Sanjao je mene
Sanjao je mene
Noćima godinama vekovima
Kako jedino sanjar može
Kartu sazvežđa
Crtao je predelima moje kože
A u kosi tražio zvezdu padalicu…
***
Ja sam pletenice rasplela
I kraj tišine sedela
Noćima godinama vekovima
U neko drugo nebo zagledana
U sazvežđa hladna
I prazna
***
A onda se probudio
I navukao zavese na prozore
Baš kako sanjar može
Predelima kože…
***
A ja sam minđušu na uho stavila
Onu što je padalicom zvezdom zvao
I otrčala onom koji me je dozivao
Na autobuskom stajalištu
Grguravom bradom
U koju niko nije verovao
A ni on sam
Stanimir Trifunović