RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Aleksandre,
Vidim da si mi se u svom poslednjem komentaru obratio sa „Marijana“. S’obzirom da kao autor imaš uvid u moju email adresu, a da si u istoj video dotično ime, pretpostavljam da si po ko zna koji put došao do svog „genijalnog“ zaključka. U ovom slučaju da ime sa email adrese mora odgovarati ličnom imenu komentatora.
Kada sam osmišljavala ime koje ću koristiti na ovom sajtu, odlučila sam da to bude skraćena verzija imena email adrese sa koje šaljem komentare. Ali to ne znači da je to moje lično ime. Ali tako je to kad neko gleda u email adresu kao u ličnu kartu komentatora. :)
A imajući u vidu, da si me do sada uvek oslovljavao korisničkim imenom „mari“ navelo me je na pomisao da se zapitam- Šta ti bi odjednom?! Šta ti je bio cilj?!
D li si na ovaj način želeo da moj identitet razotkriješ drugima?! Ili me podsetiš da eto ti znaš moju email adresu i na taj na način me indirektno „ućutkaš“?! Ili pak nešto sasvim treće (?!) zaista ne znam. Ali šta god da ti je bio cilj, nije ti uspeo! Jedino si uspeo da pokažeš koliko ti je proradila sujeta.
U svakom slučaju, prekršio si jedno od osnovnih pravila svakog sajta, pa i ovog koji kaže: „Vaša email adresa nikada neće biti objavljena.“ (na engl.)
A adresa sa koje ja šaljem komentare je delimično razotkrivena, pa bih ovom prilikom upitala uredništvo ovog sajta:
– Da li su se pravila u međuvremenu promenila ili se ona poštuju samo delimično???
Sve u svemu vrlo neprofesijalno od strane jednog „autora“, sajta.
Aleksandre, kad već toliko „uvažavaš“ komentatore, onda ih bar oslovljavaj onim imenom kojim su se komentatori i predstavili. Ali, ako će te to učiniti srećnim da me oslovljavaš sa „Marijana“, onda samo izvoli. Biće mi drago, ako te na taj način mogu učiniti srećnim. :)
Prošli put sam te najlepše zamolila da me više ne stavljaš u isti koš sa „Petkanom“ i ostalim idolopoklonicima. Nisi ispoštovao moju molbu. Ne samo da si nas opet stavio na „istu stranu“, već si ovoga puta učinio još goru stvar!
Stavio si me na stranu pravoslavaca. E, takav bezobrazluk me zaista vređa!
Ako postoji način, da me neko duboko povredi , onda je to upravo taj – da me stavi na stranu pravoslavaca. Da li si ti pri sebi??? Odakle ti uopšte ideja da sam ja pravoslavno orijentisana??? Užas!!!
Pa ja sam jedan od najvećih kritičara pravoslavlja. Za mene je pravoslavna crkva jedna od najvećih sekti koje postoje!
Još se usuđuješ da me pitaš: U čemu je problem?“ Strašno!!!
Ako sam ja mogla da ispoštujem tvoju molbu, bilo bi lepo da ispoštuješ i ti moju i više NIKADA me ne stavljaš na stranu pravoslavaca!
A to što ti je, kako reče, „promakao komentar Petkane“, dovoljno govori koliko „pažljivo“ čitaš komentare, ali zato znaš da ja nisam pažljivo pročitala tvoj.
Uostalom, taj komentar nije bio izuzetak… Seti se kako se njen prvi komentar, koji je tebi lično uputila završio: „… do tada šuš“.
Ali nisi ni ti njoj ostao dužan pa si repliku započeo:
„Ne mogu da Vam se obratim ni sa gospodine, ni sa gospođo…“, a završio:
„… to znači da ste ostali na dosadašnjem nivou (niskom).“
Eto, toliko o tvom i „Petkaninom“ uvažavanju sagovornika…
Mada si u poređenju sa „Petkanom“ mala beba po tom pitanju. :)
Kažeš: „Moj pristup ovoj temi nije zasnovan na ličnom iskustvu…“
A na čijem je onda? Kako možeš da daješ savet, predlog ili šta li već, kada kažeš „Molitva je potrebna“?! Na osnovu čega/koga si to zaključio??? Objasni mi kako treba da izgleda ta militva??? Da li se treba obratiti samom sebi ili kome??? Na koji način se treba obratiti??? Za šta se treba moliti???
Molim te, objasni mi, pošto pokušavam da dokučim o čemu pričaš, ali mi to stvarno nikako ne polazi za rukom.
Ti sve vreme pričaš o blagotvornom učinku molitve, ali nikako da kažeš kako ona po tvom mišljenju treba da izgleda??? Pojasni mi šta ti konkretno podrazumevaš pod terminom „molitva“???
Kada je u pitanju religija, jedina „religija“ koju ja prihvatam je Biblijska! A ona svakako daje odgovor i na poreklo i na smisao života!
A u potpunosti se slažem s’tobom kada kažeš:
„I nije problem u dobrim porukama na kojima počivaju religije, već na zloupotrebi religija od strane pojedinaca, u cilju pribavljanja ne duhovnog, već materijalnog bogatstva, vlasti i novca.“
Da, zaista je tako… A ta tvoja rečenica je slika i prilika većine pravoslavnih popova, koji pod maskom vernika pribavljaju materijalnu korist od lakovernog i Biblijski needukovanog naroda.
Setimo se samo onog „centra za odvikavanje od droge“ u Crnoj reci…
Koliko je samo za isti para dato (!!!) i to od strane roditelja onih nesrećnika, koji su svakodnevno dobijali „porciju“ batina (lopatom po du.etu).
Drugim rečima, ispalo je kao da su roditelji plaćali svojoj deci batine.
I ko zna dokle bi to tako trajalo da se nije desilo ubistvo jednog „štićenika“ centra. E, onda je klupko polako počelo da se odmotava…
Zahvaljujući jednom hrabrom „štićeniku“ koji je uspeo da mob. tel. ovekoveči popa, imali smo priliku da vidimo kako isti deli „vaspitne mere“ lopatom po du.etu, ali i koliko laže, jer je prethodno tvrdio da ne zna ništa o „lopati“…
Izgleda da je to ona ista „vaspitna mera“ o kojoj i „kulturna“ i „duboko pobožna“ Petkana propoveda…
Primetio si da se trudim da odgovorim na isti način. E, vidiš, i način mog odgovora apsolutno zavisi od načina kako sagovornik komentariše nešto (opet sam iskoristila tvoje reči :) )
Međutim, to ne radim u nedostatku inspiracije, već zato što sam sarkastična. Ja namerno kroz reči, koje je sagovornik koristio, pokušavam da mu jasno stavim do znanja koliko je bio: neprimeren, nekulturan,arogantan itd.
Ali razlika između mene i pojedinaca, jeste što ja te reči nikada ne koristim u zlonamerne svrhe (da bih nekoga povredila), već uvek u svrhu šaljivosti. :)
Zato uvek na kraju šale stavim :)
Međutim, preozbiljni ljudi, i pored :) nisu u stanju da shvate moj sarkazam.
Moj humor uobičajen i baš zato su moji komentari i te kako originalni. :)
Tako da nemam nameru da menjam išta po tom pitanju.
Uostalom, to je stvar ličnog viđenja. Gledano iz mog ugla, originalan komentar ne znači koristiti reči koje drugi nisu, već izazvati reakcije kod drugih.
A moji komentari na svakoj temi ovog sajta gde ih ostavim, izazivaju reakcije (i to baš burne) :) To ne može niko osporiti. :)
Vojsije,
oprostite, nekako sam propustio da Vas pozdravim. Ne zamerite.
Svaki greh je smrtan, ako ostane navika, ali se samo jedan ne oprašta – hula na Duha Svetoga, t.j. odbijanje zajednice sa Bogom. Podelu na smrtne i minorne su uveli katolici jer daju različite epitimije i različito tarifiraju papine ,,otpusnice“. A pravedni gnev nije greh, jer nije uperen protiv bića, nego protiv greha, mada se nekad može čudno ispoljavati. Uvek je praćen dubokim smirenjem, bez trunke jarosti i besa. Pojasniću na primeru ,,raščišćavanja“ Hrama. Kada je Isus napravio šibu od pruća i ušao u Hram, nije krenuo da besni, psuje i proklinje, nego je smireno isterao životinje kamdžijom i rasturio tezge prodavcima. Nije ,,podigao frku“, naprotiv, posle minut-dva u Hramu su zavladali mir i tišina. Ne postoji pravi pravoslavac koji je ravnodušan kada neko ruži Gospoda, ali ne divljamo. Još jednom bih istakao: dozvoljeno je mrzeti jedino greh.
Mari,
voleo bih reakciju na pitanje: ,,kako su pravoslavni hrišćani sektaši i idolopoklonici“. U Bibliji je spomenuto više religija, pa bih da budemo načisto.
U Crnoj Reci je poginuo jedan čovek, koji bi ionako umro od droge, a spašene su na stotine, koje bi bile uništene bez manastira. Da je otac (zaboravih mu ime) preterao – jeste, ali ja nisam spasao nijednog narkomana, a on je mnoge. Ako pljunem na njega, i dalje će on biti heroj, a ne ja. A mogao bih desnu ruku da dam da je njemu neuporedivo teže zbog toga, nego nama koji o tome saznajemo iz žute štampe.
I još nešto bih dodala…
Budući da sam kasno sinoć pisala komentar, a inače nemam običaj da pišem posle 00.00h (jer nemam nameru da po celu noć visim na internetu) nisam uspela da ga završim (jer sam već probila svoj limit :) ), ali ni prekontrolišem pre nego što sam ga poslala.
Zato bih, pre svega, da ispravim mali propust, koji sam slučajno napravila kada sam „progutala“ reč „nije“. Rečenica je trebala da glasi:
„Moj humor nije uobičajen i baš zato su moji komentari i te kako originalni.“
A sada da nastavim…
Aleksandre,
Pošto vidim da si zaboravan, i ja tebi takođe predlažem da ponovo pogledaš prepisku između tebe i mene. Pogledaj ko je kome prvi pomenuo šizofreniju i ko je kome predložio „da potraži stručnu pomoć što pre to bolje“ uz opasku da „možda još uvek ima nade“. A onda sam izvuci zaključak ko je arogantan i neprimeren.
Prema tome, ponašaj se ti kulturno sa uvažavanjem sagovornika i biće ti uzvraćeno istom merom. :)
Bodine , uzvracam pozdrav .
Reagovao sam zbog onog `samar vise boli onog koji udara` i koliko god Vama i meni bilo jasno o cemu se radi , izraz je vrlo ruzan i nekom ko ne poznaje `materiju` delovace kao uzasna ironija.
Ja ipak ostavljam samo Njemu pravo da odredjuje sta je hula i ko je hulio .
Sva nasa neprimerena reagovanja na nesto sto nije po nasim `standardima` spadaju u nase grehove i nemaju opravdanja .
Od toga da je u Crnoj Reci ubijen jedan covek a spaseno mnogo do toga da je ubijeno mnogo da bi bio spasen jedan kratak je put . Ne bih sebi davao luksuz da na bilo koji nacin opravdavam necije ubistvo .
Bodine,
Najiskrenije iznenadio si me u najnegativnijem smislu sa svoja poslednja 2 komentara. Najmanje sam očekivala od tebe da podržavaš nasilje, a sve pod parolom „za dobrobit čoveka“.
Prvo, opravdavaš „Petkanin“ gnev (da bi nekome šamar odvalila) uz obrazloženje da je taj gnev isti kao gnev Isusa Hrista u hramu Gospodnjem.
Isus, apsolutno nikada nije svoj gnev iskaljavao nad ljudima, tj. nikada nikoga nije na fizički način povređivao, već je njegov sukob uvek bio verbalne prirode.Tako da to nikako ne može biti isto. A što se Isusovog besa tiče vezanog za hram Gospodnji, Isus je svoj bes iskalio isključivo nad predmetima, a ne nad ljudima. U tome je suštinska razlika. Isus nije mogao da shvati da su od hrama njegovog oca napravili tržnicu. Upravo ono što rade u pravoslavnim crkvama, a pre svega manastirima. Na primer, ispred manastira „Ostrog“ možeš da vidiš raznorazne drangulije koje se prodaju: ogrlice sa krstom, narukvice (tkz. brojanice), priveske za ključeve sa likom Vasilija, male i velike ikone, razglednice manastira „Ostrog“… Jednom rečju kao da se nalaziš na nekom vašaru, a ne ispred ulaza u manastir. Tu istu priču imaš i ispred crkve „svete“ Petke, koja se nalazi na kalemegdanu u Beogradu.
Kada bi Isus sada posetio neku takvu crkvu ili manastir, učinio bi isto ono što je Biblija opisala da je učinio u hramu svog Oca. Letele bi kompletno sve one vašarske tezge.
Drugo, opravdavaš nasilje u Crnoj reci, uz konstataciju da je „poginuo jedan čovek (da li hoćeš da kažeš da je trebalo više, da bi to nazvao zločinom???) koji bi ionako umro od droge…“ (?!) Ne mogu da verujem šta pričaš (!).
I čime su to „spašene na stotine“??? Batinama??? Auuu, čoveče kako morbidno razmišljaš (!) :shock:
Sveštenika (Branislava Peranovića) koji je počinio takav greh nazivaš „herojem“??? Da li se šališ ili si ozbiljan???
Da li je tebi normalno da neko lopatom bije nekoga?
I samo da ti kažem da ja ne čitam „žutu štampu“, već su ovi snimci bili emitovani u udarnim vesima na TV, a imaš i na you tube – u, pa pogledaj, ako nisi gledao.
A sada da ti odgovorim, „kako su pravoslavni hrišćani sektaši i idolopoklonici?“
Ništa lakše nego odgovoriti na to pitanje. Poštuju ikone i druge relikvije i imaju druge „bogove“ (savremeni termin „svece zaštitnike“). Dovoljno… :)
Vojsije,
Ti si me u svoja poslednja dva komentara najpozitivnije iznenadio. Bravo! :)
Mari,
mislim da sam bio više nego jasan.
Hristos nikada svoj gnev nije ,,iskalio“ na nekome. Revnost se ne iskaljuje. Problem je što osuđujete, a ne razumete. I kako ste došli do toga da su prodavanje krstića i stoke ista stvar? Gde da ih kupujemo? I gde monasi da ih prodaju? Treba li da otvore firmu i prodaju u radnji?
,,Kada bi Isus sada posetio neku takvu crkvu ili manastir, učinio bi isto ono što je Biblija opisala da je učinio u hramu svog Oca.“
Da li ste svesni šta radite? Pretvarate Boga u vašu lutku na kanapu. Ako Gospod za oko 1600 godina, koliko postoje manastiri, nije izvoleo poslati svoga slugu da porazbija štandove sa ukrasnim svetinjama (da, sve to je osveštano u crkvama, ne bajanjem, kako osećam da zamišljate, nego moljenjem Duha da oseni tvar) ili, barem, nekog sveštenika da objavi da to ne sme da se radi – zašto mislite da bi to učinio danas?
Hvala Vam na informaciji o imenu oca Branislava, al’ ne i na takvom rasuđivanju. A sad ću Vas pitati jedno. Koliko se puta sveti Petar odrekao Gospoda? Koliko je ljudi stradalo tokom gonjenja svetog Pavla? Šta biste im rekli da ih sada sretnete? Da li biste bacili kamen na nekog od njih? Ne biste, jer su ti ljudi UČINILI daleko više dobra, nego što su i POMISLILI zla. Zašto, onda, teretite oca Branislava, jer je on spasao daleko više nesrećnika nego što je pogubio. Znate, on je svoje zlo nehotice učinio, za razliku od ove dvojice svetitelja koji su svoje greške počinili sa namerom… A i otkud znate da mu Gospod nije dosad oprostio? Roditelji tih nesrećnika koji su se lečili tamo već jesu, i to javno. Zapravo, potpisivali su peticiju da se otvori po manastirima još takvih centara (imate novinske članke u Onlajn Politici, ne u Kuriru ili Telegrafu). Ili mi znamo bolje od njih šta im treba?
Inače, podržavam nasilje za dobrobit čoveka. Biblija ga podržava. Jer to onda nije nasilje, nego gorak lek. Gedeon je otišao noću i uništio kipove koji nisu pripadali njemu. Bilo je potrebno da Izrailjci odu više puta u ropstvo, da bi se dozvali pameti. ,,Ko žali prut, mrzi na sina svojega.“ A šta je par bubotaka koji mogu spasti život danas ili sutra? Ali je činjenica da se lekovito ,,nasilje“ upražnjava samo nad onima koji nisu trezveni, kao kočnica.
Iskreno, mislio sam da ćete navesti nešto novije, a ne ono našta je dat odgovor pre… 1300 godina… Ali hajde da Vas uputim.
Mi, pravoslavni, mislim i katolici (ali ne mogu da garantujem), ne obožavamo svece, ma šta razni protestanti mislili. Jer vi mislite, a mi znamo. Mi sve atribute božanske priznajemo isključivo Tvorcu: ,,Jer Tebi pripada svaka čast, i slava, i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada, svagda i u vekove vekova. Amin (u prev.: ,,tako je“ ili ,,neka tako bude“).“
Šta sv. vladika Nikolaj ima da kaže o Drugoj Zapovesti:
,,Ako li neko napiše Ime Božije na hartiji ili drvetu, ili kamenu, ili po snegu, ili po blatu, ti poštuj tu hartiju i to drvo i taj kamen, i sneg i blato, zbog Imena Najsvetijeg, koje je zapisano na njima. No ne obožavaj ono, na čemu je Najsvetije Ime zapisano.
Ili kad neko naslika lik Božiji ma na čemu, ti se pokloni; no znaj da se ne klanjaš materiji, na kojoj je Bog naslikan, no Živome i Velikome Bogu, na Koga te slika opominje.
Ili kad neko izgovori jezikom ili otpeva Ime Božije, ti se pokloni; no znaj, da se ne klanjaš ljudskome jeziku i ljudskome glasu, no Živome i Strašnome Bogu, na Koga te je ljudski jezik opomenuo.
Ili kad noću pogledaš po veličanstvu zvezda nebesnih, ti se duboko pokloni, no ne klanjaj se stvorenju ruku Božijih, no klanjaj se Gospodu Svevišnjem, višem od zvezda, na Koga te presjajne zvezde opominju.
I kad uveče klekneš da se moliš, reci:
Gospode Jedini, Tebe Jedinoga poznajem, priznajem i slavim: i kada mi dan otkrije svu krasotu Tvoju, kroz krasotu Tvojih dela i kada se noć ogrne tamnim plaštom i ostavi mene samog sa Tobom.“
Ovo je samo deo pojašnjenja, ali smatram da je sasvim dovoljno. Priznavali Vi to ili ne – mi tako ispovedamo, i tačka.
Toliko o idolopoklonstvu, sad da pređemo na ,,lažne bogove“.
Nadam se da Vam je jasno da ljudi posle telesne smrti ne dremaju ili šta god. To su nauke nekih jevrejskih sekti i Gospod ih je, kako prenosi sv. Luka (takođe pisac Dela Apostolskih), javno izobličio pričom ,,O bogatašu i Lazaru“. Dakle, kako su ti ljudi budni i, očito, svesni, toliko da mogu da razgovaraju – mogu i da se zauzimaju za nas, ako izvole, pred Gospodom. Jer šta smo mi, a ko su oni? Eto, tako. Ako mogu da odem do sekretara određenog ministra i zamolim ga da kaže reč-dve tom ministru, mogu, vala, da zamolim i svetitelja da se zauzme za nešto pred Bogom. ,,Jer Bog nije Bog mrtvih, nego živih“ i svi mi smo ,,jedno u Hristu Isusu“. Ovo nisu neka proizvoljna tumačenja, ovo je čista logika izvedena čitanjem Pisma. A obraćanje svetiteljima nije nikakvo moranje, nego običaj, koji je tu OD PRE STRADANjA ISUSOVOG. Jer pogledajte malo opet onu pređespomenutu priču. Bogataš ,,tada povika: oče Avraame, smiluj se na mene, pošalji Lazara…“ I tako dalje. Vidite li? Ko je sveti Avraam, da odlučuje o tako nečemu? Čovek koji beše veran i u najmanjem, pa je sada postavljen nad mnogim. Jer volja Božija postade i volja njegova. Na pitanje da li nas svetitelji uopšte čuju, rećiću da nas preko Duha čuju. Brojni svetitelji su za ovozemaljskih života imali otkrovenja, na kraju, sam osećam odgovore kada se molim, ako ne ušima, a ono duhom. Molitva je, pre svega, svečan razgovor.
Ili Vas buni i to što ljubimo ikone i slavimo Slave? Ikone celivamo iz poštovanja, nikako ljude ne obožavamo, pa ni Bogorodicu, najsvetije ljudsko biće ikada. I mi umemo da čitamo, i pročitali smo Drugu Zapovest, kao što rekoh. Koja je, usput rečeno, sadržana u starom Zakonu, jer onome koji drži sebe po Novom nije više ni potrebna. Elem, Slave su preinačen paganski običaj našeg naroda, kao i većina ostalih. Ali Slava je posvećena prvenstveno Bogu i održava se u dan kada cela Crkva proslavlja određenog svetitelja koga je neki naš predak posebno odabrao kao molitvenika pred Gospodom. Ujedno se, pored Boga, zahvalivši i svetitelju što se neprestano moli za izbavljenje naše. Ili sada ne smemo ljudima reći ni: ,,Hvala“?
A po cepidlačenju vaše vere – svako ko drži bilo kakvu sliku ili fotografiju dragih osoba, makar i najsitniju u novčaniku, bi bio idolopoklonik. Jer odakle nam, onda, pravo da držimo sliku pokojnog oca, recimo, i prisećamo se njegovih vrlina i dobrodetelji. Tome nam služe ikone, ako niste znali…
Imate li još kakvih zamerki koje mogu da objasnim?
@mari
Predvidivo si reagovala na provokaciju sa Mari(janom), što je na neki način zaokružilo stil tvog istupanja na ovom blogu i ovoj temi, i time me baš usrećila. Hvala ti. Inače, mnogo si prostora i vremena potrošila lamentirajući o svojoj ličnoj ugroženosti zbog razotkrivanja el. adrese i napisala toliko scenarija, da sam ostao bez teksta. Kao jedan od autora na Bašti dužnost mi je da ti postavim pitanje: da li je objavljena tvoja e-mail adresa na Bašti, da li postoji bilo kakva zloupotreba tvoje e-mail adrese ili IP, da li ti je uskraćeno bilo koje pravo na Bašti?
Tvoje komentarisanje dovelo me je u zabludu da si hrišćanin i pravoslavac, a pogotovo dijalog sa Bodinom, gde su čak razmenjene unakrsne molitve. Pošto se gnušaš pravoslavlja i smatraš pravoslavce sektom, dugujem ti izvinjenje što sam te pomenuo u tom kontekstu i „stavio u isti koš“ sa drugim komentatorima pravoslavne orijentacije.
Što se tiče molitve – pokušaću kroz nekoliko pitanja da ti konačno razjasnim „šta je autor hteo da kaže“, pa ako ti i to ne bude dovoljno ne bih više sa tobom polemisao na tu temu: da li se moliš, da li se moliš po pravilima, da li su tvoja osećanja iskrena tokom molitve, da li ti je molitva iz duše i srca, da li osećaš mir, spokojstvo i zadovoljstvo u toku molitve, da li se isto tako osećaš i po završetku? Ako je tvoj odgovor DA na sve ovo, onda ti je valjda jasno da je suština u tom miru i spokojstvu koje osećaš. Za šta se moliš i kome su upućene tvoje molitve, nije bitno.
Kažeš da jedino prihvataš „religiju“ Biblije i da ona daje odgovore na poreklo i smisao života. Sa takvom unutar hrišćanskom religijom nisam upoznat, a sa nekim drugim pokretima ili već čim, van postojećih podela još manje. Ako je smisao tvog odgovora da Bog daje i poreklo i smisao života – taj odgovor nije dovoljan. Opet subjektivno.
I na kraju, tvoje „šale, sarkazam, humor“ na čiju si „originalnost“ očigledno ponosna jer izazivaju „burne reakcije“, kod ovakve teme postižu samo jedan cilj, a to je da omalovaže sagovornika, bez obzira što se kuneš u dobre namere. Mislim da je vrlo cinično dovoditi u zabludu iskrenog pravoslavnog vernika kakav je Bodin, i čak uspostavljati sa njim poseban lični odnos, a onda izjaviti da je pravoslavlje sekta. Sumnjam da si to pročitala u Bibliji.
Izvinjavam se Bodinu zbog prethodnog komentara i korišćenja njegovog imena, ali to je moj lični stav.
Vojsije,
šamar može boleti više onoga koji udara, a i ne mora. Ako ošinete dete zbog neposlušnosti po guzi, bol će zaboraviti za koji minut, ali će mu u svesti ostati usađeno sećanje na pravo i krivo. Dok će roditelj to mnogo duže pamtiti. A može biti i sve suprotno. Ne razumeju svi ljudi kad im se lepo kaže, velika je zabluda misliti drugačije.
Otud i batinanje narkomana. Ceo život živim u Zemunu i poznavao sam veliki broj narkomana, iako se nisam naročito družio sa njima. A i pijanica, kockara. Neki su na vreme, lako, odbacivali svoje poroke, neki uz tešku muku, neki nisu dogurali ni do dvadesetpete. Jednostavno, nema te sile osim Boga ili batina koje će ih sprečiti da se domognu narkotika, kada preduboko zađu. Batine su tu da ih fizički izmožde i to je cela svrha. Jeste, nije prefinjeno, moderno – al’ nema toga. Da biste ih izvukli, ima da zasučete rukave i da duboko zaronite u blato.
Što se tiče oca Branislava – ne branim njegov greh. Branim njega, i njegove sudije od njihovog greha- osude. Jer je nepravedno. Da je pogrešio, pogrešio je. Da je morao više da pazi – morao je. I mnogo štošta je još morao. Ali, mogao je sebe da poštedi cele te muke, okrene se i ode u neki miran manastir i sadi kupus. Odabrao je šta je najteže na ovome svetu – da čupa korov greha iz bližnjeg svog i sadi cveće vrlina. Zato, iako nije svetac, heroj je.
Ko je taj, koji će da baci prvi kamen?
Aleksandre,
molim Vas, nemojte mi se izvinjavati zbog tih sitnica…
Ako ništa drugo, izvinite Vi, što ste zbog mojeg komentara dospeli u zabludu da je Mari pravoslavna. Jasno mi je bilo od samog starta da nije. Eto, tako biva kad se reči ne biraju pažljivo…
Kao što rekoh, nisam dobar besednik…