RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
@mari
Čemu toliko žuči i nerazumevanja. Što se tiče Biblije – čitao sam samo neke delove i to je bilo dovoljno da prihvatim mišljenje drugih, daleko većih autoriteta, da Biblija nije kompletna, da se mnogo izgubilo u prevodima, da se mnogo sakrilo od originalnog i da nije dovoljno da tumačenje daju samo crkveni autoriteti, koji Bibliju prevode i tumače bukvalno, već da je potrebno uključiti i naučne autoritete koji će upotpuniti ili čak drugačije tumačiti napisano. Ne zaboravite da je Biblija spoj više tekstova napisanih u dugom vremenskom periodu, od strane više autora, sa različitih prostora. I ne zaboravite da je Biblija pretrpela žestoku cenzuru Vatikana, pa se opravdano postavlja pitanje kako u stvari izgleda originalni tekst Biblije.
Što se tiče otkrovenja, očigledno niste razumeli. Ne postoje otkrovenja samo u hrišćanstvu. I druge religije imaju svoja otkrovenja ili nešto što bi se moglo tako nazvati. Na ateisti je da se opredeli za neko, ako u njemu nadje smisao. A to nije samo ograničeno na hrišćanstvo. Istinu treba tražiti i u drugim religijama, bez obzira na teritorijalnu domicilnu pripadnost.
Ne bih ostalo komentarisao, jer je klasična prezentacija ličnog poimanja i tumačenja.
Što se tiče korena ateizma u lošem odnosu izmedju sina, odnosno deteta i oca koje si tako zdušno prihvatila, moram reći da odavno nisam čuo takvu, moram da kažem iako nije primereno, glupost. Kao u onom filmu kad glumac Djuričko kaže da je pojam Ahilove pete nastao tako što je Ahil ima ravne tabane. Ne bih dalje.
@Petkana
Pa divna je i Divna Ljubojević, ali za mene najdivnija u kombinaciji sa Bajagom u pesmi „Od kada…..“ Poštujemo različite ukuse. A primer Divne uzimam zbog njene orijentacije u muzici.
@Bodin
Divno ime, gospodine Bodin, a i razumeli ste moj skepticizam.
Duboko sam svestan vremena u kojem živimo i šta znače reč, poverenje ili vera. Zato je u meni i toliko usadjenog nepoverenja. „Božanstvo“ novac apsolutni je vladar od davna, a pogotovo u mračnom 20 veku, a čini se da nije ništa bolje ni u ovom 21. Sve je u službi novca. Kako verovati naučniku ili svešteniku? Da li su njihovi motivi iskreni?
Ni Vi se u svojoj veri, pretpostavljam, ne oslanjate mnogo na crkvene autoritete, patrijarhe, vladike i druge (mislim na ove današnje). Što su dalje od prestonice čini se da su iskreniji. Zar to nije poražavajuća istina? Da li Vam deluju iskreno kada izvode crkvene obrede? Nije bogosluženje zanimanje, to je način života. A ko će da im na to ukaže – vernici očigledno neće. Ni Bog se ne oglašava. I pravoslavna crkva pati od istih bolesti, kao i katolička, samo na nižem stadijumu. Za mene je to neprihvatljivo. Zato se i oslanjam za sada na ono što vidim i čujem, na razum i logiku i zato i dalje tražim Boga u Stvoritelju. Ako ga i ne nadjem, „uteha“ je u tome što smatram da sam ispunio najvažniju misiju kome treba svako da teži.
@ Zlatar
Izvinjavam se , nisam hteo da pravim faul. Vise je bilo remplovanje , sto bi rekli
fudbalski komentatori.Onako kao sto je igrao Diego Simeone :)
Kazete da ….to ima svoju istinu -samo jos da je otkrijemo do kraja !? Ako je ne poznajete do kraja kako mozete tvrditi da na kraju nekim cudom to nije mozda istina koju zagovaraju vernici ?
No , cemu objasnjenj kad ste i vi vernik ? To sam vam jos jednom rekao pre par godina .Verujete u stvoritelja ? Gde je tu ateizam ? To sto vi `svog` stvoritelja ne `zarezujete` , ne klanjate mu se , ne trazite od njega protekciju i pomoc,ne prinosite mu zrtve -to vas ne cini ateistom ! To sto `pljujete` po ovozemaljskim institucijama koje `prodaju` Boga ne cini vas ateistom .Ateista ne veruje da postoji tvorac u bilo kom obliku . Ni kao dekica sa bradom , ni kao neki klinac koji je ovaj cirkus osmislio u nekoj video-igrici . Nego je sve nastalo spontano,nicim izazvano :) Niste cak ni agnostik koji sumnja . Verovatno gosn Bodin (zaista lepo ime , zavidim mu na njemu :) )zna kako se definise ta vrsta vernika koji nema neku organizovanu veru ..
Hvala, Aleksandre.
Moramo se, ipak, izdići iznad toga. Problem naše Crkve je trojak. Sa jedne strane su to strani agenti, uglavnom Vatikanski, koji čiste teren za buduće unijatstvo. I, uopšte uzev, uništavaju nam glavno sredstvo kojim smo odolevali u starini da ne postanemo tikve bez korena, kao naši zapadni susedi. Sa druge strane, tu su obični karijeristi, ulizice, koje očekuju siguran posao i stan. Na trećem mestu, i ono što je najgore je – ravnodušan narod. Narod, koji je važio za jedan od najčestitijih i najsmelijih u Evropi, pa i šire, u vreme Karađorđa, za tričavih pedesetak godina socijalizma je izgubio pravac i survao se u narednih dvadesetak na nivo svratišta za ,,seks-turizam“. Ljudi po gradovima su postali opsednuti novcem i ugađanjem svojim strastima, a ljudi na selu zavidljivi prema ovim prvim i spremni na kojekava laktanja i ujdurme, samo da isteraju svoje. Mlađi bi uglavnom „hleba i igara“, stariji gledaju samo kako da sputaju mlađe, grčevito se držeći za svoje pozicije i gurajući, opet, neke svoje nesposobne mlađe. Kako se neko mudar i sposoban pojavi, još većom brzinom nestaje sa scene. Naravno, govorim o većini, jer nisu svi takvi, ali je porazno- kako god da okrenete.
I šta sad Bog tu da radi? Da smenjuje crkvenjake? Odakle će poniknuti novi? Narod mora da se trgne. Jedini oproban metod kroz istoriju je bio udariti o dno. Pogledajte istoriju Jevreja. Čim su bili siti i napiti, pljuvali su na Jednoga Boga i tražili kamene i drvene bogove. Naše moderne bogove je malo teže polupati, doduše.
Razvukao sam malo temu, ali nadam se da je suština jasna. Naša situacija je skrojena po našoj meri, ne po Božijoj. Kao kada vas dete ne sluša, pa ga pustite da se malo opeče na šibice ili nabode na iglu, u nadi da će zapamtiti do sledećeg puta.
Sada možete reći: ,,Ali, čekaj, inostrani narodi Zapada nisu pravoslavni, a ni u čemu ne oskudevaju.“ Jeste, tačno je da stranci nešto lagodnije žive, ali ne žive bolje. Da, mogu da odu na godišnji odmor, da kupe bez bojazni šta im treba, o računima praktično i ne razmišljaju. Međutim, to sve dolazi sa drugom cenom. Gde su im doživotna prijateljstva? Među njima caruju očaj, čamotinja i kriminal. Ako neko naslika uvredlivu karikaturu Boga, Muhameda ili nekog njihovog sugrađanina neće se pobuniti, ali će nedeljama protestovati ako benzin poskupi za 3%. Tamo gde nema Božijih Zakona mrak je. ,,Voli Boga više od svega i ljude kao sebe samog“. To je sve. Deluje lako, a ustvari je teško.
Dakle, moramo se sami popravljati- takva su vremena došla. Kako živimo kao,,ovce među vukovima“, tako moramo upotrebiti odgovarajući savet i biti ,,mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi“. Kako neko da se izvuče? Pa, ja sam udario glavom o dno saksije i rešio da krenem na drugu stranu. Još se penjem. Duboka je. Ko završi tako, znaće već i sam šta mu je činiti. Onom ko još nije stigao dole mogao bih savetovati da se oruža informacijama, da ga kojekakvi ne bi mogli prevariti. Evo, daću Vam i konkretan primer kako ste prevareni.
Nije tačno da je Biblija ,,prekrajana“. To jest, nije naša, mada i u njoj fali nekoliko tekstova, poput priča Solomonovih i još nekih. A i malo je razbacano. U svakom slučaju, ako je neka knjiga, mogu slobodno da kažem, bolesno precizno kopirana i prenošena sa kolena na koleno – to je Stari Zavet. Prepisivali su ga takvi fanatici, da su imali običaj da svaki put kada dođu do reči ,,Bog“ odu i okupaju se pre no što je zapišu. Možemo samo zamišljati koliko su bili čisti i uredni. Što se Novog Zaveta tiče – pronađeni su rukopisi iz prvog veka koji su gotovo identični savremenim. Razlike su čisto tehničke prirode. A, ako Turci, koji su našli neka od Jevanđelja na svojoj teritoriji priznaju autentičnost – onda smatrajte da je istina.
Takođe, posebno je opasno smatrati protestantske doktore nauka ,,ekspertima“ jer, pored toga što neke njihove denominacije svesno menjaju sadržaj Biblije, oni ne priznaju Sveta Predanja. E, pa, molim lepo – Sveto Pismo nam se nije samo spustilo sa Nebesa (kao što se desilo izvesnim arabijskim nepismenim čobanima), nego su nam ga sačuvali i objavljivali Sveti Oci na Liturgijama. Isti oni čija druga dela protestanti odbacuju. Morate svakoga žestoko proveravati.
A na prvom mestu sebe. Lako je pogrešiti. Još lakše reći: ,,Pogrešio sam.“ Ispraviti se… Uh… Osim malom broju ljudi, ekstremno je teško. Sećate se kako sam napisao da se još uvek penjem? Nije to, ipak, toliko zbog dubine… No, bilo kako bilo, neću da dozvolim da me zatrpaju zemljom. Kao u Matriksu. ,,Znam ja da je ukus ove šnicle lažan- ali baš me briga. Hoću dobro da jedem.“ Savetujem i Vama, a i svima ostalima, da se isključimo.
Pomalo sam u čudu što se oko jedne ateističke teme razvila ovolika diskusija..Jer, kao što primeti Vojsije- Ateista NE veruje…kraj priče. Iz sopstvenog iskustva znam da je na ovakve ljude gotovo stoprocentno uzaludno trošiti vreme. Nadam se da ovim neću baš mnogo uvrediti autora, naročito sad kada se složismo oko toga koliko je divna Divna :)
Ateista ne veruje i nije mu potrebna molitva..Kome bi se molio? Svemiru, kosmosu…ne ide to.Ateista u najboljem slučaju može da se „primi“ na priču o sopsvenim snagama kojima možemo činiti gotovo sve,samo ako se pozitivno naelektrišemo :)
Vreme je takvo kakvo jeste, crkveni klir takav kakav je i narod,Vatikan vedri i oblači kao što je to do sada vekovima činio. A i mi smo takvi kakvi smo, nikakvi uglavnom.No pravoslavlje opstaje, i crkva opstaje,i Liturgije se služe onako kako su ih služili mnogi pre nas, i svete imamo čak i danas, u ovom mulju od sveta. I sveta je Sveta Gora, i starci njeni, i naš Hilandar, i naši manastiri širom ovog svetog Balkana. I raduje se duša moja i to je dovoljno, šta ćeš više..
Aleksandre,
Na osnovu čega si zaključio da imam „toliko žuči“?!
A što se „nerazumevanja“ tiče, radi se o sledećem:
– Ne shvatam osobe koje komentarišu nešto što im je nepoznato ili nerazumljivo!
I sam priznaješ, da si čitao „samo neke delove Biblije“, pa si na osnovu toga došao do „genijalnog“ zaključka „da Biblija nije kompletna“ (?!)
Pa uzmi i nastavi da je čitaš, pa ćeš videti da što je više i više budeš čitao, tako će ti postajati sve kompletnija i kompletnija.
Biblija se ne čita tek tako, reda – radi, da bi rekao da si eto i ti nešto iz nje pročitao. Ona je izuzetno zahtevna knjiga i u skladu s’tim, potrebno je da joj posvetimo posebnu pažnju.
Zato je neophodno, da pre čitanja, obavezno uputimo molitvu Bogu, da Sveti Duh bude prisutan, kako bismo je razumeli. To naravno ne znači, da ćeš uvek sve iz cuga kapirati. Štaviše, često ćeš nailaziti na neke nejasnoće i nedoumice. Nekada „rešenja“ dolaze posle dužeg vremena. To je zato što Bog želi da se i mi sami malo „angažujemo“. Uostalom, tako je i zanimljivije.
Svako Biblijsko poglavlje je potrebno pročitati više puta, ali i raspitivati se kako to tumače različiti hrišćani. Jer istina ne može biti 100, nego samo jedna, a na nama je da otkrijemo gde se ona krije. Zato nam je Bog preko Biblije poručio:
„Tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se, jer svako ko traži taj i nađe i koji kuca otvara mu se.“
A živimo u takvom vremenu, kada su čoveku, više nego ikada dostupne informacije na razne načine, a naročito putem interneta. Samo ukucaš šta te zanima i odmah dobiješ podatke. Biblija je to predvidela u „Knjizi proroka Danila“ (12. glava, 4. stih), koji kaže:
A ti Danilo, zatvori ove riječi i zapečati ovu knjigu do poslednjega vremena; mnogi će pretraživati i znanje će se umnožiti.“
Ima jedna zanimljivost vezana za Bibliju…
Naime, kada neko prvi put, uzme da čita Bibliju, gotovo UVEK (po nekom nepisanom pravilu), ona na prvi pogled deluje kao neka užasno naporna, dosadna, pa čak i besmislena knjiga.
Dodatni problem, može da predstavlja i to što je domaća Biblija pisana na ijekavici, pa stvara otpor prema čitanju, jer smo se odavno odvikli od takvog jezika, ali i nekih starih termina, koji se više čak ni na selima ne koriste.
Zato mnogi, brzo odustanu od daljeg čitanja uz opasku: „Stvarno nemam živaca da čitam ovakve gluposti…“
Međutim,oni koji nastave da je čitaju (uz molitvu, raspitivanje i istraživanje), polako im ta „naporna“ knjiga, postaje sve interesantnija i zabavnija.
Na kraju, Biblija im postane najomiljenija knjiga i dobiju toliku duhovnu žeđ za njenim proučavanjem, da naprosto postaju zavisni od nje. Konačno shvate, da je ona, ne samo kompletna, već i poučna, upozoravajuća, utešujuća… jednom rečju – fantastična knjiga!
Što se prevoda tiče, tačno je da postoje neke greške u prevodu (ali,ne više od 3%), koje su uglavnom nastale, tako što su prevodioci (kod nas su to Đura Daničić i Vuk Karadžić) dozvolili da neka njihova predubeđenja (lično verovanje, tradicija, vaspitanje) isplivaju na površinu.
Ako izuzmemo grešku, koja se tiče pakla (paklenih muka), odnosno prevoda koji kaže da će grešnici večno goreti u ognjenom jezeru, umesto da će jednom za večnost biti uništani u istom, može reći da su ostale greške takoreći zanemarljive, jer ne utiču na suštinu Biblije.
Ali, zaista mi je krivo, što mnogi ljudi, upravo zbog lošeg prevoda o „večnim“ mukama grešnika, imaju potpuno pogrešnu predstavu o Bogu. Ispada, da je Bog sadista koji dozvoljava da se grešnici večno muče u paklu. To istovremeno znači i da grešnici neće biti uništeni, tj. da će zlo večno trajati.
To naprosto nije istina! Ali, Satana se potrudio da bar malo „zabiberi čorbu“, odnosno umeša svoje prste, tek toliko da nas odvrati od vere u dobrog Boga.
Ne slažem se da istinu treba tražiti u drugim nehrišćanskim religijama
Ne, nikako! Za mene je samo hrišćanska religija ona prava, a ostale su manje ili više lažne. Do tog zaključka sam došla temeljnom istragom.
Kada je u pitanju tvoje viđenje mog tumačenja ateizma, naravno da ćeš reći da je to „glupost“, zato što te boli istina. Možeš ti da poričeš to koliko god hoćeš, ali ostaje činjenica da – Ljudi koji su ateisti, pate od nedostatka očinske ljubavi!!!
Međutim, ne postaje neko ateista samo iz tog razloga… Ono što igra „presudnu ulogu“, jeste pogrešna predstava o Bogu, na osnovu pogrešnog verskog učenja – vaspitanja.
Recimo, kada bih ja, doživljavala Boga na osnovu tumačenja pravoslavne ili katoličke crkve – apsolutno nikada ne bih prihvatila takvog Boga!
Zato ne trebamo da budemo ograničeni okovima tradicije i običaja svog naroda, već da čitamo Bibliju i kroz intuiciju (koju nam je Bog podario) istražujemo i kroz molitvu doživimo lično poznanstvo sa Njim.
I još nešto… Neko je pomenuo „isceljenja“ u „Ostrogu“…
„Čudotvorna isceljenja u manastiru „Ostrog“, nisu ništa drugo do demonska posla, na koja se lože Biblijski needukovani ljudi. Taj manastir je pun demona!
Kakve „svete“ mošti, kakav „sveti“ Vasilije, kakvi bakrači!
Radi se o tome da demoni opsednu čoveka i tako mu izazovu neku bolest. U toku molitve „svetom“ Vasiliju, demoni namerno izađu iz opsednutog i tako osoba „ozdravi“. Na taj način, demoni drže ljude u zabludi da postoje „sveci zaštitnici“, kako se ljudi ne bi molili Bogu, nego u ovom slučaju Vasiliju Ostroškom, odavno umrlom čoveku (što je valiki greh).
Biblija nas upozorava da ne nasedamo na demonske trikove, jer se oni često pretvaraju u duhove preminulih osoba.
@Vojsije @Petkana
Ne može se sve posmatrati na način crno-belo, da vernik generalno veruje, a ateista generalno ne veruje. I sam termin vernik ili verujući nije dovoljno dobar (kao i neverujući a posebno nevernik) da bi bio sveobuhvatni odraz, u ovom slučaju, religijske pripadnosti. Nije to tako jednostavno i isključivo. U prirodi čoveka je da veruje, ali je isto tako u prirodi i da, zbog svoje urodjene slobodoumnosti, bira u šta veruje. Kad neko želi da ocrni ateizam „biranim“ rečima svrstava ateistu u čoveka koji ne veruje ni u šta, koji je loš čovek, isključivi materijalista i da misli da je svet nastao iz ameba ili čega već. A suština potiče iz toga što taj isti ateista ne veruje u ono u šta taj vernik veruje. Nije ovo samo „ateistička“ tema, da ne zaslužuje pažnju.
I sama definicija da ateista ne veruje u postojanje božanstva nije adekvatna. Jer ako se Bog ne posmatra kao entitet, već kao savršenstvo koje je stvorilo život i uslove da taj život opstaje, onda je taj stvoritelj stvarno bog, jer je pojam boga izjednačen sa pojmom savršenstva. Stvoritelj je onda Bog, ali koji je bog Stvoritelj. Pravoslavci nemaju dilemu.
Molitva jeste poruka, traženje, zahvalnost i svaka religija počiva na molitvi. Ali molitva je i način obraćanja i upućivanja poruke nekome, pa i lično, iskreno i svesno. Treba biti načisto i sa samim sobom, a onda i sa drugima.
@mari
Kako ozbiljno da shvatim sve što si napisala kad uporno, tvrdoglavo pokušavaš da me ubediš da sam hendikepiran zbog „nedostatka očinske ljubavi“ i da sam zbog toga ateista? Kakvu ti to literaturu čitaš i kome poklanjaš svoje poverenje kad si tako isključiva u svom ubedjenju? I posle tako izrečene gluposti ja treba da ti verujem da si pročitala Bibliju, da si je razumela, i da si kvalifikovana da je tumačiš. Da li ti je Biblija otvorila oči po pitanju Ostroga, ili si i to usvojila čitajući neku literaturu, ili još gore da si sama došla do tog zaključka?
@Bodin
Paradoks pravoslavlja i vernika je da priznaju Crkvu kao instituciju, ali ne priznaju Crkvu oličenu u onima koji je vode. Verovatno je to i razlog što Srbi slabo odlaze u Crkvu i prisustvuju liturgijama, što je još pre skoro sto godina primetio i Arčibald Rajs. To traje, a izgleda, na žalost, da će još dugo potrajati. Kako onda širiti ideje pravoslavlja na nove generacije? Zapad, koji pominjete, duboko je potonuo u svojoj dekadenciji. Letimičan pogled na ljude u Austriji i Nemačkoj ovog leta, njihove gradove i način života, otkrio je „sve blagodeti“ života koji žive. Menjali su duše, prijateljstvo, mladost, za pune rafove u prodavnicama, automobile, kuće. Do te mere su se degenerisali, zatvorili u sebe, a sa druge strane otvorili prema svim pošastima, da je prosto muka gledati tu propast.
Čini mi se da pravoslavni vernici moraju da se bore za opstanak i podmladak, a to neće uspeti bez najjačeg uporišta, a to je porodica. Inače, ostaće samo spomenici nekih davnih vremena. Ne treba tražiti od mladih da traže suštinu života. Sam život je suština, jer ako nema života nema ničega drugog. Život je najvredniji. Ovaj svet je stvoren na bipolarnoj osnovi i to je jedini uslov da opstane. Narušava se ravnoteža, ali isto tako postoji stalna borba za uravnoteženjem. Život kao fenomen, kao suština mora da se produžava, da se reprodukuje kroz generacije. Stvoritelj je stvorio život i uslove da taj život opstane. Stvarajući čoveka kao svesno biće, pretpostavljam, da je ostavio čoveku slobodu izbora u svemu ostalom. Pa i dobru i zlu. Naš je izbor, pa i u ovoj polemici, hoćemo li verovati ili ne, biti tolerantni i kulturni u razgovoru, ili ne, poštovati jedni druge ili ne. Nadam se da se bar u ovome slažemo, ako ne oko suštine teme.