UBI ME PREJAKA REČ
Vršnjačka tortura, neretko iz školskog dvorišta, prelazi na internet, društvene mreže ili se širi putem SMS poruka, što se naziva još i DIGITALNO NASILJE. Žrtva je tada neprestano izložena maltretiranju, ponižavanju, vređanju, uznemiravanju… Poruke su sve učestalije sa sve gorim sadržajem, a primalac sve depresivniji. Nažalost, ishod je sve češće FATALAN!
Nema pravila koja odlučuju o tome KO će biti izabran za žrtvu. A nasilnik je, gotovo po pravilu, anoniman. „Samim tim i okrutniji“, napominju psiholozi. Zato, posledice nečeg što se zove digitalno nasilje žrtvama još teže padaju.
Ilustracija
“Možete jedino da se molite da vaše dete ne bude žrtva“, ovako svoju priču počinje majka dečaka koji se zbog torture “dece” ubio.
Na pitanje kakva su to deca, ona odgovara: ”Nisu to deca, to su grupe koje ciljano biraju decu. Decu koja su uspešna, lepa, čiji se roditelji o njima brinu. Takva deca su mamac, jer ona obično izbegavaju sukobe, jer su vaspitana da ignorišu”, odgovara ova majka, brišući suze.
Postavlja se pitanje: Da li je moguće da oni sa 13 ili 14 godina znaju da psihološki odrede nečiju ličnost?
”Naravno da znaju. Još u vrtiću će se naći neko ko će uporno zadirkivati i kinjiti neko dete koje mu neće uzvratiti, ali ako bih vam rekla da iza njih uglavnom stoje neka starija punoletna lica koja ih štite, čija uputstva slede, da li biste mi verovali? Uglavnom su to narko diler ili vođe navijačko-huliganskih grupa“, podvlači nesrećna majka.
Ona potvrđuje da zlostavljanje ide u tom pravcu da im se ili pridružite ili izvršite samoubistvo.
„Vaše dete počinje da gubi razum i na ivici je, a prelazi tu ivicu posle poruke ”UBIJ SE, NISI ZA ŽIVOT”. Posle tih reči sledi ili početak životne stranputice ili mrak“, poentira „digitalno nasilje“ ova majka iz svog teškog životnog iskustva.
Ona je sve pokušala: posećivali su psihologa, ali kako kaže, to ugnjetavanje je toliko jako da bilo koji odrastao čovek ne bi izdržao toliko šikaniranje.
„A oni su svugde gde god se pojavite: prate svaki vaš korak, znaju više informacija o vama nego vi sami i što je najgore oni su zaštićeni“, završava ova majka, koja nam je izrekla svoju tužnu priču, želeći da ostane anonimna radi istrage koja je još u toku.
Autorka teksta je Sanja Putić, predsednica Udruženja građana Vesela kornjača „TARTARUGA“
Tekst je odličan, ali nisam siguran koliko smo mi kao društvo spremni da reagujemo na nasilje na pravi način i da uopšte razumemo ovakav tekst. Bilo da se odnosi na decu ili na odrasle.
Ako vam se dete ili prijatelj obrate molim vas da ih ozbiljno shvatite, da im pomognete da se ODMAH suprotstave. Jer je dokazano da su krajnji ishodi onoga što zovu psihološko maltretiranje ili bullying ili mobing obolevanje od hroničnih bolesti i poremećaja (često sa smrtnim ishodom) ili posezanje žrtve za suicidnim izlazom.
Ako niste nikada sami bili žrtva ili niste imali primer u svojoj okolini, teško ćete razumeti kad vam se dete (ili prijatelj) poveri da nešto što vam zvuči kao „obična čarka“ ili „deo odrastanja“ može da se poistoveti sa pokušajem ubistva.
Tekst je odličan, ali nisam siguran koliko smo mi kao društvo spremni da reagujemo na nasilje na pravi način i da uopšte razumemo ovakav tekst. Bilo da se odnosi na decu ili na odrasle.
Ako vam se dete ili prijatelj obrate molim vas da ih ozbiljno shvatite, da im pomognete da se ODMAH suprotstave. Jer je dokazano da su krajnji ishodi onoga što zovu psihološko maltretiranje ili bullying ili mobing obolevanje od hroničnih bolesti i poremećaja (često sa smrtnim ishodom) ili posezanje žrtve za suicidnim izlazom.
Ako niste nikada sami bili žrtva ili niste imali primer u svojoj okolini, teško ćete razumeti kad vam se dete (ili prijatelj) poveri da nešto što vam zvuči kao \"obična čarka\" ili \"deo odrastanja\" može da se poistoveti sa pokušajem ubistva.
[…] Imajući na umu da su tinejdžerske godine (od 13 do 19) kada su deca emocionalno najosetljivija, vršnjačko nasilje predstavlja ozbiljan narastujući problem savremene omladine o kojem ste već mogli da čitate u našem magazinu. […]