RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Naravno, niko nije spominjao raskol. To je najstrašniji greh. Ali postoje granice dok kojih se ide. Poslušnost prvo Bogu, tek onda arhijerejima. Bogu hvala, toliko je dela svetih otaca, da se imamo odakle naučiti kako pastir treba da izgleda. A savršenstvo niko od nas ne zahteva.
E, vidiš Aleksandre, i ja sam veoma osetljiva na tvoje „pametne“ komentare. :)
Reći da smo npr. Petkana i ja na „istoj strani“ je van svakog zdravog razuma.
Verovatno nas trpaš u isti koš, zato što se obe izjašnjavamo kao vernici (tipično ateističko gledište), ali to ništa naročito ne znači. Pa i fariseji su se izjašnjavali kao „vernici“ i bili ubeđeni da rade za Boga. To bi bilo isto kada bi za njih i Isusa rekao da su bili na „istoj strani“, što je zaista smešno. :)
Baš kao što Isus i fariseji nisu mogli biti na „istoj strani“, tako isto Petkana i ja ne možemo biti na „istoj strani“, već samo na suprotnoj, dokle kod ona praktikuje idolopoklonstvo.
Prema tome, ovog puta ću ja zamoliti tebe, kao što si prošli put ti mene u vezi one „osetljive teme“, da više nikada ne stavljaš idolopoklonike i mene na „istu stranu“, jer sam veoma „osetljiva“ po tom pitanju. x( A pogotovo kada kažeš da smo „istomišljenici“. x( (grrr)
A to koliko je Petkana kako ti reče „kulturna“, dovoljno govori njen komentar „da bi mi šamar odvalila“. :) Toliko o njenoj kulturi… Baš kako ti kažeš „na primerenom nivou“. Ne smem ni da zamislim šta bi se dogodilo da smo se uživo raspravljale… Verovatno bih završila u „Urgentnom centru“. A sve zbog njenog „svetog“ Vasilija… :D
Ali, razumem je… Ipak je ona zaštitnica „svih svetih“. Taman posla da dozvoli da neko dira njene „svetitelje“ :D
Aleksandre, tvoj tekst sam pažljivo pročitala i znam da nigde nisi pomenuo da se ti lično moliš Bogu. Ali, kad kažeš da je „Molitva potrebna, a religija nije“ i to čak istakneš kao naslov, onda bi bilo logično da kad tako nešto tvrdiš, imaš vlastito iskustvo po tom pitanju i da zato tako kažeš. S’ kojim pravom tvrdiš da religija nije potrebna? Verovatno te glasovi u glavi dovode u zabludu da si mnogo „pametan“, pa pokušavaš da se prikažeš superiornim u odnosu na druge. Da nisi tako opsednut „nepostojanjem Boga“, možda bi se malo više bavio sobom, pa bi shvatio koliko si kontradiktornih rečenica napisao. :)
A što se tiče tvog sledećeg komentara, posebno bih izdvojila samo jednu rečenicu: „Vibracije glasa izgovora hebrejskog slova, prouzrokovaće formiranje u zrncima peska oblik slova.“(?!)
Izgleda da su prvi simptomi šizofrenije već počeli… :)
Bodine,
Meni ni malo ne smeta reč „svetitelj“, kada se koristi u pravom kontekstu te reči, a u suprotnom mi jako smeta. Da pojasnim…
Kada se reč „sveti“ koristi da opiše nekog čoveka, koga su sami ljudi proglasili za „svetitelja“, kao što su na primer:
„sveti“ Sava, „sveti“ Vasilije, „sveta“ Petka, „sveti“ knez Lazar itd. (ne mogu ih sad sve nabrajati, jer spisak je podugačak), onda mi se najblaže rečeno „diže kosa na glavi“, jer se pitam s’kojim pravom ljudi određuju ko je „svet“,a ko nije?
Jedini koji to može da kaže jeste – Bog.
Shodno tome, jedine svetitelje koje ja priznajem, jesu oni za koje je Bog to rekao preko Biblije: Sveti apostol Pavle, Sveti Luka, Sveti Jovan, Sveti Ilija…
Ali, to naravno ne znači da ih doživljavam kao „žive svece“. Ja jednostavno znam da su ti ljudi tokom svog života bili sveti i to je sve.
Ne molim im se, iz 3 razloga. Prvi je taj što nisu živi, pa me ne mogu ni čuti, ni videti. A drugi razlog je što je Bog preko Biblije poručio da je jedini posrednik između nas (čoveka) i Boga Oca – Bog Sin (Isus Hrist). A treći razlog je što Biblija najstrože zabranjuje komunikaciju sa „mrtvima“ (jer u tom slučaju prizivamo demone).
Tu priču da trebamo da se molimo raznoraznim „svecima“ i „sveticama“ su izmislili idolopoklonički ljudi. A ja ne poštujem ljudsku reč, nego Božiju. :)
Petkana (zaštitnice „svih svetih“),
Prošli put si napisala da su moji komentari „opširni“.
Vidim, tvoji su baš „sažeti“. :)
Odavno nisam pročitala toliko nebuloza na jednom mestu.
Tako da ne bih posebno komentarisala. Samo bih te podsetila da je IDOLOPOKLONSTVO jedan od najvećih grehova (ako ne i najveći)!
Ti direktno kršiš prve dve Božije zapovesti! Seti se sama kako one glase…
Eto, samo toliko… Možda se jednog dana prizoveš pameti… :)
@Marijana
Grešiš Marijana, moj „pametni komentar“ dat je ipak na osnovu „zdravog razuma“, jer i ti i Petkana i Bodin i Vojsije pripadate istoj pravoslavnoj orijentaciji, ali izgleda postoji problem u vašim različitim otkrovenjima te iste religije. U čemu je problem? Kritikovala si ovaj moj stav, iako sam komentarisao različita otkrovenja različitih religija, podvlačeći da medju vama nema razlike. A očigledno je ima. To nije tipično ateističko gledište. Nemam nameru da „merim“ vaše stavove i da se opredeljujem.
Priznajem da mi je promakao vaspitni komentar Petkane, ali je on bio izuzetak a ne pravilo, koliko sam mogao da sagledam njeno iznošenje stavova.
Moj pristup ovoj temi nije zasnovan na ličnom iskustvu i nema kontradiktornosti. Religije ne daju odgovore na poreklo i smisao života objektivno, već je to isključivo subjektivan pristup. I nije problem u dobrim porukama na kojima počivaju religije, već na zloupotrebi religija od strane pojedinaca, u cilju pribavljanja ne duhovnog već materijalnog bogatstva, vlasti i novca. Zato su religije jedino „korisne“ zbog kulturnog nasledja i istorijskog kontinuiteta nacija. Ne treba zaboraviti da su verski ratovi od kad je sveta i veka imali više žrtava, odnosno gubljenja života kao najveće vrednosti, od svih ostalih ratova. Zbog čega postoji toliki otpor nastojanju nauke da da novi pogled na smisao osnove na kojoj počiva svaka religija? Da li će zbog toga biti potkopane te osnove? Da li će religija zbog toga pokazati svoje drugo lice?
Molitva je nešto drugo. Ponoviću, molitva svojom duhovnom snagom ima veliki uticaj na fizički realitet svakog pojedinca. Mir, spokoj, uzvišenost molitve blagodet je koju oseća svako i na to reaguje svaki deo ljudskog organizma. Naravno da se to ne odnosi na molitve o kojima sam već pisao – da pobedi klub, da se dobije u kladionici, ili da se ukrade bez posledica. Zna se na koju molitvu mislim, i po sadržaju i po načinu vršenja samog čina.
Na tvoj komentar na hebrejsko pismo, vibracije, Platonova kruta tela, vezu sa postankom materije, zlatni presek ili Fibonačijev niz, potsetio bih te na tvoj prvi komentar o mom poznavanju Biblije. Kako možeš da komentarišeš nešto, a posebno da ga u svom maniru proglašavaš šizofrenim, kad očigledno nikad nisi imala dodira sa dokazanim naučnim radovima svetskih autoriteta? Dešava se mnogo toga u ovom naučnom svetu, ali to prolazi mimo tebe.
Vidim da se trudiš da mi odgovaraš na isti način. Probaj da budeš originalnija. Način mog odgovora apsolutno zavisi od načina kako sagovornik komentariše nešto. Da li si u mojoj polemici sa Bodinom primetila bilo kakav neprimeren način komunikacije? Vrati se na svoje komentare od početka i probaj da uočiš koliko je bilo arogantnih i neprimerenih delova. Komentariši kulturno, sa uvažavanjem sagovornika, bez omalovažavanja i biće ti uzvraćeno na isti način.
Bodine…šta vam zaista bi da oživljavate baš ovu temu? A ne znam iskreno ni šta to meni bi..da se upustim. Nema koristi baš nikakve, a za dušu je i te kako uznemirujuće, nepotrebno.
Imaju uši a ne čuju, oči a ne vide..i nikakvi tu razgovori ne mogu biti od pomoći.
Na šamar se Mari u hrišćanstvu uvek odgovara okretanjem i drugog obraza. Po tome se vidi da je neko istinski prigrlio Hrista.
Šamar kao vaspitna mera uvek više boli onoga koji ga zadaje.
O ikonama i ikonopoštovanju bih mogla esej da ispišem, ali vama to neće koristiti.O Svetima i koliko su oni živi, u Hristu, takođe.
Čuvajte se, to vam jedino mogu reći, jer odlično poznajem put kojim trenutno idete.
Vas Bodine rado volim da sretnem ovde u Bašti,mada ste me ovaj put iskreno zabrinuli izjavom da se slažete sa Mari.
Aleksandre…i vi ste me iznenadili,prijatno, iako ste sv. miljama još uvek daleko.Ali, nešto vam se dogodilo.
Pozdrav svima,Petkana se isključuje.
@Petkana
Čini se da je predivna Divna odigrala glavnu ulogu. Pozdrav.
Eh, Mari…
Ta kako mislite da smo ovde gde smo danas? Sveto Pismo se ne završava Delima Apostolskim, nego Otkrovenjem. Nečega mora biti između. Po čemu je sveti velikomučenik Georgije, koji je odbacio sve ovozemaljsko i prigrlio Život Večni, obrativši svojim junaštvom milione ljudi kroz 17 vekova, pa i danas obraća – niži od bilo kojeg apostola? Ili sveti Sava, jedan od najvatrenijih monaha koji su ikada kročili bosom nogom na Svetu Goru, veliki apostol Balkana, na čiju molitvu je iz moštiju svetog Simeona (Nemanje) poteklo celebno miro, da ne samo da su ga ljudi mogli sakupljati, nego se izlivalo do izvan crkava. Takvo što nije đavolje delo, jer đavo silu takvu nema.
Dalje, ko odbacuje dela svetih otaca – isto mu je kao da je odbacio ceo Stari Zavet i Dela i Poslanice Apostolske. Jer u njima drugačije nauke ne stoje. Ustvari, i sama Jevanđelja, jer su i ona rukama svetačkim zapisana i ustima objavljena.
Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog su i protestanti i katolici od Nemačke do zapada Amerike izuzetno uvažavali, da su mu neki i zgrade ustupali da osniva crkve. Takva je, recimo, bila i crkva svetog Save u Njujorku, koja je stradala u požaru ove godine. Svetog Justina Ćelijskog slave i Rusi i Grci i cene ga kao najboljeg savremenog tumača Crkvenih Kanona. A mi? Od koga se mi učimo?
I, poslednje, niko, ali NIKO od nas nema prava da sudi. To može samo Gospod. Ako je On blagoizvoleo čudesima projaviti svoje ugodnike – ko je taj ko sme da se drzne da Mu kaže da nije tako?
Mari, savetujem Vam da se upoznate sa verom svojih predaka u potpunosti, pa da uporedite sa zapadnim. Svojim ušima i očima čujte i vidite, pa onda poverujte. I pre izučavanja bilo čega molite se vazda Bogu da Vam otkrije ,,premudrosti i čudesa Nauke Svoje“. Šta god čitali.
A, ako želite, da prodiskutujemo i malo o tome na koji način smo mi idolopoklonici.
Petkana,
vaš gnev je ,,gnev pravedni“. Kao Isusa u Hramu Gospodnjem ili svetog Nikole u sukobu sa Arijem. Ali, ako smem da Vas posavetujem, ne dozvolite sebi da izgubite unutrašnji mir. Jer kad se sretnete sa drugima – šta ćete im vrednije dati? Sad, zvučim kao da sam ovako nešto već postigao, nisam, ali mudriji od mene jesu.
Ne brinite se za mene, barem po tom pitanju – nisam sklon prelestima. :)
Hvala Vam.
Nikad ja to necu razumeti :(
Jedan od smrtnih grehova -gnev..
Gnev pravedni – kad sveci samaraju…