DUŠO MOJA…
Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim.
Ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati,
Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.
Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.
Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.
Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim.
Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu,
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.
Zvonimir Golob
Zvonimir Golob (1927-1997) bio je hrvatski pesnik, koji je živeo i stvarao u vreme Jugoslavije. Nakon studija u Zagrebu, jedan je od pokretača časopisa “Krugovi”, a uređivao je i druge publikacije. Učestvovao je u osnivanju grupe “Studio 64″, koja je stvorila i afirmisala “Zagrebačku školu šansone”.
Golob je svoje pesme gradio asocijacijom metafora, a posebnu pažnju davao je glazbenosti i čitkosti stiha. Objavljivao je i eseje, te prevodio sa više jezika. Kompozitor je i autor tekstova šansona snimljenih na 20-ak ploča i kaseta, a bavio se i umetničkom fotografijom. Bio je pesnik-partizan koji u leto 1945. putuje Istrom sa svojom partizanskom jedinicom i recituje stihove. Godine 1948. isključen je s Fakulteta jer se isuviše družio sa tada prokazanim hrvatskim književnikom Tinom Ujevićem. Bio je veliki pesnik ljubavne poezije, čije se ime vezivalo uz nadrealizam.
Izmenjeni tekst pesme „Dušo moja“ snimljen je i kao kompozicija izveden na nekada popularnom festivalu „Vaš šlager sezone“ 1973. godine. Pesmu na ovaj tekst komponovao je i na festivalu izveo poznati interpretator zabavne muzike Kemal Monteno. Pesma je dobila nagradu za najbolji tekst festivala.