DELANjE SVETOVNjAKA (MIRJANINA)
Kako treba da vode život mirjani u pravoslavlju. Da li delanje svetovnjaka treba da imitira život monaha. Šta hrišćanin treba da radi u toku dana
• Hrišćani koji žive u svetu – mirjani, ne treba da se prihvataju uzvišenih monaških delanja, naročito ne bezmolvničkih. I Gospod je zapovedao da se novo vino ne sipa u stare mešine. Novo vino će pocepati stare mešine, pa će se i samo proliti i mešine će uništiti; tako monaška delanja, kada ih se prihvate svetovnjaci i mirjani, i sama propadaju i štete duši onoga ko se njima bavi.
Monaški način života nije za mirjane i pogrešno je imitirati ga jer svetovnjak nema duhovnu zaštitu
• Pokajanje koje priliči blagočestivom hrišćaninu što živi usred sveta jeste da se svake večeri obračunava sa svojom savešću. To je ‐ i više nego dovoljno! Ako se hrišćanin – mirjanin bude trudio da živi po zapovestima i svakodnevno proverava sebe, onda će malo pomalo zadobiti skrušenost duha.
• Kako da pazi na sebe mirjanin, onaj ko živi u svetu? Srce svakog truda u Gospodu je ‐ pažnja. Bez pažnje svaki taj trud je besplodan i mrtav. Onaj ko želi da se spase treba da se drži tako da pažnju u odnosu na sebe može da sačuva ne samo u usamljenosti, nego i u rasejanosti u koju povremeno i protiv svoje volje biva uvučen okolnostima. Neka strah Božiji pretegne na tasovima srca sva druga osećanja: tada će biti lako da se sačuva pažnja prema sebi i u bezmolviju kelije i usred buke koja sa svih strana okružuje čoveka.
Blagorazumna umerenost u hrani, koja umanjuje žar krvi, veoma pogoduje pažnji prema sebi, dok raspaljivanje krvi ‐ bilo kako: usled suvišne upotrebe hrane, usled pojačanih telesnih pokreta, usled uznemirenosti gnevom, usled opijenosti sujetom i drugih razloga rađa mnoštvo pomisli i maštanja, ili drugačije: rasejanost. Onome ko želi da pazi na sebe Sveti Oci preporučuju pre svega umereno, ravnomerno i stalno uzdržavanje kada je hrana u pitanju.
Kada se probudiš ‐ a to je slika buđenja iz mrtvih koje očekuje sve ljude ‐ usmeri svoje misli ka Bogu, Njemu na žrtvu prinesi prvine od misli tvoga uma, koji na sebe još nije primio nikakve sujetne utiske. Pošto u tišini i veoma oprezno ispuniš sve što je potrebno telu onoga ko je ustao od sna, pročitaj uobičajeno molitveno pravilo, starajući se ne toliko o količini molitava, koliko o njihovom kvalitetu, to jest o tome da budu savršene sa pažnjom i da se, zbog pažnje, srce osveti i oživi molitvenim umilenjem i utehom.
Posle molitvenog pravila opet se svim silama potrudi oko pažnje, čitaj Novi Zavet, prvenstveno Jevanđelje. Pri tome obraćaj pažnju naročito na zaveštanja i zapovesti Hristove, kako bi po njima mogao da upravljaš svoje delanje, i vidljivo i nevidljivo. Količina čitanja određuje se silama čoveka i okolnostima. Ne treba opterećivati um preteranim čitanjem molitava i Svetog Pisma, a takođe ne treba propuštati svoje obaveze radi neumerenog bavljenja molitvom i čitanjem. Kao što preterana upotreba hrane opterećuje i slabi želudac, tako i neumerena upotreba duhovne hrane slabi um, proizvodeći u njemu odbojnost prema blagočestivom delanju i navodeći uninije na njega.
Za početnika mirjane Sveti Oci predlažu česte ali kratke molitve. Kada pak um duhovno uzraste i ojača, onda će biti u stanju da se moli neprestano. Sledeće reči svetog apostola odnose se na hrišćane koji su dostigli savršeni uzrast u Gospodu: Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mestu, podižući svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1. Tim. 2,8), to jest bestrasno i bez ikakve dokolice ili maštanja. Ono što je svojstveno odraslom čoveku još nije svojstveno detetu.
Pošto se preko molitve i čitanja Svetog Pisma ozario Suncem Pravde, Gospodom našim Isusom Hristom, neka krene mirjanin na svoje svakodnevne poslove pazeći da u svim njegovim delima i rečima, kao i u čitavom njegovom biću, caruje i deluje svesveta volja Božija, otkrivena i objašnjena ljudima u jevanđelskim zapovestima.
Ako bude slobodnih trenutaka tokom dana, upotrebi ih za pažljivo čitanje nekih izabranih molitava ili izabranih mesta Svetog Pisma, i time opet ojačaj duševne sile, koje se troše na delovanje usred sujetnog sveta. Ako takvih dragocenih trenutaka ne bude, treba žaliti zbog njih kao zbog izgubljenog blaga. Što je izgubljeno danas ne treba propustiti sledećeg dana, jer naše srce se lako prepušta neradu i zaboravnosti, od kojih se rađa mračno neznanje, tako pogibeljno u delu Božijem, u delu ljudskog spasenja. Ako se dogodi da kažete ili učinite nešto protivno zapovestima Božijim, pogrešku odmah treba izlečiti pokajanjem i posredstvom istinskog pokajanja vratiti se na put Božiji, koji je napušten narušavanjem volje Božije. Ne kroči van puta Božijeg!
Grehovnim pomislima, maštanjima i osećanjima koja dolaze suprotstavljaj, uz veru i smirenje, jevanđelske zapovesti, govoreći zajedno sa svetim patrijarhom Josifom: Kako ću izgovoriti ovu zlu reč i sagrešiti pred Bogom?
Onaj ko pazi na sebe treba da se odrekne svakog maštanja uopšte, koliko god ono spolja delovalo lepo i primamljivo; svako maštanje je lutanje uma izvan istine, u oblasti nestvarnih i neostvarivih privida, koji zavode um i obmanjuju ga. Posledica maštanja je gubitak pažnje prema sebi, rasejanost uma i tvrdoća srca prilikom molitve; odatle duševno rastrojstvo.
Uveče, odlazeći na počinak, koji u odnosu na život toga dana predstavlja smrt, ispitaj svoje postupke tokom proteklog dana. Onome ko vodi pažljiv život takvo ispitivanje ne pada teško, jer se paženjem na sebe uništava zaboravnost, toliko svojstvena čoveku koji se predaje zabavama. Dakle, prisetivši se svih svojih sagrešenja delom, rečju, pomišlju, osećanjem, prinesi za njih pokajanje Bogu, uz raspoloženje i obećanje od srca da ćeš se popraviti. Potom, pročitavši molitveno pravilo, bogomislijem zaključi dan koji je bogomislijem i otpočeo.
…Veliki Agaton je rekao: ʺNemoguće je bez napregnute pažnje prema sebi postići napredak u dobrodeteljiʺ.
Sveti Ignjatije Brjančaninov