Sledeće godine bićemo milioneri !

 

Sledeće godine u ovo doba, bićemo milioneri !

SAMO TREBA STRPLJIVO SAČEKATI, I NA KONJU SMO!…

.

„Sledeće godine u ovo doba, bićemo milioneri!“ („This time next year we’ll be millionaires!“), rečenica poznata širom sveta, koju izgovara neprevaziđen televizijski lik Del Boj u TV-seriji „Mućke“ (ili „Only Fools and Horses“), a koji čuči u svima nama, ni posle trinaest godina od kraja serije nije zaboravljena kao ni njena simbolika velike nade i kočoperne upornosti.

Večita trka ka kraju… kako od muve napraviti slona!…

Ova rečenica, na izgled potpuno nerealna i beznadežno dečja, predstavlja okosnicu serije „Mućke“ i konstantnu borbu običnog čoveka da postigne velike stvari. Ona je bukvalno pandan tom kako od muve napraviti slona što Del Boj u velikom broju slučajeva i pokušava da uradi. Del Boj, naš protogonist kog ne možete da ne volite, predstavlja sve nas u našim nastojanjima da nađemo smisao života i da sebi obezbedimo što više možemo.

Želeti bolji život je večita problematika nesavršenog bića kao što je čovek i polako postoje i kulturološki specifična baš za Srbiju. Vođeni i mišlju „tuđe slađe“, trudimo se da nadmašimo neprijatelja kog pokušavamo da ne vidimo, a koji je stalno tu – vreme!

U toj trci postizanja boljeg, većeg, jačeg, zaboravljamo na trenutak u kom se nalazimo i – što je još strašnije – zaboravljamo da uživamo u trenutku, a kad i stignemo na sam cilj – osećamo nezadovoljstvo jer smo na cilju već umorni od trke i nemamo zapravo ni dovoljno vremena da uživamo u svem tom. Kao što piše u knjizi „Lečenje Šopenhauerom“ – „Čem žurba k izlaznim vratima, pre fajronta?“ Kud, to, trčimo? Ka kraju? Želeti više može biti podsticajan cilj i može nas voditi u pravcu razvoja, ali ukoliko uspemo da napravimo balans između sad i tad, bez očekivanja da ćemo u plodovima rada uživati na kraju.

Uživati u samom putu je ono što čini trku zanimljivom, obeležavanje manjih ciljeva koji vode ka većem, osvajanje vrha ne odjednom već u etapama kad smo u stanju da vidimo koliko smo daleko odmakli i kažemo sebi „Svaka čast“.

Del Boj je pored svojih ekscentričnih aktivnosti i ponašanja uživao u svakom trenutku: i kad nije imao ništa, i kada je imao sve! On, možda nije model po kom treba živeti, ali od njega možemo naučiti kako biti uzbuđen u potrazi za boljim životom.

Mašta može svašta…

Razlika između praznih obećanja koja dajemo sebi i drugima pri isteku godine, ali i tokom godine, i ove rečenice i Del Boja je u volji i inicijativi koje Del Boj svakako ima. Ne može se reći da je Del Boj oličenje stabilne i ka razvoju usmerene ličnosti u svakom trenutku, ali mu se ne može pripisati manjak volje i inicijative.

Često i sami koristimo varijacije na ovu rečenicu i obećavamo da ćemo sledeće godine više vežbati, zdravije se hraniti, više raditi, manje se žaliti i cilj je u tom trenutku utešiti sebe i osnažiti se, nakratko, kako bismo mogli da idemo dalje. Noćima ležimo u krevetu i razmišljamo o silnim promenama, budućim osvojenim ciljevima zahvaljujući tim promenama, i već se bolje osećamo, ispunjenije i aktivno – iako ležimo u krevetu i ništa ne činimo! Zaspimo s osmehom, umireni jer smo nalet anksioznosti sklonili na neko vreme. A ujutru, od promene ni P…

Tokom deset i više godina koliko se serija emitovala, likovi Rodnija i Del Boja su se razvijali. Sticali su određene veštine i uspevali su da održe svoje interpersonalne odnose (čak i s ljudima koje su uglavnom potkradali). Učili su (možda ne odmah, i možda tek posle nekoliko puta) na svojim greškama, i na putu do krajnjeg cilja osvajali pojedine životne etape. Ako se izuzme humoristički aspekt rečenice „Sledeće godine u ovo doba, bićemo milioneri!“ – ostaje nam neka vrsta mantre koja je segment vizualizacije cilja. Mnogo puta ste čuli „Samo zamisli – i desiće ti se!“, ali zamišljanje je samo jedan segment ostvarivanja zamisli. Pored vizualizacije, neophodno je činiti korake ka toj slici.

Del Boj je imao ovu mantru, ponavljao je u situacijama kad je bio potreban podsticaj da se vizualizacijom ide dalje (ili da ubedi Rodnija da je najnovija šema baš ta koja će im doneti bogatstvo), ali nije ostajao samo na tom: on je konstantno pokušavao da ostvari svoju sliku, ponekad na izuzetno neprihvatljiv i kriminalan način, ali sprovodio je aktivnosti koje su vodile ka boljem, finansijski obezbeđenom, životu.

Jaka volja i jaka inicijativa…

Ono što je Del Boju pomoglo da ne odustane (za razliku od Rodnija koji je u skoro svakoj epizodi odustajao) je  jaka volja i inicijativa, ali i jasan cilj koji je podrazumevao izlazak iz situacije u kojoj se nalazi. Bio je svestan da on sam mora da promeni „sudbinu“. Svi njegovi pokušaji, krajnje banalizovani ili više nego nezakoniti su bili njegovi, on ih je sprovodio (iako je koristio i Rodnija i vešto navodio i druge da mu pomognu), on je bio „krojač“ svog života, i u dobrim i lošim trenucima, iako je ponekad imao problem da preuzme odgovornost za posledice nove šeme. Moglo bi se pretpostaviti da je veliku ulogu u Del Bojevim odlukama imala njegova impulsivnost (sećate se rečenice „Ko ne riskira, ne profitira!“), ali čak i s tim adrenalinskim tipom ličnosti uz neobaziranje u velikom broju slučajeva na posledice, Del Boj je išao u pravcu cilja i na tom putu je stimulisao sebe, i druge.

Sledeće godine u ovo doba…

Sa Starom godinom iza nas i pritiskom donošenja odluka, treba imati na umu da jedna ovakva mantra „Sledeće godine u ovo doba, bićemo milioneri!“ može biti ispomoć u postizanju krajnjeg cilja, ali da ona sama ne može da opstane bez volje i inicijative, bez cilja ka kom vodi i koraka koji se nalaze između. Iako je Del Boj na kraju takoreći preko noći postao milioner, on je radio godinama na tom, a i godinama posle kad je ostao bez para, i sa  svim uspesima i padovima, sumnjama i problemima, išao je dalje uz osmeh. Nije odustajao od zacrtanog boljeg života za sebe, koji nije zapravo podrazumevao samo milione, već ženu i dete i ispunjen porodični život koji je izgradio na putu ka milionu.

Stoga, odredite svoj cilj, iscrtajte korake do njega i prepoznajte aktivnosti koje su neophodne da biste do njega došli. I naučite od Del Boja kako uživati u svakom trenutku putovanja koje ne treba da bude trka, već maraton sa usputnim stajalištima na kojim ćete se odmarati i zadovoljno gledati na pređeni put. Zato završite rečenicu: „Sledeće godine u ovo doba…“ u skladu sa sobom i ne trčite ka izlazu jer je put na kom se nalazite daleko zanimljiviji od samog izlaza.

Jovana Trbojević, psihološkinja

Izvor: glavologija.wordpress.com

Priredio: Velibor Mihić, nov.

oOOo