Što bi Aboridžini rekli: ,,Postoji broj jedan i postoji broj mnogo.“ Na osnovu čega ste sigurni, a sigurnost je od krucijalne važnosti, da ste sve razumeli kako treba? Ako ste u pravu, nema problema, priznaću Vam. Al’ sad me zanima kako znate da jeste.
I da, veoma ste bitni Vi, posebno kao ličnost. Kao i svi ostali. Da nismo bitni, ne bismo bitisali.
Dokonih li ljudi!
Da li ste vi braćo i sestre pravoslavne svesni jedne jednostavne istine, niko nije skolastičkim putem prešao u pravoslavlje ali jeste u rimokatoličanstvo i protestantske sekte. Govorima i pisanjima se ne prevode zabludeli, oni dolaze u pravoslavlje kad ih dotakne Duh Sveti dal kroz ikone, liturgiju, mošti, crkvu ili Sveto pismo.
Džaba pričate sektašima i ateistima, jer su oni utvrdjeni u svojoj „veri“.
Mari je osoba koja je potpuno izgubila razumno i smireno promišljanje. I sad vi pokušavate da njenu manijakalnu energiju neutrališete. Čime?
Ona se drži čvrsto Biblije koju su napisali Sveti a te iste Svete u isti mah pljune! U Bubliji je doslovno napisano za umrle da su usnuli ali ona to ne prihvata. Ne prihvata Vaskrsenje, ne prihvata oživljavanje umrlih kroz Biblijske primere.
Shvatate li koji je to pad i opsednutost, nalik na kalviniste. Forma postaje važnija od suštine. Ona i ne zna šta šta čita, ona vidi samo ono što joj se dopada, jer ju je strast obuzela.
A sam autor članka je tek izgubljen u svemiru nagadjanja. Pa i pisanje o snazi reči kod jevreja je samo promovisanje Kabale i magije, gde čovek vlada prirodom a ne da Bog vlada čovekom
Šta vi pravoslavni tražite u ovakvim glupim okvirima gde nema ničeg što je za dušu korisno, samo vlada bezumlje i greh lako izgovorenih reči.
Tihovanje braćo i sestre. Nek bezbožnici i sektaši idu svojim putem a ako imalo vrede u srcu svom maći će Bog način da se oslobode svojih zabluda.
U pravu ste Djordje.
Upletosmo se u djavolje mreže, pa mudrujemo i dangubimo.
Složio bih se, a i ne bih se složio.
Ne bi sveti oci tolike knjige pisali, posebno o lošim navikama i jeresima, da je sve to džabe. Da ne govorimo da su mnogi diskutovali i sa svojim mučiteljima. Nekada da ih izobliče, nekada da ih privedu Veri.
Što se mene tiče, niti sam duhovnik, niti prozorljivac, da bih umovao kad je i šta korisno i kome. Ako me neko pozove na razgovor – odgovoriću. Dovoljno sam dokon. A šta će Bog da čini i preko koga – Njegova je volja.
No, istina je da ovakve debate deluju potpuno neukusno. U takvim vremenima živimo. I, šta sad? Da ćutimo? Da se večito uklanjamo? Da ,,ne trošimo reči“? Jer smo pametniji? Ne, nismo. Ni bolji. Drugačiji jesmo. Ali ništa ne postižemo slabim silama našim, no Silom Jakoga.
Međutim, ako je noga ozleđena, hoće li ruka reći: ,,Ma, šta ćeš mi ti… Samo hodaš okolo, a ja to nikad ne bih radila.“? Ili će da je maže melemom? Ako neki ne odgovara, tu je drugi, treći…
Bodine,
Objasni mi, kako to misliš da „batine nisu sredstvo lečenja, nego anestezija“(?!).
Otkad to batine, mogu da deluju poput anestezije?!
Po toj tvojoj logici, lekari bi trebali bolesnika da isprebijaju, pre nego što ga npr. operišu (?!). :)
I nije tačno da je duhu potrebno „ekstremno mnogo vremena i truda“, da bi pobedio fizičku zavisnost. Ako ti misliš da su: droga, alkohol, cigarete, blud, prejedanje… fizički problemi, grdno se varaš. Kao što rekoh, glavni problem je duhovne prirode, a fizička zavisnost je samo manifestacija duhovnog problema. Niko se nikada ne bi odao nijednom poroku, da prethodno nije postojao problem duhovne prirode. Ono što potom sledi kao fizička zavisnost, je samo posledica duševne praznine i oronulosti duha. Onog trenutka, kada se osoba duhovno ispuni (tako što prihvati Isusa), sve fizičke zavisnosti – nestaju! Kada čovek upozna istinu kroz Isusa, ona ga oslobađa svih poroka. On vrlo dobro zna, koje ga muke mogu čekati na Sudnji dan, ukoliko nastavi sa svojim porocima. I upravo zato će ih samoinicijativno napustiti. Jer, ako je najozbiljnije shvatio opasnost koja mu predstoji, on će se oprostiti od svojih poroka, ma kako to bolno bilo (to je onaj bolni krst, o kom sam pisala).
Isus je to na metaforičan način predstavio, kada je rekao:
„Ako li te ruka tvoja, ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe. Bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s’ dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe. Bolje ti je s’ jednim okom u život ući, nego s’ dva oka da te bace u pakao ognjani.“
Isus je želeo da nam poruči, da ako nas vuče bilo kakav porok, trebamo odmah da ga odbacimo od sebe, tako što ćemo najozbiljnije shvatiti opasnost Sudnjeg dana.
Ti misliš da se ljudi ne bi oslobodili poroka, kada bi ozbiljno shvatili kakve ih muke čekaju na Sudnji dan, ako nastave sa istim?! Još kako bi se oslobodili!
Pa, niko nije budala, da dozvoli sebi da zbog: alkohola, cigareta, droge… bude mučen, dokle god ne bude uništen u Ognjenom jezeru. Zar bi iko želeo da izgubi pravo na večni život?
Eh, samo kada bi znali istinu… ma, trgli bi se u momentu. Evo ti jedan primer iz običnog života…
Mojoj komšinici je lekar dijagnostikovao početni stadijum raka. Savetovao joj je, da ukoliko želi da spreči dalje širenje raka i omogući organizmu da se izleči, mora radikalno promeniti svoj dotadašnji način života, tako što će izbaciti nezdravu ishranu, ali i ostaviti cigarete.
Shvativši ozbiljnost situacije u kojoj se našla, ona je istog trenutka, zabrinuta i uplašena za svoj život, čvrsto odlučila da ostavi cigarete i naravno promeni ishranu. Tako je i bilo. Nikada više nije zapalila nijednu cigaretu! A bila je baš strastveni pušač i to sa dugogodišnjim „stažom“, pa joj niko nije verovao, da će uspeti da izdrži. A evo, ima već nekoliko godina kako ne puši i uspela je potpuno da se izleči.
Znači, kada čovek, ozbiljnije shvati opasnost, koja mu može predstojati, on se olako trgne iz bilo kog poroka. Pogotovo kada ozboljno shvati Sudnji dan.
Tako da, samo ljudi koji ne shvataju ozbiljno (ili ne žele da shvate) Isusov ponovni dolazak, odnosno njegov strašan sud, dozvoljavaju sebi kojekakve „užitke“.
E, zato imamo: preljubnike, debele ljude, alkoholičare, pušače, narkomane…
Pitaš me koliko sam puta čitala Bibliju?
Uopšte nije važno, koliko je neko puta čitao Bibliju. Može neko da je pročita i 100 puta, a da je nije razumeo, što si i sam shvatio pa me zato pitaš: „Na osnovu čega si tako sigurna da si razumela Bibliju?“
Formulisaći pitanje koje si mi postavio, upotrebio si reč „sigurna“. A upravo se tu i krije odgovor.
Vidiš, i sam si primetio da sam SIGURNA.
Siguran može biti samo onaj ko je upoznao istinu!
Dugo sam lutala, tragajući za istinom. I bila sam nesigurna, dokle kod je nisam otkrila. Sada, kada je poznajem, nema više nesigurnosti, ali ni mogućnosti da me neko može prevariti tj. ubediti u nešto što znam da nije istina. Apsolutno NIKO me ne može ubediti u neki zagrobni život ili u „svece zaštitnike“. Dok nisam poznavala istinu to je bilo moguće, sada kada je poznajem to je nemoguće.
Druga stvar, onaj ko je spoznao istinu, on želi i da je podeli s’ drugima, jer želi ljudima da sruši iluzije kojima robuju. Ali, to nije tako lako… Problem je što mnogi ne žele da je čuju, jer im je isuviše bolno da napuste svoja iskrivljena verovanja, tradiciju, običaje…
Ako jednog dana i ti otkriješ istinu, shvati ćeš o čemu sam ti pričala…
I na kraju, da ti kažem, da si me pogrešno rezonovao, kada sam rekla da nisam bitna kao ličnost (niti bilo ko). Jer, naravno da nisam mislila u životnom smislu. Zato sam jasno napomenula „ovde“. Dakle, OVDE ( na ovom sajtu) nije bitno, da se istakne ličnost nekog komentatora, nego je važno da se kroz ličnost komentatora istakne istina. :)
(Crni) Đorđe, :)
Budući da si se prvi put uključio u ovu temu, a da si to učinio bez prethodnog izlaganja o tome šta misliš o samom tekstu autora, pa čak se nisi udostojio da napraviš neki pristojan uvod, u kom bi makar uljudno pozdravio komentatore (bez obzira na različita gledišta), već si komentar odmah započeo opaskom „Dokonih li ljudi“, dovoljno govori o tebi kao osobi.
Tako da, ako je ovde iko „izgubljen u svemiru“ onda si to definitivno – ti, jer se ponašaš kao da si pao s’ Marsa.
Drugo, sama činjenica da nas proglašavaš „dokonima“, jasno ukazuje da religiozne teme doživljavaš kao zaludne, a nas komentatore, kao osobe koje besmisleno troše svoje vreme.
E vidiš, tako je to iz tvog ugla posmatranja, dok je iz mog ugla drugačije.
Pre svega, ovde niko ne dežura 24h dnevno, pa da kažeš da je „dokon“, već se komentatori povremeno uključe, kako bi iz učtivosti i pristojnosti odgovorili na nečiji komentar.
Postoji li interesantniji način da se iskoristi čudo tehnike zvano internet nego da se povede žustra religiozna rasprava u kojoj će svako izneti svoje stavove? Za mene ništa interesantnije!
Međutim, tvoj je problem, što ti smatraš da svi moramo razmišljati isto (pravoslavno) i što ti sve mimo tog okvira, tretiraš kao jeres (sektaše).
Zato i pitaš „čime da se moja „manijakalna“ energija neutrališe?“
Zapitaj se prvo, zašto bi bilo ko ovde, bilo čiju enegriju trebao da neutrališe??? Zato što se ne slaže sa tvojom?!
A to što si moju energiju okarakterisao kao „manijakalnu“, za mene lično je kao da si mi uputio kompliment, jer na neki način opisuješ da je ona žestoka. Tako da ti hvala na tom opisu. :)
Vidi se da smatraš da na ovom sajtu, pravoslavci ne bi trebali da razgovaraju sa verskim neistomišljenicima, jer to potvrđuješ svojom konstatacijom, obraćajući se pravoslavcima:
„Džaba pričate sektašima i ateistima, jer su oni utvrđeni u svojoj veri.“
Đorđe, jedini koji je ovde „utvrđen“, da ne kažem zacementiran, jesi ti, u svojoj pravoslavnoj „veri“. Čovek ne sme sebi da dozvoli da zbog verskih neslaganja ne razgovara sa neistomišljenicima.
Iskreno, smatram da nisi zaslužio ni da ti se obratim. Ali to ipak moram učiniti, da bih demantovala neistine koje si izneo o mojim religijskim stavovima. To činim zbog potencijalnih komentatora, koji se budu naknadno uključivali (jer mnoge mrzi da čitaju sve komentare koji su prošli) pa da ne budu u zabludi čitajući tvoj komentar, pun neistinitih tvrdnji. Evo tih tvojih komentara koji su u direktnoj suprotnosti sa mojim…
1) Ja kažem da su jedini svetitelji koje poštujem Biblijski svetitelji.
– Ti kažeš da ja te svetitelje pljujem.
2) Ja kažem kako doslovno tumačim Biblijske stihove koji kažu da su umrli, u stvari usnuli.
– Ti kažeš: „U Bibliji je doslovno napisano za umrle da su usnuli, ali ona (ja) to ne prihvata (?!).
3) Ja sve vreme pričam kako će Isus doći i uskrsnuti mrtve, kako bi im sudio.
– Ti kažeš: „Ona (ja) ne prihvata vaskrsenje.“
4) Ja dajem Biblijski primer, kada je Isus vaskrsao Lazara, oživeći ga tako posle 4 dana.
– Ti kažeš: „Ne prihvata(m) oživljavanje umrlih kroz Biblijske primere.
E, sad samo da te pitam – U čemu je tvoj problem???
Da li ti ne vidiš dobro? U tom slučaju ti preporučujem da pothitno kupiš naočare.
Ili možda, ne znaš da čitaš? Ili naprosto voliš da izokrećeš stvari, odnosno izmisliš nešto, onako kako to tebi odgovara?
Pa još na kraju svega ovoga kažeš:
„Ona ne zna šta čita, ona vidi samo ono što joj se dopada, jer ju je strast obuzela.“
Urnebesna komedija :D :D :D
Biće da si pobrkao neke lončiće, jer ova tvoja rečenica, na fantastičan način opisuje upravo tebe.
Zanimljivo je da i na početku, i na kraju svoga izlaganja, obraćaš se isključivo pravoslavcima, nazivajući ih braćom i sestrama. Našao si ovde sestru po tom maniru „Petkanu“. :)
Na taj način, opet pokazuješ koliko si ortodoksan u svojoj „veri“.
E, blago tebi Đorđe, kad isključivo na osnovu religiozne pripadnosti doživljavaš nekog kao brata ili sestru. ccc :)
A da si ikada, pročitao makar početak Biblije, odavno bi ti bilo jasno, da smo svi mi braća i sestre, jer potičemo od istog čoveka i iste žene – Adama i Eve. :)
Iskreno se nadam, da će Bog naći način, da probije tu tvoju „zacementiranost“, kako bi se oslobodio svojih zabluda (predrasuda). :)
Mari,
mislim da sam bio dovoljno jasan. Kao čovek koji je poznavao nekoliko okorelih narkomana savršeno razumem metode iz Crne reke. I ne interesuje me filozofiranje na tu temu. Ako ne razumete o čemu pričam – u redu. Ne može se sve ni objasniti. A ,,otkrivanje“ Boga ne menja ništa u čovekovoj psihičkoj svesti. Apsolutno ništa. Potreban je izuzetan napor volje, da bi se čovek upodobio visinama Nebeskim. Ko Vam kaže da je to puc prstima i sad si hrišćanin – obmanjuje i Vas i sebe. Mislim, bez Boga je prestanak sa grešnim stilom života nemoguć. Al’ ništa ne biva ni bez čovečije muke. Jer, šta će biti kada se blagodat povuče? Onaj koji se nije odvikao od greha će mu se povratiti. Dakle, hrišćaninu predstoji životni trud odvikavanja. E, čoveku koji se mnogo trudi Bog vremenom otkriva Sam Svoje tajne. Molitva, podvig, pa tek onda dobijamo poznanje vere i, ono najvažnije: poznanje sopstvenih grehova. Isprva na nivou savesti, pa onda sve jače i dublje. Čovek tu nema nikakvih zasluga. Zabadava mu se daje. Ono ,,i od punosti Njegove mi uzesmo blagodat za blagodaću“.
Dobro ste rekli, nije bitno koliko je ko puta pročitao Pismo, jer to ništa ne znači. A koliko ste svojih grehova pobrojali? Koliko ste ih ispravili, za koliko se još uvek trudite? (Ne očekujem da mi zaista odgovorite, ali se nad ovim zamislite.) Jer ovo je ono što je zaista bitno. Kako ste sigurni da ste svoj vid unutrašnji očistili dovoljno, da možete Istinu sagledati? To što ste sigurni u sebe malo znači. Jer i mučitelji hrišćana su isto tako bili sigurni. Jeretici su bili i još uvek su sigurni. Muslimani, budisti, pagani su podjednako u sebe sigurni. Na osnovu čega ste Vi sigurni? Jer, znate, možda Vam se ne sviđa, ali Bog je nesumnjivo sebe projavio kroz ljude. Pravoslavnih potvrda kroz istoriju ima mnogo. Tvrdite da ne pripadate nijednoj veri od ovozemaljskih, što će reći da ste jedina koja Pismo razumete (ili barem jedna od šačice ljudi). Ako je tako, pitam Vas, ima li Bog za Vas neke posebne planove? Ili se bliži Sud? I zašto smo trunuli skoro 2000 godina u neznanju, do ovoga časa? Ne usuđujte se da mi kažete da imamo Pismo, pa smo mogli sve da pročitamo ,,crno-na-belo“. Da je dato svakome da čita i razume, ne bi bilo nesuglasica.
A rećiću Vam zašto nije svakome dato da tumači. Jer je nebitno. Znanje o Raju, paklu, Sudnjem Danu – malo nam koristi. Dovoljno je da smo svesni da su tu, odn. da će biti. Ono što je svakome dato da shvati i nauči su: smirenje, pokajanje, krotost, pravednost, ljubav(milosrđe), čistota (srca), mir i postojanost. Tim redosledom. Ako hoćete da išta znate u životu – morate biti ,,nišči duhom“. Manimo se kojekavih tumaranja po paklu i budućnosti – u ovome je stožer svačijeg spasenja. A to nemate…
Dobro razmislite o ovome. Razumeo sam Vas sve u potpunosti, od Vašeg prvog komentara.