ISPOVEST DUŠE
Vesna Tomić, pisac ispovednik u poeziji i prozi. Sve svoje čuva stihom.
U svojoj poeziji Vesna Tomić je istočila ličnu i opštu bol zbog kosovsko-metohijske tragedije. U ispovednom autobiografskom romanu „Žena kamen“ ispričala je sudbinu žene nerotkinje.
Rođena u Đakovici na Kosovu i Metohiji, Vesna Tomić, pisac poezije i proze čuva sve što je vezuje za rodni grad i Ulicu Srpsku u kojoj je živeo mali broj Srba koji su se svi poznavali i držali kosovsko-metohijske običaje. Vesna ima nasušnu potrebu da se izrazi lirski jer je i sama izrazito duševno biće tako da i naslov prve zbirke poezije izražava upravo ono što ona jeste i glasi „Ispovest kosovsko-metohijske duše“. U toj zbirci poezije istočila je svu bol stradanja Srba, ličnu i opštu. Ta je zbirka i svojevrsna opomena da se ne zaboravi tragedija ali i da se ne izgubi nada, da se ne poklekne. U tim izbegličkim stihovima mesto je i vapaju otadžbini da primi svoju decu:
Srbijo naša, majko mila, raširi ruke
za svoju decu ma gde ona bila.
I sve ono što boluje Vesna i što boluju raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije suzilo je stihovima u Vesninim naslovima: Ulica srpska, Kosovka, Kolona, Đakovička kolona, Nevidljiva granica, Moja krila, Moje nebo, Nestali, Zulim traje, Zov predaka…
Zulum traje…
Posle prve zbirke poezije Vesna Tomić objavljuje knjigu „Žena kamen“, poemu u prozi, autobiografskog i ponovo ispovednog karaktera. Glavna ličnost ovog dela ne može da ostvari svoj san o materinstvu, da dobije decu koju bi vaspitavala u verskom i nacionalnom duhu, koja bi joj bila nastavak biološkog trajanja.
– U poslednje vreme nisam čitao impresivniji, impregnantniji prikaz porodice, ili izjavu jednog bračnog druga koji želi da ostvari onu rajsku zapovest: „Rađajte se i množite se… „ (1 Mojsijeva 1,28), a što je vladika Sveti Nikolaj pretočio u opomenu svome rodu u vidu molitve da se srpski narod „složi, oboži i umnoži“, napisao je o knjizi „Žena kamen“ Vesne Tomić, protođakon Radomir Rakić.
Mnoge poruke iz potresnog romana „Žena kamen“ izražavaju duhovnost Vesne Tomić koju je primala iz svoje porodice, ali je imala i tu sreću da se od malih nogu susreće sa najvećim duhovnim ocima Patrijarhom Pavlom, prof. Bogoslovije u Prizrenu, Milutinom Timotijevićem i ocem Trajanom Kojićem, starešinom crkve Sv Marka u Beogradu. A naslovom „Žena kamen“ Vesna je otvoreno i hrabro izrazila kako se oseća pravoslavna hrišćanka koja je mirno i dostojanstveno pretrpela brojne životne nedaće i očvrsnula „kao kamen“.
– A šta reći o drami žene kada postaje svesna da brak puca jer nema dovoljno motiva da se neplodnost zbog nekompatibilnosti partnera prevaziđe, usvajanjem deteta , ili naprosto zajedničkim životom zasnovanim na ljubavi i poštovanju kao kod mnogih parova koji su ceo život tako proživeli… Onaj ko je izneverio ljubav, izneveriće i sebe, upustiće se u nedozvoljene stvari i nečasno će završiti, tako da junakinji ne ostaje čak ni iluzija da je bila sa pravim čovekom i da su muke kojima se podvrgavala radi veštačke oplodnje imale smisla, kaže o knjizi „Žena kamen“ pesnikinja i književni kritičar Milica Jeftimijević Lilić.
Duhovne pesme
Posle ispovednog romana Vesna Tomić piše nove pesme i ostvaruje dve zbirke poezije: „Da li će i ptice sa nama bežati“ i „Srna u zamku uhvaćena“. Na saboru duhovne poezije u Rakovici dobija venac, nagradu. Njena pesma „Molitva“ među 640 radova dobija mesto u zborniku. Zastupljena je u antologiji Lele Marković i Radmile Stojković Knežević „Prizrene stari“ pesmama rodoljubive srpske lirike „Prestoni grad Prizren“ i „Carski Prizren grade“. Poznata joj je pesma „Mati Teoktista“ posvećena Poleksiji Kastratović, koja se često čita na proslavama vezanim za Kosovo i Metohiju i koja je objavljena u antologiji 100 autora, Književne zajednice Jugoslavije. Vesna je čest gost brojnih književnih manifestacija u zemlji i inostranstvu. Krajem prošle godine je u saradnji sa „Književnim klubom Čukarica“ organizovala promociju svojeg stvaranja u Kulturnom centru Čukarica, gostovala je u Kosovskoj Mitrovici, u Roterdamu u Holandiji, u Andrićgradu kojem je posvetila pesmu. U saradnji sa Srpskim kulturnim društvom „Cirih“ predstavila se i publici u Dibendorfu.
Slavica Đukić
Novinar Jedinstva