ČETIRI RAZDOBLJA

četiri razdoblja

ČETIRI RAZDOBLJA (PROLEĆE/LETO/JESEN/ZIMA)

PROLEĆE

Prasne i cikne i prne
nasmejanog vetra bles
niz njive crne…

Rascveta se, svrne
u neba plavi vres.

Odjek sa tornja kane,
razlije se, bujne,
poplavi put i poljane.

I prsne negde, i svane
u konac molitve rujne.

LETO

Podne na podne legne
zagasitim ćutanjem.
Nebo se slegne.

Leto polegne
u senke svetlosnim lutanjem.

Zabruji, raste
teškoga zvona brujanje.
Polete laste.

Srce sa bronzom sraste
u tučne molitve hujanje.

JESEN

Sivi su: pod nebom ždrali,
mrak koji sipi, put,
bregovi mali.

Svije se jesen, i svali
Na svaki kut.

Jedva se spušta i čuje
večernje crkve zvon.
Prošumi, kljuje.

Pepelom zagrobnim truje
Duše udavljen ton.

ZIMA

Prene se dan, primi
srca mog kao buđenje,
na putu zimi.

Ceo se vidik snimi
k’o zvona poslednjeg suđenje.

Zaškripi podne, prođe.
Brava rastruže čelikom.
Tamničar dođe.

Duša po pokrovu pođe
tiho molepstviju velikom.

Velimir Živojinović Masuka, ili kako se sam potpisivao „Massuka“ (1886-1974) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu.

Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine.

Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha“, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao“. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Masukino ime danas nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani.

Izvor: Wikipedia