RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Gluplji tekst odavno ne procitah.
Pročitao sam dotični članak čim je izašao, i budući da smo već diskutovali na tu temu, gospodine Zlatar, nisam napisao odgovor. Međutim, videvši da ima mnogo lakomislenih koji su spremni da se upecaju na ovakvu logiku, krivu poput kakve udice, ne smeta mi da se ponovim koji put.
Da ne dužim više.
1. ,,Ateista je skeptik u odnosu na natprirodne pojave, jer ne postoje empirijski dokazi za njih.“ (Oprostite što parafraziram, kopiranje je nemoguće.)
Zdrav skepticizam je u hrišćanstvu jedna od osnovnih normi, jer ,,natprirodne“ pojave mogu izazivati različita bića, ne samo Bog. Dakle, i hrišćani su skeptici u odnosu na natprirodne pojave. Međutim, resto je čisto vaše mišljenje. Rekao bih, i mnogi drugi, da empirijskih dokaza ima u izobilju. Skoknite do Ostroga, na primer, pa upitajte mnoge čudesno isceljene da li su ozdravili u teoriji ili u praksi. Dok ste tu, slobodno se poklonite netruležnim zemnim ostacima svetog čudotvorca Vasilija. Pre nego što krenu priče o nekakvim metodama balsamovanja, podsetiću da mošti svetitelja imaju sve unutrašnje organe i nisu ispunjeni nikakvim posebnim tečnostima, ako izuzmemo sv. miro.
2. ,,Ateista odbija da poveruje u božanstvo, ali traga za Stvoriteljem.“
To bi bio agnostik, ne ateista. No, Vaš stav je jasan, tako da semantika nije mnogo bitna. A to što ,,Crkva ne daje logičan i razuman odgovor“ je, opet, Vaše mišljenje. Ne činjenica.
3. Epikur.
Vidite, ovo ima donekle smisla u paganskoj Heladi. Ali ne i u hrišćanstvu. Ako smatramo da je najveći dar koji je čovek dobio od Tvorca, posle samog života, slobodna volja, onda bi oduzimanje slobodne volje čoveku bilo najveće zamislivo zlo (oduzimanje ovozemaljskog života nije, jer je život večan i neprekidan). Bog, dakle, ne može učiniti čoveku (niti anđelu, ni životinji) najstrašnije zlo – uništenje njihove ličnosti, i nazivati se Dobrim. A verujemo da mu je to fizički moguće, iako nikad nije zabeležen takav slučaj.
4. Apropo prihvatanja i ne prihvatanja autoriteta.
U Bibliji stoji o neverovanju Tominom stoji: ,,Zato što si video poverovao si; blaženi koji ne videše, a poverovaše.“ Dakle, zdrav skepticizam nije osuda, ali je veće osetiti i poverovati duhom. To što lično niste imali nikakav kontakt sa Bogom ne znači da ni drugi nisu. To samo znači da im ne verujete, jer niste dobili munju sa neba ili sertifikat iz laboratorije, šta Vam je draže. Usudiću se da posumnjam u iskrenost vaše želje za dokazom, na osnovu ličnih iskustava.
Što se samog broja verovanja tiče: jasno je da ne mogu sva biti u pravu. No to ne znači da nijedno nije u pravu. Niti da su sva osim jednog apsolutno u krivu, posmatrano isključivo sa tačke morala i međuljudskih odnosa.
5. Argumenat neverovanja.
Oprostićete mi što ne pamtim, mislim da je gospodin Dokins izrekao ovo. Ispravite me, molim, ako grešim. U svakom slučaju ovo je ili ogroman egoizam, ili osnovno nepoznavanje hrišćanstva, ili, jednostavno, malicioznost autora. Što se same analize tiče:
1) Pogodbeni veznik ,,ako“ je ovde nelogičan i time suvišan. Ali to hrišćani ispovedaju, te ćemo prihvatiti.
2) Ako neko ne veruje u nešto, to nije stvar šanse, nego izbora. Ako ne odem na posao, neću zaraditi novac. Ne zato što mi nije data šansa. Ja imam šansu da poverujem da je ovaj kompjuter zahvaljujući kojim kucam božanstvo, pa opet se to neće desiti. Tako je i ateistima dato na milione dokaza ili, barem, priča o Jednome Istinitome Bogu, pa oni odbijaju da poveruju. U redu je, poštujemo slobodnu volju. Ali ne pretvarajmo se kako su ateisti nesrećne dušice koje samo čekaju da ih neko, eto, pozove, pa će odmah dotrčati i privoleti se Carstvu Nebeskom. Bolje bi im bilo da pogledaju da telefon pored kojeg dremljivo čekaju nisu, možda, iščupali iz zida…
3) Da kažemo da je tako.
4) Da, razumno neverovanje postoji.
5) Ali, da li je (ne)verovanje ateista stvarno razumno?
Evo, mogu da svedočim da nije. Jer, ako imam uvid u svoja i tuđa iskustva onda – čemu prazna naklapanja? A rećiću Vam i otkud ona: iz lenjosti. Hristos je bolesne isceljivao, slepima vid vraćao, oluje ustavljao, pa opet su mu fariseji tražili ,,kakav znak sa Neba“. Mrtve je dizao, pa mu sadukeji dolažahu da se prepiru ima li ili nema vaskrsenja.
Šta hoću ovime da kažem?
Da ste, gospodine Zlatar, utrošili malo više vremena na traženje Boga, umesto na čitanje sumnjivih ,,teorija“, ne sumnjam da bi ste Ga i našli, t.j. Sam bi Vam se otkrio. Ako je mogla gospođa Petkana i mnogi drugi sa ovog sajta, ako sam mogao i ja – možete i Vi i bilo ko. Ali, želite li zaista? Preispitujte i sebe, ne samo nas.
Da sumiramo, malo sam se rasplinuo… Da, Bog može da pošalje munju sa neba ili ispiše zlatnim prstom poruku ili štagod. Ali, mora li? Da li je to jedini način? Ako neko kaže: ,,poverovaću samo ovako i nikako drugačije“ – je li to čovek dostojan odgovora ili egoista? Uzmite Gedona za primer poniznosti. On, istina, traži višestruke dokaze od Boga kao naznaku da treba da podigne ustanak. Ali on ne traži tako što iz gordosti nego iz dubokog smirenja. Evo, proniknimo malo u njegov um. Kao da kaže: ,,Bože, nisam dostojan razgovora sa tobom, pokaži mi da li pravo činim, ostaviću runo na travi, pa ako bude zemlja suva, a runo mokro, znaću.“ Pošto se to i zbilo, Gedeon će opet: ,,Bože, oprosti mi, ali, za svaki slučaj, da ne bude da sam nešto pogrešno shvatio, učiniću isto, pa neka bude obrnuto.“ I na kraju je učinio šta se od njega tražilo. A mogao je i da kaže: ,,Šta imam ja sa tim što tražiš? Ti si Bog, ako hoćeš da te poštujemo, pukni gromom posred Međana, zatri ih sve… Šta misliš, zašto toliki ljudi prelaze Vaalu? Samo ćutiš, a mi da ginemo? Nije nego…“ Deluje li Vam poznat ovakav stil razmišljanja?
Savetujem Vam tekst ,,Rajska piramida“, sv. vladike Nikolaja. Imate ga i ovde u celosti, u Bašti. Pa ćete, nadam se, shvatiti zašto dokazi izostaju.
6. Profesor Jerotić je verujući hrišćanin, koji ide u crkvu, tako da je takvo vaše shvatanje dubljeg smisla njegovih reči pogrešno. Gledao sam kada je to izjavio u emisiji ,,Agape“ i verujem da je mislio doslovno šta je rekao i ništa više. Za slučaj da je negde drugde izjavio to što ste napisali – znajte da to nema veze sa hrišćanstvom. A, ako tvrdite da Bog postoji u nama, kao mnogi ,,Nju ejdž“ okultisti- deder to i dokažite.
7. Hrišćanstvo je zasnovano na strahu? Očigledno je da ga niste nikada iskusili. Naprotiv, Bog čoveku daruje izuzetnu hrabrost i junačnost. Ne slepu i beslovesnu neustrašivost, nego vrlinu. Pogledajte samo gorepomenutog Gedeona, Mojsija, Iliju, Jovana, Jestiru… Jesu li to kakvi pomamni junaci i strašni ratnici nalik na Ahila, Herakla? Ni izbliza. Prilično obični ljudi. Jestira je, pritom, žena (doduše, ne i jedina žena čija je hrabrost opisana u Svetom Pismu).
8. Šumanova frekvencija? A Vi ste, kanda, merili moždane frekvencije pravoslavnih hrišćana, jogina iz Indije i afričkih crnaca u transu, pa kažete da je sve to fino? Pravoslavac koji se moli za sjedinjenje vasceloga čovečanstva u Večnom, Životu, i budista koji meditira, želeći da se otrgne sasvim od ovoga sveta i rastoči u ništavilu, Nirvani su isto? Ne znam šta da Vam kažem na ovo…
U svakom slučaju, nemojte ovo doživeti kao neki lični atak. Prvi nisam svetitelj, da bih druge grdio. Ali, dužnost mi je da ne okrećem glavu kada neko greši. Bile greške tuđe ili moje. Na kraju, ispitajte srce svoje da li je baš sasvim saglasno sa Vašim mislima.
Pošto ima mnogo lakomislenih, koji su spremni da se upecaju na Vašu logiku (kako kažete) gospodine „Bodin“, ako se to može uopšte nazvati logikom jer sa njom nema dodira, odgovoriću Vam iskreno začudjen da se polemiše iznova o tekstu starom šest meseci. Tekst doduše nije izgubio na aktuelnosti, jer je tema „večna“. Šta Vas je to potstaklo da ga sada komentarišete? Da li ste svojim pravoslavnim „terorom“ oterali neistomišljenike i u njima ubili svaku želju za polemikom, ili ste uspeli da preobratite one neodlučne ili pripadnike druge vere?
Pominjete, kao empirijski dokaz, manastir Ostrog. Čuli ste, pročitali ste, neko je nekome rekao, ili pisalo u novinama da su se dešavala čuda, odnosno čudesna isceljenja. Niko nikoga nije poznavao, ali je čuo. Daleko od empirijskog, a još dalje od cellishodnog, imajući u vidu koliko ljudi prodje kroz manastir i koliko ih moli za pomoć. Da li je 99.99% nedostojnih za pomoć? Šta je to što, u stvari, čini čuda? Mošti svetitelja, manastir, Bog, ko se umilostivio da nesrećniku podari ozdravljenje? Ima li možda istine u tome da se ozdravljenje, ako se uopšte dogadjalo, ima korene u jakom, subjektivnom, intezitetu osećanja koje je imalo uticaja na fizičku realnost? Ponovio bih već rečeno: svako osećanje, jako po intenzitetu, iznenadno po nastanku i dugotrajno po vremenu doživljavanja DRASTIČNO utiče na organizam čoveka. Ako je to u negativnom pravcu, zašto isto ne bi imalo pozitivan uticaj u pozitivnom pravcu. Medjutim, Ostrog je daleko od onoga što je nekad bio. Pare su uništile pozitivnu energiju.
Namećete se kao autoritet koji je doživeo lično otkrovenje i kome, izgleda, treba verovati. U dosadašnjim polemikama nikad niste podelili sa sagovornicima iskustva ličnog otkrovenja, što bi, ako se oceni verodostojnim i uverljivim, otklonilo svaku nedoumicu. Svaki Vaš argument se zasniva na onome „to je rekao onaj, ili je zapisano tu“. Nedovoljno. U tome i jeste suština – Vi verujte u to, ja ne mogu.
Ne bih dalje komentarisao napisano, jer je Vaš stil zamene teze isti ili tumačenja na osnovu izrečenog. Zadržao bih se na pretposlednjem i poslednjem pasusu. Što se tiče frekvencija i merenja – izvadite malo glavu iz peska, pročitajte nešto drugo osim verskih novina, zapisa mudrih staraca ili Biblije. Postoji i realni svet, postoje naučnici i njihova istraživanja, i svetski priznata dostignuća u fizici i drugim naukama. Uvredljivo deluje kad kažete „a vi ste, kanda, merili ……“ jer to je već ispod nivoa normalne konverzacije, odnosno progovara netolerantnost u Vama koja budi želju za omalovažavanjem i čoveka i njegove ličnosti. Čemu ta inferiornost, ničim izazvana.
Dužnost, koju pominjete u poslednjem pasusu, je izgleda samoinicijativa, jer ne verujem da Vam je neko dao „mandat“, a pogotovo Bog ili Crkva da ih branite ili zastupate, ili „ne daj Bože“ štitite. Ovo smatram vrlo lično, obzirom da je ono što pišem napisano pod ličnim imenom i prezimenom, u saglasnosti duha i tela, odnosno misli i srca. Ako se ogradjujete od izrečenog u smislu ličnog obraćanja i kritike, potrudite se da polemika nema lični ton, a ne tema.
Pozdravljam Vas.
Jos jedan od besmislenih tekstova od gomile pokusaja autorstva ovde od kad je
ekipa koja je zapocela bastu digla ruke i okrenula se necemu vaznijem od pokusaja da kultivisu balkansku bastu.
Gosn Zlatar , ortodoksni ateista je bio velikodusan pa je kao priznao da od sve religijske papazjanije molitva i ima neke vajde…
Koliko sam razumeo (a razumevanje mi nikad nije bilo jaca strana ) on smatra da molitva `po difoltu` cini coveka boljim ! Malo morgen-sto bi rekao…
Za svasta i svakako se moze moliti . Za sedmicu na loto-u , za nase svete bombardere da nadjacaju njihove zilkovacke , da nam se oprosti greh , da ozdravimo , da komsiji crkne krava…
Mene nesto drugo zbunjuje `glede` toga…
Ako je Bog svemoguc , svevid , sveznajuci , sve od njega potice i sve ima promisao..od kud nama ideja da ce on zbog nase molitve sve to istumbati i uraditi po zelji nasoj ? Sta ako jedna grupa vernika moli da se crkveni velikodostojnici opasulje i manu ekumenizma a druga da bude kako oni `duhom nadahnuti` odluce ?
Postoji u `ocenjasu` (kako je moja baba govorila) deo koji je zaista lekovit i pored kojeg ne bi trebalo nista vise da se govori : Neka bude volja Tvoja !
A opet , osim za nase brusenje duse ( gde dolazimo do onog sto i gosn Zlatar postuje kod religije ) ta recenica i nema nekog smisla . Molimo nekog ko ce svakako uciniti po svojoj volji da ucini po svojoj volji ??
Nadam se da moja sala nece povrediti nicija osecanja osim onih koji smatraju da svi moraju misliti kao oni…
A.Zlatar je jedna klasicna izgubljena dusa i budala od coveka. Covek ne zna gde je, sta je i kako je…Zna samo da lupeta i nipodostava pametnije i duhovnije od njega. Za njega je najbolje da se samoubije…
Jasno je da je autor teksta ateista i to je njegovo lično pravo. Međutim, nedopustivo je da osoba, koja očigledno nikada u životu nije čitala Bibliju, dezinformiše ljude neistinitim tvrdnjama.
Odakle ti, majke ti, da postoje „protivrečna“ otkrovenja???
Navedi mi šta je tu „protivrečno“???
Naprotiv, baš su sva jevanđelja i otkrovenja podudarna! Ali, tako je to kad nekoga mrzi da čita Bibliju, pa piše nebuloze, na osnovu priča rekla – kazala.
Neki ateisti, celog života se trude, da „dokažu“ da Bog ne postoji.
Međutim postoje i mudri i pošteni ateisti, koji iskreno kažu da ne žele da pričaju ni o Bogu, ni o Bibliji, jer su im potpuno nepoznati.
Ako već ne veruješ u Boga, što uopšte pričaš o njemu? Zašto uzalud trošiš dragoceno vreme na neku „nepostojeću“ osobu? Šta će ti to u životu?
Ti nastavi da veruješ samo u ono što vidiš i što ti je opipljivo. Samo, nije loše da imaš na umu, da postoje mnoge stvari koje su nevidljive: magnetna sila, radio talasi, struja, vazduh, ljubav…
Kada su u pitanju empirijski dokazi, oni nedostaju samo ljudima koji ne žele nikakvu komunikaciju sa Bogom. Bog ne želi nikoga da sili, niti da se ikome nameće. Slobodna volja je poseban dar od Boga. :)
Svako ima priliku da upozna Boga, a da li će je iskoristiti zavisi samo od njega.
Da bi doživeo lično iskustvo sa Bogom, moraš se odreći raznih poroka (cigarete, alkohol, loša ishrana, psovke, kockanje, krađa, srebroljublje…).
To je zato što Bog ne želi da prebiva u nečistom.
Što se tiče zla, ono će biti ukinuto kad Isus bude došao da sudi grešnicima i palim anđelima. To vreme je vrlo blizu, jer Biblija jasno upozorava da će Isusovom dolasku prethoditi razne katastrofe. Sve češće i intenzivnije će se dešavati zemljotresi, poplave, olujni vetrovi… A vidimo iz dana u dan da se sve to obistinjuje. Ne prođe dan, a da negde u svetu nije zabeležena neka nepogoda. E, sad se verovatno pitaš zašto? Zato što u nevolji nema ateista! Kada dođe kriza i najokoreliji ateista postaje vernik. Međutim, nije dovoljno biti samo „vernik“. Postoje i iskrivljeni „vernici“, tj. oni koji se ne drže Biblije, već poštuju neke ljudske običaje i verovanja i tako služe Satani. E, zato Bog kaže da će ljudi morati konačno da se opredele kome žele da služe- Satani ili Bogu.
Ovi prvi će biti zauvek uništeni, a ovi drugi će dobiti večan život i nova neraspadajuća tela.
A, našao si koga ćeš da navedeš za priznatog autoriteta po pitanju „vere“. :)
Vladeta Jerotić je jedna obična ulizica i manipulator. Jer, čovek koji ugosti u svojoj TV emisiji Vesnu Krmpotić, ženu koja je godinama u okultizmu, kako bi promovisala svoju jeretičku knjigu, onda je on sve, samo ne vernik.
Inače, davno sam negde pročitala, a kasnije i lično primetila, da svako ko se predstavlja kao ateista je imao neko loše iskustvo sa ocem. Ili ga je otac zlostavljao, ili je bio potpuno hladan i nezainteresovan za njega, ili je rano ostao bez oca (smrt).
Prema tome, sasvim sam sigurna, da je i kod tebe nešto od toga. Upravo zato što nisi bio u stanju da osetiš ljubav biološkog oca, teško ti je da poveruješ da postoji „neki tamo“ Nebeski Otac koji te bezrezervno voli.
Ali, prihvatio ti to ili ne, to je istina! :)
Gospodine Zlatar,
mislim da me ne razumete. Vaš tekst sam pročitao maltene odmah pošto je objavljen i dok nije bilo nijednog komentara. Nisam imao neku posebnu želju da prokomentarišem, jer smo već diskutovali na tu temu. Sinoć sam naleteo slučajno ponovo na njega, video da je privukao pažnju i rešio da ipak odgovorim na izložene stavke. Niti mi je ko dodelio ,,mandat“, niti sam plaćen za to. Isključivo sam se vodio svojom slobodnom voljom.
Iskreno, nisam se bavio statistikom Ostroga. Meni je i jedan isceljenik dovoljan kao dokaz. A pitaću Vas nešto. Ako je isceljenje usled pozitivnih misli, a ne Božije Sile – zašto nemamo neki italjianski, alžirski ili kitajski Ostrog, nego pravoslavni? Nemaju li i nehrišćani pravo na lepo raspoloženje?
Vidite, svoje doživljaje ne delim, jer od toga nemate koristi. Ako bih Vam rekao da sam pomerao planine i izgonio besove (nisam, da ne bude zabune) – da li biste mi poverovali? Ne biste. Kada ne verujete boljima od mene, zašto biste meni? Poenta moje primedbe je da sam bio suočen sa onim što je van čovečije snage i da odgovorno tvrdim da Bog postoji – ko hoće više da zna, da iskusi, ,,neka kuca i otvoriće mu se“. A ne da čeka u stilu: ,,O moćno Nebo, o Svete Sile, bacite jedno pečeno pile!“ Pa rezon: ,,nema pileta, nema ni Sile“. Ne želim da vređam nikoga. Ali većina ateista sa kojima sam se susreo baš ovako razmišlja.
Ako baš insistirate na nekim opipljivim pričama- može i tako, ali stvarno ne vidim svrhu.
Hm, moguće je da je ,,a Vi ste, kanda, merili“ ispalo malo grubo. Moram priznati, nenaviknut sam na prepisku, te često umem da ostanem nedorečen. Ali, kad smo kod toga, jeste li merili? Ili samo verujete drugima? Znajte, skepticizam radi za oba tabora. Verujem da ste svesni vremena u kojem živimo i da je sveopšti etalon postao novac. Kao čovek koji je studirao elektrotehniku i astro-fiziku mogu Vam reći da svet nauke nije ispunjen idealistima i altruistima, već dominiraju oportunisti i lopovi. Ako talasate, ostaćete bez prihoda i šanse za bilo kakav stručni rad, da ne govorim da možete da završite i sa ,,cipelama od betona“, kao u krimi-filmovima dvadesetih. Ne stoji džabe u Bibliji da je srebroljublje najstrašniji greh. Čudio sam se ranije, postalo mi je sasvim jasno kad sam sazreo.
Dakle, Vi birate da verujete ljudima neproverenog morala, o kojima ništa ili gotovo ništa ne znate, ja isključivo dokazanim duhovnim ljudima, ispitanog karaktera. Kao da univerzitetska diploma nekoga čini poštenim. A jeste li smetnuli sa uma da su najveći naučnici svih vremena svi bili verujući? Tesla, Pupin, Bošković, Njutn, Gaus, Lomonosov, Kopernik, Galilej, pa i oni koji su bili u sukobu sa crkvom, kao Đordano Bruno.
Elem, jeste li se bavili nekad dubokom, iskrenom hrišćanskom molitvom i, recimo, dubokom istočnjačkom meditacijom? Ja jesam. I, moždani talasi na stranu, nikako nije isto. Nije čak ni slično. U prvom ostvarujete kontakt, bukvalni kontakt, sa Tvorcem univerzuma, u drugom, pak, trudite se da se distancirate od svega, pa i od sopstvenih misli i osećanja. Mrak. Ništavilo. Prazan prostor. Dijametralno suprotno od ,,dođi i useli se u nas“. Je l’ mislite da mi to tako lupetamo na liturgijama iz dosade ili Vam je nekad proletelo kroz glavu ,,čekaj, možda ti ljudi ne pričaju to sve džabe“? Propaganda i ,,vuci u jagnjećim kožama“ (preciznije: pastirskim) su hrišćanima stvorili nekakav imidž zanesenjaka iz kamenog doba. Tome je dosta kumovala i naša sve prisutnija ravnodušnost, pa i povremena izveštačenost. Ali ničije vladanje nije merilo istine. Istinitost je merilo istine.
S jedne strane Vas zato i razumem. Pa i sam sam mislio da je to sve fabrikacija. Ali nije. Pogrešio sam. Moje je da pošteno priznam, Vaše da usvojite ili odbijete.
U svakom slučaju, nije mi cilj da ikoga menjam. To nije ni Božiji cilj- to je nasilje. Božiji cilj je da se svi Njegovom pomoću svojevoljno promene. Niti ima prisile, niti teranja. Čak i kad bih, u nekoj bolesti uma, hteo silom – fizički mi je nemoguće.
Što se malo prizemnijih stvari tiče, ne krijem se iza kojekavih pseudonima. Bodin mi je lično ime, mada je veoma retko, pa Vas razumem. I nije mi cilj da pobijam Vas, niti bilo kog drugog. Imam za cilj samo Istinu.
S poštovanjem,
Bodin.
Ustadoh rano jutros..danima mi se u pozadini uma vrti ona Trkuljina „Nebo moje..“ I onda je pustih, pa iznova proživeh potres u duši kao i kad sam je prvi put čula. I mislim, dok je ovakvih, nemamo se zašto bojati mi pravoslavni..
Žao mi je što vam je ne mogu prilepiti, da sa njom započnete dan.
@Vojsije
Nisam baš od Vas očekivao tako grubu kvalifikaciju „besmislen tekst“. Pre bih očekivao, što se i obistinilo, da ga niste u potpunosti razumeli, a i sami ste rekli da Vam razumevanje nije jača strana.
Da objasnim. Nije poenta u tome da li se i šta traži u molitvi. O tome je besmisleno pričati, jer – navijači se mole za klub, igrači za pobedu, zavisnici za porok, lopovi za ulov, političari za vlast i novac. Molitvom, koja nema veze sa pravom molitvom, oni sebi daju alibi da su sve pokušali da bi ostvarili neki cilj.To im čak daje neki unutrašnji mir. Ako ništa drugo, Bog će im valjda pomoći. NARAVNO da od toga nema ništa. Ako se čak i desi, oni se ili ne sećaju da su se molili, ili su duboko zahvalni smatrajući da su miljenici Boga. Besmisleno.
Sam čin molitve, iz srca i duše, pokreće u čoveku ono pozitivno, što ima uticaja na njegovu fizičku realnost. Taj spoj duhovnog i fizičkog može pokrenuti ONO u čoveku da se dogadjaju čuda – mi to nazivamo čudom, a to ima svoje objašnjenje i istinu – još samo da je otkrijemo do kraja.
Prema tome, molitva ne čini čoveka boljim, nego molitva čini dobro za čoveka. Izgleda kao igra reči, ali nije. Nije isto popiti dobru čašu vina ili popiti čašu dobrog vina. Prvi je alkoholičar, a drugi hedonista.
@smeki
Kad se uključuješ u ovu temu, reklo bi se da braniš vernike. Malo je neobičan način za odbranu, pa me to potseti na već jednom citiran deo pesme Dosadan dan grupe Tap 011:
„…I ja sam tako sedeo, mislio i voleo,
Ceo dan sam sedeo, mislio i voleo,
Na ćilim sam mislio, a lampu sam voleo,
I onda sam totalno oboleo…“
Ipak ti nisi vernik, ti si neko iskompleksiran iz nekog ranijeg perioda polemisanja na Bašti.