RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Vidim da sam nehotice započeo negativnu raspru oko Ostroga. Verovatno sam mnogima i dosadio sa pominjanjem istog. Ali razlog nije neke sitničave prirode, tipa: ,,Aha, sad ću da mu-joj ubacim u diskusiju i Ostrog!“ Nije ,,Ostrog-ex-machina“ potez za dominaciju nad sagovornikom. Razlog je tehnički- za njega svi znaju: i pravoslavni i katolici i protestanti i muslimani širom sveta. Ne postoji ništa što se u Ostrogu dešava, a da se ne dešava i u ostalim manastirima i obrnuto. Širom sveta, ne samo u Srbiji. Kada bih birao po gospodstvenosti, po arhitekturi, po fresko-slikarstvu ili po nekoj drugoj spoljašnoj osobini – definitivno ne bih odabrao Ostrog. Spominjem ga zbog njegovog čuvenja. I zbog toga što je uz malo truda relativno lako pronaći nekog ko je u njemu isceljen ili barem prisustvovao nečijem.
Petkana (zaštitnice svih „svetih“ :) ),
Baš si me slatko nasmejala svojim komentarom :) , pogotovo kad si rekla:
„dugo mi već nerv igra po pitanju takvog hulenja…“ Kakvog hulenja???
Pitaš me – „Šta je Bogorodica?“
Pretpostavljam da misliš na Mariju (Isusovu majku).
U tom slučaju, ne mogu ti odgovoriti – Šta je Marija?, jer nije u pitanju predmet, već biće. Pa u skladu s’tim, pitanje treba da glasi: – Ko je Marija?, odnosno
– Ko je bila Marija? (Zato što više nije živa.)
Moram krenuti od temeljnih stvari, mada je zaista teško i izvodljivo objasniti to nekome ko već dugo živi u zabludi. Ali, negde osećam dužnost da pojedincima poput tebe „razbijem“ iluzije kojima robuju.
Odakle ti uopšte ideja, da je Marija bila bezgrešna??? Gde to piše u Bibliji???
Biblija kaže da je Marija, 40 dana posle Isusovog rođenja prinela žrtvu hramu u Jerusalimu, onako kako je to nalagao Mojsijev zakon (Jevanđelje po Luki 2. glava, 22. stih):
„I kad dođe vrijeme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevu, doniješe ga (Isusa) u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda.“
O tome kako je taj zakon izgledao, govori nam „Treća Mojsijeva knjiga“ 12. glava, od 6. do 8 stiha:
„A kad se navrše dani čišćenja njezina (žene), radi sina ili radi kćeri, neka donese svešteniku na vrata šatora od sastanka jagnje od godine za žrtvu paljenicu i golupče ili grlicu za žrtvu radi GREHA. I sveštenik će prineti žrtvu pred Gospodom i očistiće je od GREHA NJEZINA… Ako li ne može dati jagnje, onda neka uzme dve grlice ili dva golubića, jedno za žrtvu paljenicu, a drugo za žrtvu radi GREHA i očistiće je sveštenik od GREHA NJEZINA i biće čista.“
Marija je prinela 2 goluba. Jednog za očišćenje od tečenja krvi, a drugog za očišćenje od sopstvenih grehova.
Ako je (kako ti tvrdiš) bila bezgrešno začeta, zašto je onda uopšte prinosila žrtvu radi očišćenja sopstvenih grehova???
Zašto da se čisti, ako je već bila čista???
Dakle, Marija je bila grešna, kao uostalom i svaki čovek, ali je odabrana da rodi našeg spasitelja Isusa Hrista, isto onako kako je npr. Mojsije odabran da bude Božiji kanal, preko koga je Bog činio čuda, kao uostalom i sa dr. ljudima.
Marija je bila jedna divna žena, plemenitog srca, ali to ne znači da nikada nije grešila. Apsolutno svi ljudi koji su ikada bili rođeni su grešili. Svi, osim Isusa!
Interesantno je da se Marija nigde u Bibliji ne pojavljuje pod imenom „Majka Božija“ ili „Bogorodica“. I uopšteno govoreći, Marija se u Bibliji vrlo malo pominje. Da je ona toliko od presudnog značaja za čovečanstvo, onda bi je jevanđelisti na poseban način istakli.
A to što bi mi kako kažeš „mogla pošten šamar odvaliti“ , zato što ti diram tvog „svetog“ Vasilija, dovoljno govori kakav si „vernik“, ali i kako reaguju demoni koji su te opseli pa ti isprali mozak. :)
Vojsije,
Tebi je očigledno isto da li ćeš goreti u paklenom jezeru privremeno ili neograničeno (?!)
Čudan neki način razmišljanja. :)
Aleksandre,
Obećavam da neću više komentarisati „odnos između tebe i tvojih roditelja“ (mada sam ja pomenula samo oca), jer vidim da si baš osetljiv na tu temu.
A što se tiče tvog predloga „da potražim stručnu pomoć što pre…“
Da predlog daje neki duboko pobožan čovek, pa ajde…
Ali, kada mi to kaže neko ko je odavno otuđen od Boga, onda to moram „najozbiljnije “ shvatiti. :)
Naročito, kad taj neko kaže: „Molitva je potrebna, a religija nije“, a pritom se predstavlja kao ateista (?!).
Volela bih da mi opišeš kako izgleda ta „molitva“. :)
I kome se ti uopšte moliš??? Nepostojećoj osobi?! Ili izmišljenom liku?! :)
Da nije smešno, bilo bi tužno! :)
Ako tako nastaviš, ne gine ti šizofrenija! :)
Bodine,
Pomolila sam se za tebe. :) Ali moraću opet to da učinim, jer veruješ u „svece“.
Zamoliću Boga da ti otvori oči po tom pitanju.
A lepo je što ćeš se i ti pomoliti za sve nas. :)
@mari
Osetljiv sam na glupost koju neko uporno ponavlja, pokušavajući da bude pametan, a ne na temu. Niko se ovde ne upušta u raspravu o razlozima individualne pripadnosti nekoj veri ili razlozima što istoj ne pripada, jer to i nije tema. Da nisi toliko opsednuta nastojanjem da se prikažeš superiornom u odnosu na druge koji su čak na „istoj strani“ ali svoje stavove obrazlažu i brane kulturno, na primerenom nivou, shvatila bi da si izgovorila mnogo neprihvatljivog i za istomišljenike.
Da si pažljivo pročitala tekst i razumela ga, verovatno bi shvatila u kom kontekstu je pomenuta molitva, kao i to da se nigde ne pominje moj lični čin koji bi upućivao na to da li se molim ili ne. Verovatno te glasovi u glavi dovode u zabludu da su upućeni od strane nekog uzvišenog božanstva, pa te ometaju da ispravno rezonuješ. Nisu to božanski glasovi, to su glasovi „nekog trećeg lica“, sa kime si bliska.
„…I dok su teološki eksperti proučavali doslovno značenje biblijskih fraza i spominjanih istorijskih činjenica, što je dovelo do beskrajnog niza interpretacija, naučnici su proučavali Bibliju i otkrili naučna skrivena značenja unutar svetih tekstova. Zajedno sa našom brzom naučnom evolucijom, raslo je i naše shvatanje pradavnih svetih tekstova, kao što su Vede i Upanishade. Danas ne otkrivamo samo naučni značaj istočne duhovnosti već i Biblije.
Fascinantne činjenice o Bibliji su izbile na površinu, a koje je često odbacivala i ignorisala Rimska katolička crkva, jer se ti nalazi nisu uklapali u utvrdjenu dogmu Crkve, pa je najboljom strategijom izgledalo kompletno ignorisanje tih činjenica.
Medjutim, za razliku od teoloških rasprava, naučne se činjenice ne mogu ni ignorisati ni diskutovati, one su ili dokazane ispravnim ili pogrešnim, nema ništa izmedju toga.
Svako zna početnu frazu prve knjige Svete Biblije – knjige geneze. Najveća tajna skrivena je u prvoj rečenici. U originalnoj hebrejskoj verziji Biblije , Geneza počinje s rečju „Be-resjiet“ u značenju „najprije“ ili „u principu“. U prevodu u modernim verzijama Biblije prevedeno je sa „na početku“.
Malo njih zna da je cela bit kreacije stavljena u tu prvu reč. Zahvaljujući radu Stan Tenena na izvornoj i prirodnoj hebrejskoj abecedi i istraživanju Daniela Wintera o značaju spirale zlatne sredine, znamo da je hebrejska abeceda dizajnirana sa vrlo jasnom namerom prenosa same biti stvaranja i podučavanja kasnijih generacija.
Nezavisno su Stan Tenen i Daniel Winter uočili kako su slova hebrejske abecede projekcije specijalne forme – recept za konstituisanje materije.. Glasno izgovaranje hebrejskog slova, daje zvuku oblik slova.Vibracije glasa izgovora hebrejskog slova prouzrokovaće formiranje u zrncima peska oblik slova.
Nakon iznesenog pronalazi se smisao i u prvoj rečenici jevandjela po Ivanu, koja glasi:
Ivan 1-1″U početku beše Reč, a reč je bila s Bogom i reč beše Bog“
2 On je na početku bio s Bogom
3 Sve su stvari napravljene pomoću njega, a bez njega ništa nije napravljeno od onog što postoji“
Nije li zadivljujuće kako su autori hteli preneti znanje budućim generacijama. Sve što je bilo potrebno je naša evolucija do nivoa naučnog shvatanja., pa bi se pre ili kasnije otkrio značaj svetih tekstova. Ako je autor Knjige postanka imao temeljno naučno shvatanje, postavlja se pitanje gde ga je dobio.
Mari,
iskreno, ne znam zašto Vam toliko smetaju svetitelji. Stari Jevreji su upotrebljavali reč ,,ugodnik“. Mi koristimo ,,svetitelj“ iz praktičnih razloga. Svetost nečija je merilo koliko je taj neko povezan sa Bogom. Jer jedini Bog je svet sam po sebi. Kako je svaki čovek ,,obraz i podobije“ Božije, samim tim je svako svet, u većoj ili manjoj meri. To često zaboravljamo. No, kad kažemo ,,svetitelj“ mislimo na posebne ljude, koji su se još za života ispunili Duhom Svetim i ostvarili neraskidivu zajednicu sa Svevišnjim. I ne vagamo i ne sazivamo ,,koncile“ da ,,kanonizujemo“, no strpljivo čekamo da nam Bog sam objavi da li mu je neko ugodio ili ne. Kao što je sveti car David u šesnaestom psalmu prorokovao ,,i nećeš dati da svetac tvoj vidi truljenja“. Čitajte kao ,,ugodnik“, ako Vam baš toliko bode oči. I, stvarno je tako. Praksa je u manastirima da se posle velikog broja godina sahranjeni monasi otkopavaju i da se ogleda jesu li istrulili ili ne. To se radi iz dvojakog principa: prvo, da se prosto vidi da li je telo očuvano posle tolikog vremena; drugo, čeka se ,,smena generacija“, da ne bi monasi mogli biti optuženi za sentimentalizam prema počivšem. Ali je činjenica da niko o tome ne odlučuje, do Boga. Ili planirate da odreknete da su sv. Petar, sv. Pavle i ostali apostoli bili ispunjeni Duhom još za života? Našto, onda, odricati istu čast sv. Vasiliju i ostalima, koje je Bog lično proslavio i proslavlja i danas, čudesnim odgovorima na njihove molitve…
Aleksandre,
slažem se sa Vama da ima mnogo toga lepoga što se prevođenjem Svetoga Pisma izgubi, naročito igre rečima, što je slučaj sa svim prevodima, uostalom. I, jeste, u pravu ste kada kažete da su razni naučnici kudikamo sposobniji da te tekstove razumeju od nas poluobrazovanih. Međutim, lako ćete uočiti da su zapadni naučnici skoncentrisani na to da pobiju raznorazne rimske zablude, a da se nas, koji smo se toga odrekli bezmalo u startu, i ne dotiču. Razlog je u tome što mi imamo svoje naučnike, koji su nam davno preveli Bibliju, na jezicima raznim pismene, polupismene, pa i nepismene, ali svi su, bez izuzetka, govorili najvažnijim jezikom – jezikom srca, na kojem se objavljuju ljubav i revnost.
Džaba nam nauke sve, ako ovu jednu izostavimo!
Projavljujete zadivljujuće neznanje Mari…a upravo su takvi ljudi, poput vas, dakle neznalice, najveći huškači, protivnici pravoslavlja,u stanju da pomute razum onima koji su još na početku svoga puta ka Bogu.Zato se i upuštam u ovakve diskusije koje mi, moram da priznam, ni malo ne prijaju.
S obzirom na to kako se odnosite prema Bogomajci, proizilazi i moje pitanje- Šta je To? I pokazuje se po ko zna koji put, da se Sveto pismo ne čita razumom, i ne otvara svakome. Možda ste ga vi i pročitali nebrojeno puta, ali ga niste razumeli, niste za Boga ni videli šta u njemu piše! Kažete, gotovo da se i ne spominje Marija, ta dobra ali grešna žena…Ulažem sada veliki napor da vam konačno razjasnim tu najvažniju stvar, bez koje vam nema dalje, barem ne putem Hrista.
Dakle, počinje vam još u Matejevom jevandjelju gde kaže:A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori „Eto, djevojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što znači-S nama Bog.“ A ta devojka,rođena od svojih starih roditelja Joakima i Ane, iako u grehu, biva predata Bogu(sa 3 god.) jer je od Boga i izmoljena.Naravno da je bila opterećena grehom po samom rodjenju, praroditeljskom, koji opterećuje sve što živi na zemlji. Ali je sa druge strane dostigla svetost,isijavala svetost, čitavim svojim životom! Ona nije bila zaštićena od greha, naprotiv, bilo joj je ostavljeno da slobodnom voljom bira kako će živeti, boreći se za svoje spasenje kao i svako drugi.
U jevandjelju po Luki, pravedna Jelisaveta obraća se Djevi : „I otkud meni ovo da dođe majka Gospoda moga meni?“ Otuda i naziv Bogorodica, Bogomajka…a ne prosto Marija. Jer rodila je Spasitelja, Sina Božijega, Hristosa.Ona nije majka Boga Oca nego je majka Boga Sina, koji je ovaploćenjem uzeo ljudsko telo, dakle rodio se od Oca i Marije Djeve. Čak i pre Njegovog rođenja, nebo joj odaje poštovanje kroz reči arhangela Gavrila: „Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom! Blagoslovena si ti među ženama!“ U Jev. po Luki…I onda i njene reči :“Od sada će me blaženom zvati svi naraštaji!“ BLAŽENOM…
uh…umorih se. I onda, kada znamo koliko je poštovanja i uvažavanja imala od samog Hrista, u koga vi verujete (ili barem to tvrdite)…Na njenu molbu pretvaravši vodu u vino, ljubljenom svom učeniku Jovanu rekavši: „Eto ti majke..“ Da ne dužim…ne može se slaviti i veličati Bog, Sin Božiji, bez uvažavanja i slavljenja Njegove presvete majke, časnije i slavnije od Heruvima i neuporedivo od Serafima…
Jevandjelist Luka je naslikao nekoliko njenih ikona, koje je ona odobrila i rekla :“Blagodat Sina moga neka bude sa njima..“ A vi na ikonama vidite-šta? Gadosti i gnusobe?
Nemojte Mari više da hulite…znate šta se nikada neće oprostiti čoveku…A one koje nazivate vrećama kostiju ispunjeni su upravo tim duhom, Duhom Svetim, postavši njegovi sasudi još za života! Eto nam primera pod Ostrogom, nema boljeg…
Gnusobno je vaše uporno lupetanje o onome što ni malo ne poznajete. Osvestite se za Boga, i pokajte što pre. Nemam vam više ništa reći.
Bodin,
i ja se plašim..i ispitujem…i proveravam.Ali za razliku od nekih pređašnjih vremena, kada sam znala da zapadnem u jarost, pa i u očaj zbog onoga što čine pojedini crkveni ljudi (upadavši tako svaki put u zamku) sada želim da slušam. Naposletku, prepuna je istorija (crkvena) primera onih koji su želeli uništenje ljubeći ruku papi. I danas su jednako tu, i pokušavaju.
Sv.Vasilije je i danas tu, projavljuje onoliku silu svim narodima, dok onima koji su ga gonili ni imena ne znamo više. I Zlatoustog su rasčinili..gonili…Pa i vladiku Artemija, evo sad u ova poslednja vremena. No šta nam je tu činiti? Poći za njim, u raskol? Nikako. Ko veruje, ko pripada Hristu i Crkvi Njegovoj, uvek na umu mora imati to da će On biti sa nama do kraja vremena. Jer On je glava, i sila, i slava i neka bude volja Njegova. Ko bi tu imao šanse, ikakve ? Ako gledamo sa aspekta večnosti..