RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Mari,
da se razumemo jednu stvar. Nemate pojma o čemu pričate o proti Branislavu. Čitate kojekakve izjave iz novina i sviđaju Vam se, jer teraju na vašu vodenicu. Evo, probao sam da nađem sad na internetu te fotografije brutalno prebijenog, pa ih nigde nema. Gde su? Što ih neko lepo ne postavi i da završimo s tim? Ima toliko ljudi koji mrze Crkvu, našao bi se neko. Ali nema… Dotad, imam pravo da verujem u to, a i da ne verujem. Sa druge strane, postoje brojna svedočenja o ljudima koji su tamo bili i izlečili se. Što i njih nije prota pogubio? Što niko od njih nije osakaćen? Sve ostalo je obično drndanje u sviralu. Jer, da je otac proračunati sadista i krvnik, kao što mnogi tvrde, zakopao bi momka negde i rekao da je pobegao. Evo do čega ste me doveli da pišem. Molim Vas, ne umarajte me Više ovom temom. Boga imamo, pa nek’ On sudi.
Jedino ću dodati ovo, za roditelje tih nesrećnika, na koje, tako, bez ustezanja pljujete. Adam je u Raju bio učen od strane samoga Boga. Bio je u zajednici sa Njim. I opet je sagrešio. Dakle, Bog je loš roditelj? Nije, nego čovek ima slobodu da čini šta je dobro i šta je loše. I nije lutka na koncu svojih roditelja, nego zasebna ličnost. Moji roditelji sa mnom nikada ni reč nisu progovorili o drogi, pa je nikada nisam ni probao, a mogao sam kad sam hteo. Ako izuzmemo alkohol, doduše. Eto, toliko.
A ono za borilačke veštine….
Većina nas se izučavanjem istih bavi da bismo, u ekstremnim situacijama bili sposobni da odbranimo ugrožene i sebe. Pa i Vas, ako se zadesi takva neprilika. Hvala Vam, što smo demonizovani sektaši. Molim Vas, ne pričajte o stvarima koje ne poznajete. Ne zbog mene, nećete me rastužiti ili naljutiti. Zbog sebe.
A bio sam u takvim situacijama i Bogu hvala na tim ,,demonolozima“ koji su obučavali mene i moje prijatelje, jer bi neko ozbiljno postradao, bilo mi, bilo naši napadači. Veština = kontrola. Takođe, većina nas ume da ubije čoveka jednim udarcem. I baš zato, zbog znanja kako je ljudski život olako shvaćen, ni najzagriženiji nihilista, ni najvatreniji pravoslavac, neće uraditi tako nešto. Takvi ljudi zaslužuju poštovanje, bez obzira na veroispovest. Ili Vam je tolerancija toliko strana?
Zašto pričate da volite dijalog, pa onda prelazite preko reči sagovornika? Dobro, ako ne razumete- može da se desi. Ali lepo sam Vam naveo reči najpoštovanijeg našeg episkopa XX veka, čoveka koji je prevazišao i Srbiju i ceo svet, jer se popeo do Božijih visina. I čovek jasno kaže: ne smete ničemu osim Bogu da ukazujete Božansku čast. I onda počinjete da filozofirate. ,,Nosim krst, znači idolopoklonik sam.“ Shvatate li u kom smeru idete? Igrate po đavoljoj fruli, koji mrzi krst, mrzi svetu vodicu, ikone, a ponajviše mrzi Boga i one Njemu nalik. Kako Vam to ne ide u glavu? Jeste li ikad klekli na molitvu? Pred kime klečite? Je l’ Bog sišao pred Vas, pa ste pred Njime klekli, ili je ispred krevet? Pa šta, ako neko i odluči da klekne ispred komada drveta i zavapi: ,,Gospode pomiluj!“ Što ne zakuka: ,,Drvo, pomiluj!“ Ili: ,,Kamene, pomiluj!“ K’o što su naši davni preci čekali da pukne grom, pa se onda okrenu ka nebu.
Ako Vam ovo nije dovoljno – bolje od ovoga rečima objasniti ne mogu.
Nemate Vi ni ideju šta je bogoodstupništvo. Ne biste se uopšte bavili ovakvim pitanjima da imate. Bogu hvala, osetio sam i jednu i drugu stranu, pa znam. Naravno, u meri u kojoj sam mogao podneti oba. I rećiću Vam ovo, a Vi najozbiljnije shvatite: radije bih celu večnost bio pečen, nego i jedan sekund da ponovo budem bez Boga. E, to je ono što čeka ljude na Dan Gospodnji. Ili Slava ili samoća. To je smisao Suda. Ne kojekakva buđenja, okupljanja, zasedanja. Objaviće se Bog svima ljudima u punoj Slavi i jedni će pristupiti toj Slavi, drugi će otići, jer su je odbacili. Apsolutno je nebitno šta će posle toga biti, posebno odstupnicima. Jer će imati samo mrak. Prazninu. Al’ mogu do sutra da drvim i da poredim – nećete shvatiti. Jer se prepirete ovde sa mnom o glupostima, a vreme nam izmiče…
Zato se molite Bogu da Vam otkrije istinu, a ne da merite tuđe vere kantarom. Batalite šta ja pričam. Molite se Bogu dan i noć. Setite se dela nakon onog o ,,poznanju po plodovima“. I čitajte psalm 50. Podvig se od nas traži, ne filozofija.
Da se vratim malo na glavnu temu, iako smo je zaključili, na neki način.
Koga interesuje šta je prava, suštinska pravoslavna molitva, može videti na Jutjubu snimak:
о.Арсеније – Душа у доба терора (otprilike od 27:00).
Interesantno je što sam ovaj video primetio tako što sam tražio video koji je Petkana spomenula.
Pozdrav Petkani i svima.
Da se vratim malo na glavnu temu, iako smo je zaključili, na neki način.
Koga interesuje kako izgleda prava, suštinska pravoslavna molitva, može videti u snimku na Jutjubu:
о.Арсеније – Душа у доба терора (otprilike od 27:00, pa dvadesetak minuta).
Interesantno je da sam ovaj snimak pronašao tako što sam potražio video koji je Petkana spomenula ranije.
Pozdrav Petkani i svima.
Bodin,
pozvani smo da svedočimo svoju veru i branimo je (i životom) od napada svakojakih jeresi. Mislim da ste svoj posao dostojno odradili u ovoj virtuelnoj areni.Ali kada na suprotnoj strani imate nekoga poput Mari, svaki dalji pokušaji pojašnjenja i prijateljskog savetovanja bivaju iscrpljeni. Da ne pominjem sada ono o biserima i svinjama..
Protestantizam je pošast i tako je treba i tretirati.Uostalom, toliko je gnusobe u njihovim redovima (od homoseksualnih sveštenika,priznavanja homoseksualnih brakova..) da je jasno ko je na čelu njihove crkve. Mari kaže da ne pripada niti jednoj religiji, zvaničnoj, ali ovo što ispoveda stavovi su jednog protestanta.
Ono što protestanti konstantno zaboravljaju jeste upravo činjenica da Svetog Pisma danas ne bi bilo- da nije bilo apostolske crkve, jedine , istinske i svete-dakle pravoslavne, one koja je i danas tu nakon svih vekova. Od velikog broja jevandjelja, u Sveto Pismo su uvrštena četiri, a na osnovu odluka svete crkve i u skladu sa predanjima.Usmenim predanjima. Dakle, ne može se protestantski kroz zid..može, ali zašto u pogibao?
Crkva je tu i majka je svima onima koji žele da slušaju..neposlušni neka idu svojim putem, mnogo je puteva i želim im da dobro upamte kuda to idu, da bi se jednoga dana znali vratiti.
Učešće u ovoj raspravi mi je danima izazivalo nekakvu mučninu u stomaku, ali kada je autor ovoga teksta, na koji sam u početku tako burno reagovala, rešio da ga zaključi rečima svetog vladike Nikolaja, moj se stomak smirio. Sve je ovo onda imalo smisla, ipak. Pa čak i ona odvala šamara, koja je izazvala toliko zaprepašćenja, da je moj drugar Vojsije rešio da me više ne poznaje :)
Pozdrav za Vojsija :)
Naopako ! Da ste šamar meni odvalili ja vam ne bi zamerio. :) .
Samo redovno životno vrtenje u krug mi ne da vremena da vam se javim.
Mada ni vi ne preterujete u pisanju :)
Bodine,
Ne čitam ja „kojekakve izjave iz novina“, nego sam ti prenela deo članka, koje su objavile „Večernje novosti“. U pitanju je ozbiljan i ugledan list, sa dugom tradicijom, koji se nikada nije bavio tračevima, niti pričama rekla-kazala. A i taman posla da izmisle priču koja se tiče suda. Popili bi žestoku novčanu kaznu od istog. Drugo, ne radi se o tome, da je veštak dao izjavu za novine, nego za sud. Budući da je suđenje bilo javno, prisutni su bili i novinari, koji su samo preneli šta se dešavalo u sudnici, odnosno šta je tamo izjavio veštak.
Fotografije su prikazane sudiji, tužilaštvu i svima koji su se nalazili u sudnici. Ali, naravno da nisu objavljene u novinama. Pa gde si, majke ti, video da se tako nešto radi bilo gde u svetu?
Krajnje je degutantno objavljivati po novinama fotografije leševa (naročito unakaženih).
Jesmo li videli, recimo, kako je izgledalo telo pokojne pevačice Jelene Marjanović? Nismo!
A taj slučaj je izazvao ogromnu pažnju u javnosti.
Jesmo li imali priliku da vidimo kako je izgledalo telo one trogodišnje devojčice Anđeline Stefanović, silovane, pa mučki ubijene? Nismo!
Zašto bismo onda videli fotografije sa obdukcije Nebojše Zarupca?
Ali, čak i kada bi kojim slučajem bile objavljene, opet bi se našle „neverne Tome“ poput tebe, koje bi onda umislile da je to sve samo foto-montaža. Jednostavno, onaj ko neće da se suoči sa istinom, upleće se u sva moguća objašnjenja, opravdanja i teorije zavere, samo da ne prihvati istinu. Upravo zato, kada im neko predoči dokazane činjenice kažu:
„Molim Vas, ne umarajte me više ovom temom.“ :)
Kao što si i sam rekao, imaš prava da veruješ u to, ali i da ne veruješ. Sve je do tebe, pa sam odluči. Ali, toliko je verodostojnih činjenica, da ih je naprosto smešno demantovati. :)
I znaš li ti, koliko je štićenika boravilo u tom centru? Zamisli da je Peranović, koji je „jadničak“ bio „prinuđen“ da diže tako tešku lopatu ( :) ) sve njih makljao. To bi bilo nemoguće. Bila bi mu potrebna natprirodna snaga da tako nešto izvede. Prema tome, sasvim je logično da postoje i neki „štićenici“ koji nisu imali tu „sreću“ da iskuse Peranovićeve „vaspitne mere“.
I ne brini, proračunat je bio Peranović, još kako. Zakopao bi on Zarupca i rekao da je pobegao, ali… samo da nije bilo svedoka, koji su prisustvovali tom stravičnom zločinu. Upravo je zahvaljujući svojoj proračunatosti, shvatio da to baš i nije tako pametna ideja, pa je odustao. Znao je on vrlo dobro, da bi zahvaljujući svedocima zločina, ta tajna vrlo lako procurila u javnost. Zato je i odustao, a ne zato što je moralan.
Navodiš kao primer Boga, kao Adamovog roditelja, jer je i Adam zgrešio, pravdajući tako roditelje „štićenika“. Ali to nije isto…
Bog je dobronamerno upozorio Adama i Evu, da ne jedu plod s’ drveta poznanja dobra i zla. I istina je da su zgrešili, jer ga nisu poslušali. Međutim, ti očigledno zaboravljaš da su Adam i Eva bili prvi ljudi, koji su živeli na Zemlji. U tom trenutku, niko osim njih nije živeo. Znači, oni nisu imali živi primer nekoga ko je već osetio posledice okusivši te „zabranjene“ plodove i upravo zato su podlegli iskušenju, jer su posumnjali da ih Bog vara.
Međutim, „štićenici“ su i te kako imali raznorazne primere ljudi koji su već okusili drogu i na taj način znali su unapred koje su posledice po one koji ih koriste, a Adam i Eva nisu.
Dakle, nisu Adam i Eva podlegao iskušenju zato što su svesno želeli sebe da upropaste (kao oni „štićenici“), već su poslušali zmiju (Satanu) koja ih je prevarila da će postati kao „bogovi“.
I kako to da se nisi zapitao, zašto Bog nije tada (kada su Adam i Eva zgrešili) primenio fizičku silu u vidu kaznanih mera? On je više od bilo kog roditelja imao razloga da bude besan, što su Adam i Eva pokazali svoju nezahvalnost i nepoverenje prema Njemu. Mogao je i On da primeni fizičke „vaspitne mere“. Mogao je, ali… ipak nije. E, zato Bog nije loš roditelj, nego dobar. On jeste primenio „kaznu“ (koju su Adam i Eva sasvim opravdano i zaslužili), ali ne u vidu fizičkog nasilja, već uskraćivanja svih onih blagodeti, koji su im do tada bile na raspolaganju.
Dete mora biti na „koncu svojih roditelja“ dok je malo, jer ne može samo o sebi da se stara, a svoju ličnu slobodu dobija onda kada je sposobno da donosi trezvene odluke.
Ni moji roditelji nisu sa mnom vodili neke razgovore o drogi. Ali zapravo, razgovori i nisu od presudnog značaja. Bitno je naučiti dete da razlikuje dobro od lošeg, odnosno da izbegava zlo u bilo kom obliku. To se postiže tako što se detetu pokazuju primeri onih ljudi koji su dotakli samo dno. Dete treba da uči i na dobrim i na lošim primerima. Ako je dete pravilno vaspitano, onda ga neće ni privlačiti loše društvo, koje i nudi takve „užitke“. Samo dete koje nije naučeno da prepoznaje zlo, naći će se u njemu. Ali, čak i ako bi se kojim slučajem dobro vaspitano dete i našlo u lošem društvu, ono ne bi želelo sebe da upropasti, jer je naučeno da ceni svoj život. Zato je jako bitno, naučiti dete da život posmatra kao dar od Boga.
A kada su u pitanju borilačke veštine…
Ono što je joga u hinduizmu, to su borilačke veštine u budizmu. Znači, i jedno i drugo imaju religijske korene. Sve vrste joge, baš kao i sve vrste borilačkih veština, praktikuju meditaciju.
A šta je, u stvari, meditacija, nego okultizam?! A, ako imaš neki bolji odgovor, ti slobodno reci.
Što se tiče krsta…
Nije problem u samom krstu, već u obožavanju istog. Ako nosiš krst, čisto kao ukras (u dekorativnom smislu), onda to nije idolopoklonstvo. Ali, ako ga nosiš kao „amajliju“, umišljajući da te on „brani“ od zlih sila (kako to većina pravoslavaca radi), onda to jeste idolopoklonstvo, jer predmetu pripisuješ natprirodne moći.
Eto, u tome je razlika. Nadam se, da si sada shvatio šta sam ti htela reći.
I samo da znaš, da đavo (Satana) uopšte ne mrzi krst. Zašto bi mrzeo jedan običan predmet???
Isto tako, nema potrebe da mrzi, ni „svetu vodicu“, ni ikone. Naprotiv, on baš voli kada ljudi obožavaju takve stvari, jer vrlo dobro zna da se Bog zgražava kada to vidi.
A sada da ti odgovorim i na pitanja, koja si mi postavio u vezi molitve:
1) Jeste li ikada klekli na molitvu? – Jesam (mada to nije uvek pravilo).
2) Pred čime klečite?
– Ni pred čim konkretno. Odnosno, naravno da se dešava da se neki predmet nađe ispred mene, ali ja se ne molim tom predmetu, već se samo igrom slučaja nalazim u njegovoj blizini.
3) Je l’ Bog sišao pred Vas, pa ste pred njime klekli, ili je ispred krevet?
– U tom trenutku, uopšte ne razmišljam o tome gde se Bog nalazi, niti posebno obraćam pažnju koji se tačno predmet nalazi ispred mene.
4) Pa šta, ako neko i odluči da klekne ispred komada drveta i zavapi: „Gospode pomiluj!“?
– Kao što već rekoh, jedno je naći se slučajno u blizini nekog predmeta (npr. ispred kreveta), a nešto sasvim drugo, namerno ispred sebe postaviti neki predmet (npr. ikonu ili kip) u kog ćeš zuriti, moliti mu se, krstiti se pred nijm, ljubiti ga…
I na kraju, opet o… paklu :)
Međutim, ovoga puta ti neću obrazlagati argumente protiv zagrobnog „pakla“.
Pošto vidim da ti se večni „pakao“ jako dopada i da bi čak u njemu večno goreo ( :) ), ostaviću te na miru, da uživaš u takvom „savršenstvu“. :)
Što se mene tiče, veruj u šta god hoćeš.
Samo… „malo“ mi je „čudan“ taj „Bog“ u kog ti veruješ? :)
„Bog“ koji dozvoljava da se bilo koje njegovo dete večno muči i pati, zapravo se nimalo ne razlikuje od Satane!
Ja takvog „Boga“, niti poznajem, niti želim da upoznam. Ali zato, poznajem dobrog i milostivog Boga, pa ti preporučujem da ga i ti upoznaš. :)
Petkana,
Lepo je što priznaješ, da je sa mnom jako teško biti u „virtuelnoj areni“, jer je očigledno da vas sve redom nokautiram. :)
Međutim, to ne činim šamarima, već istinom. Eto, mogla bi i ti nešto korisno i poučno da naučiš.
Upamti, istina je nepobediva!
Dokle god budeš iznosila iskrivljene činjenice, lako ću te virtuelno nokautirati. A upravo si jednu takvu iznela. Kažeš da je protestantizam pošast, zato što su u njihovim redovima prisutni homoseksualnost i brakovi istih i da se zna ko je na čelu njihove crkve. Ne znam na koju protestantsku crkvu misliš (?!), ali me čudi da ne znaš da se upravo u pravoslavnoj crkvi krije najveći broj homoseksualaca (ili odbijaš da prihvatiš tu istinu), kao i da ista odobrava venčanja. Ovde još uvek ne, ali u inostranstvu da.
Ako ne veruješ, preporučujem ti da na you tube-u, odgledaš snimak pod naslovom:
„Gej venčanje M.P. i M.Z. iz Beograda na engleskom u Srpskoj crkvi Sveti Nikola“
Naravno sve se dešava pod dirigentskom palicom pravoslavnih popova.
Petkana,
Takođe, ti preporučujem da na you tube-u, odgledaš emisiju pod naslovom:
„Homosexualci Srpska Pravoslavna Crkva / Serbian“, kao i „Goli život – Kačavenda-Bojan Jovanovski- TV Hapy“
A bilo bi lepo da nam posle gledanja ostaviš ovde i svoje utiske. :)
Mari,
bez ljutnje, niste mi zanimljiv sagovornik. U raspravi sam učestvovala isključivo zbog mogućih konfuzija koje bi zadesile neupućenog bogotražitelja nakon čitanja vaših pisanija. Ovako, mislim da smo svi dali svoj doprinos :)
Želim vam sve najbolje, zaista :)
Petkana,
dostojno nisam, ali, barem, jesam temeljno.
Sveti oci, generalno ljudi iz starine, su bili dosta tvrđi i razumniji. Po sistemu: hoćeš- hoćeš, nećeš- nećeš. I živeli su, naši, zajedno: pravoslavni, katolici, muslimani i ,,mojsijevci“, a zvali su se svi Srbima, čak i Jevreji. U današnje vreme prosto čovek da se zapita šta se to sa nama dešava…
Rekao bih da mi fali čvrstine.
Mari,
daću Vam praktičan savet, kao neko ko je još kao tinejdžer čitao ,,Večernje novosti“. Kao i svi drugi mediji u Srbiji – prodali su se najvećem mafi…pardon, političaru. Slobodni mediji u Srbiji ne postoje. Nisu nikada ni postojali. Dobra stvar kod Novosti i Politike je što se nisu srozali do kraja i postali tabloidi. To je sva razlika. Mora se dobro razmisliti o svemu i potražiti rešenje na više strana. Kao kad idete kod lekara, recimo.
Dobro, ne moraju slike preminulog. Mogli su i da prikažu faksimil veštačenja, ili nešto drugo. Ovako kolaju raznorazne priče i, kako je baba Vanga preminula, teško da ćemo doći do pouzdanog odgovora. Takođe, moram Vam odati priznanje na daru za spisateljstvo. Imate ekstremno bujnu maštu.
Bog nije tukao Adama i Evu, jer nisu bili narkomani. Nisu zapadali u krize. Njihov problem je bio duhovne, ne fizičke prirode. Kako, zaboga, uvek uspete da se uhvatite za nešto što nisam rekao, ili nema nikakve veze ni sa čime?
Mari, cilj borilačkih veština nije postizanje nekakvih viših sfera i jačanje duhovne sile. Cilj je savladavanje protivnika u ratnom okršaju. One priče o mističnim nindža-ubicama i kung fu zen majstorima koji žive usamljeni na planinama su čista popularna fikcija iz druge polovine XX veka. Verujte mi, ni Šao Lin monasi ne žive tako… Onda, postoje i neorijentalne borilačke veštine, a i organi reda izučavaju karate i džudo, što su ništa drugo do japansko pesničenje i rvanje, respektivno. Tako da se ne morate plašiti toga. E, sad, to što sam se davno bavio meditacijom i što je to, u suštini, vid duhovnog samoubistva, jeste sasvim druga tema i nema veze sa učenjem borenja.
Kad smo kod svega ovoga, dozvolićete mi da se malo poigram, pa da Vas ocenim u stilu ,,ringa“. Vaša veština je boks, a stil je agresivni klinč. Zalećete se u protivnika svom silinom, sa najprostijim gardom, čvrsto rešeni da podnesete sve udarce, na koje, uzgred, ni ne obraćate nikakvu pažnju. Vaš optimizam je dostojan jednog ,,kamikaze“, s tom razlikom što je on, ipak, svestan da mu iz određenih razloga ne treba goriva za povratak. Vi ste ubeđeni da dobijate, i to ubedljivo. Međutim, u ringu, takvim stilom se dobija samo nešto drugo. Batine. Jer tu ne postoji mogućnost da se, prosto, ignorišu nečiji ,,argumenti“. Iz tog razloga, možete steći utisak da Vam ne može niko ništa. U realnosti, ljudi se okreću razočarani ili, pak, ,,smoreni“, uvidevši uzaludnost situacije. No, ja ne smatram da ste uzaludni, ali je činjenica da ne želite ravnopravan dijalog. Želite pobedu. E, sad… U traganju za istinom ne pobeđuje onaj ko ima bolje argumente. Pobeđuje onaj koji otkrije istinu, gubi onaj koji ostane tamo gde je i bio. Moji učitelji nisu isključivo sveti oci. Moji učitelji su svi koje sam tog dana sreo, eventualno i progovorio koju sa njima. Jer, ako me i nemaju čemu naučiti direktno, a ono se učim o sebi gledajući njih. Vi nemate učitelja. Odbijate ih. Kažete da verujete jedino Bogu. Ali svaki čovek je njegova slika. U svakome ima makar malko Božije istine. U svačemu.
Otišao sam u žešću digresiju, da ne kažem patetiku, pa bi bilo poželjno da se vratim. Vaša vera, iako ne deluje tako, je sterilna. Rećićete da ste spontani, i to je tačno. Ali defakto živite kao nekada fariseji. Drugačiji ste na taj način što su oni bili opterećeni stvarima koje moraju uraditi (ustati prvo na desnu nogu, onda nazuti najpre desnu sandalu, tada levu, onda zapertlati desnu, potom levu), a Vi stvarima koje nisu ,,košer“, t.j. bavite se krstovima, svecima i dr., ali na potpuno pogrešan način, nebogoslovski način. Sa jedne strane, svaki hrišćanin mora proći kroz takav neki stadijum. Sa druge strane, umerenost je vrlina.
Nemojte misliti da sam od nekih filozofa, koji samo pametuju, a nikad ništa ne rade. Ustvari, tako je. Samo pametujem, mada ponekad nešto i uradim. I nisam duhovnik, nisam čak ni iskusan po godinama, ali tim pre primite moj savet. Savet je: bavite se mnogo više sozercanjem. To je osnova dobrodetelji. Najstrašniji ring je poprište Strašnoga Suda. Tu padamo nokautirani sopstvenim udarcima.
Ovo sve što sam Vam naveo je, ipak, samo korica koju grickamo. Pročitajte, nekad, i dela nekih ljudi koji su zašli u dubinu. Onih koje bezrazložno odgurujete od sebe.
P.S. Onaj video nije pedersko venčanje, to je parastos knezu Pavlu, kneginji Olgi i kneževiću Nikoli, čije su kosti preneli do Oplenca i tamo ih sahranili. Ali jeste bilo pod episkopskom palicom.