KOLONIJA I MODERNI KOLONIJALIZAM
Kada je američka ambasada objavila prvu izjavu novog veleposlanika SAD-a u Srbiji, Kajla R. Skota, on je u najavnoj špici njenog video priloga predstavljen kao „Kajl R. Skat“.
Očigledno, neko je u američkoj administraciji procenio da bi prezime „Skot“ moglo imati rđave asocijacije, pa je odlučio da način transkribovanja ambasadorovog imena, suprotno pravilima Pravopisa srpskoga jezika, jednostavno za javnost u Srbiji promeni.
Naime, u Pravopisu (2010, str. 187) jasno piše da se kod transkripcije engleskih imena moraju poštovati „odranije ukorenjeni i u praksi odavno prihvaćeni pojedinačni oblici“. Dakle, pošto svi znamo za Valtera Skota (1771‒1832) i njegov Ajvanho (najnovije srp. izd. 2009), ili pak za Skota Ficdžeralda (1896‒1940) i njegov Veliki Getsbi (najnovije srp. izd. 2015), onda se, na primer, i pisac Istraživanja vasione (srp. izd. 2006) mora transkribivati kao Kerol Skot, poput svakog drugog Scotta koji se pojavi u srpskom jeziku.
To se u Srbiji poštovalo sve do 2016. godine. Do tada nijedno englesko Scott nije transkribovano u Skat, što se može lako proveriti uvidom u Cobiss.
A onda je, 2016. godine, američka ambasada u Beogradu to samo poželela, pa su istog trenutka svi veliki mediji u Srbiji, upravo oni koji oblikuju srpsku javnost, požurili da ispune očekivanje Vašingtona.
„Redakcije gotovo svih zvaničnih medija“, uočio je Teleprompter, „donele su nezvaničnu odluku o tome da promene pravopis srpskog jezika zbog prezimena novog američkog ambasadora Kajla R. Skota. Mediji više ne pišu `izjavio je ambasador Skot`, što je u skladu s pravopisom srpskog jezika, već `izjavio je ambasador Skat`“.
I zaista, ne samo da je američki radio Slobodna Evropa odmah prešao na „politički korektnu“ transkripciju; američku ambasadu odmah su sledile i televizije s nacionalnom frekvencijom – B92, TV Pink i Nova TV, kao i dnevnik Danas, te tabloidi Blic, Alo i Kurir, pa čak i sama Radio televizija Srbije!
Jedino je Politika odbacila takav način nipodaštavanja, te autokolonijalnog bagatelisanja zvaničnog srpskog pravopisa.
Zamislite da je nemački ambasador u Italiji, ili pak britanski u Francuskoj (i obrnuto), pokušao da pravopis zemlje domaćina koriguje prema sopstvenim „potrebama“. Da li bi glavni mediji poslušnički sledili i ispunili njegovu želju, ili pak na to ne bi ni obratili pažnju? Ali, britanski ambasador (ili guverner) u kolonijalnoj Africi u 19. veku, ili francuski u kolonijalnoj Indokini početkom 20. stoleća, svakako bi, ukoliko im odgovara, tako nešto zahtevali bez mnogo razmišljanja – i dobili.
Tako je i u današnjoj Srbiji. U njoj, takođe, premijer sa zahvalnošću prima od ministra spoljnih dela druge zemlje (Austrije) zvaničan dokument na kojoj je Srbija nacrtana bez Kosova i – nikom ništa. U njoj na otvaranju škole za 20 đaka (!) premijer upozorava da „moramo da znamo da kažemo hvala za to što su poreski obveznici iz zemalja EU učinili za Srbiju“, dok se u isto vreme šteta od primene SSP sa EU po budžet Srbije meri stotinama miliona evra i – nikom ništa.
Kolonizatorski SAD može, negde u svetu (u Libiji), da ubije dvoje srpskih državljana, a da naši zvaničnici i dalje podržavaju priču da su nesrećni Srbi ubijeni „greškom“ i – nikom ništa. U našoj zemlji njene vođe dozvoljavaju vojsci glavnog svetskog kolonizatora da uđe na teritoriju Srbije tvrdeći kako nam je NATO potreban „da štiti srpske civile na Kosovu“, jednako uspešno kao što, valjda, štiti civile u Iraku, Avganistanu, Siriji i Libiji i – nikom ništa.
Pad ovog (auto)kolonijalnog režima, sudeći po svemu što je do sada učinio, neće biti u tišini. Ko to ne vidi, svakako ne zna ništa ni o Srbiji, ni o ovome narodu.
Autor: Slobodan Antonić
Izvor: Fsksrb.ru