Metastaza srpskog zdravstva

DA LI JE OVO POSLEDNJI STADIJUM ILI IMA NADE U OPORAVAK?

Ustav garantuje slobodu udruživanja, što znači da možete ali i ne morate da budete član bilo kog udruženja, pa ni medicinske komore. Jedino je medicinskim radnicima propisana zakonska obaveza stalnog obnavljanja i provere gradiva već stečenog srednjoškolskim ili fakultetskim obrazovanjem. Zašto?

GLAS PROTESTA

Da li je na delu metastaza srpskog zdravstva? Kao bivši, sadašnji i budući pacijent dižem glas u znak protesta zbog stanja u kome se nalazi naše zdravstvo. Malo plaćeni i loše organizovani medicinski radnici očigledno nisu sposobni da se sami izbore za svoj položaj, a svoje nezadovoljstvo sve više, linijom manjeg otpora, usmeravaju na pogrešnu stranu. Ne može zdravlje nacije da se bazira na entuzijazmu i humanosti medicinskih radnika. Ne mogu ministri i ministarstva, komore, strukovna udruženja i sindikati da budu važniji od onoga koga zastupaju. Sve je više onih koji se brinu o unapređenju zdravstvene zaštite, sve su veći njihovi prihodi prinudno naplaćeni od građana i od samih zdravstvenih radnika, a stanje u zdravstvu nikad nije bilo gore. Ne mogu ni sami zdravstveni radnici da lamentiraju apatično nad svojom sudbinom i da se mire sa stanjem u kome žive i rade. Vreme je za korenite promene.

KOJI SU PROBLEMI ZDRAVSTVA?

Kompleksnost problema, sa kojim se bori sistem zdravstvene zaštite, počinje od zakonske regulative. Osnovnu pretpostavku Ustava, vladavinu prava, koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima, grubo uzurpiraju  Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o komorama i drugi sistemski zakoni, u delu kojim je regulisan položaj zdravstvenih radnika u procesu obrazovanja i zasnivanja radnog odnosa. Ocena ispunjavanja uslova za samostalno obavljanje medicicnske delatnosti, što direktno utiče na postupak i zasnivanja i gubljenja radnog odnosa, neustavno je poverena profesionalnom udruženju.

Ustav garantuje slobodu udruživanja, što znači da možete ali i ne morate da budete član bilo kog udruženja, pa ni medicinske komore. Vaše je pravo, Ustavom garantovano, da ostanete izvan svakog udruženja. Zašto se ovo pravo ne poštuje?

Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o komorama medicinskih radnika propisuju da morate da budete član komore – profesionalnog udruženja, ukoliko želite da se bavite zdravstvenom delatnošću.

Zašto je jedino medicinskim radnicima zakonom nametnuta obaveza da moraju da budu članovi profesionalnog udruženja? Zašto su diskriminisani medicinski radnici u odnosu na sve druge profesije po pitanju rada i uslova za zasnivanje radnog odnosa, kad Ustav zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu?

Ovakva diskriminacija direktno se odražava na pravo na rad, koje uživaju sve druge profesije, na slobodan izbor rada i dostupnost na sva radna mesta pod jednakim uslovima.

Zdravstvo jeste delatnost od posebnog značaja, ali to ne znači da se položaj medicinskih radnika može uređivati suprotno Ustavu. Postoje i druga profesionalna udruženja –  privredna komora, komore  inženjera, notara, izvršitelja, međutim jedino komore medicinskih radnika su zakonska obaveza, sa vrlo rigidnom – neustavnom regulativom.

KOJA JE SVRHA UDRUŽIVANJA U KOMORE?

Deklarativno, komore medicinskih radnika se osnivaju radi unapređenja uslova za obavljanje profesije. Deklarativno, komore donose i etički kodeks i obrazuju sudove časti, bez jasnog obrazloženja zašto bi udruženje preuzimalo ulogu poslodavca i bavilo se ocenom rada medicinskog radnika i u profesionalnoj i u moralnoj – etičkoj sferi, kad je poslodavac jedini koji ocenjuje rad svakog zaposlenog, pa i medicinskog radnika. Svi drugi „povereni poslovi“  koje obavlja komora, daje pravu sliku uloge komore u „unapređenju uslova za obavljanje profesije“.

Komora izdaje uverenje, nazvano „licenca“, kojim potvrđuje da je medicinski radnik profesionalno osposobljen za samostalno obavljanje medicinske delatnosti! To znači da udruženje, koje nije ni obrazovna institucija ni poslodavac, potvrđuje da je medicinski radnik stekao diplomu odgovarajuće škole i da može da se bavi delatnošću. Da li će poslodavac zaposliti medicinskog radnika na osnovu komorskog uverenja, ili će se lično uveriti, uvidom u originalna dokumenta, da li medicinski radnik ispunjava uslove u pogledu školske spreme, obavljenom stažiranju, specijalizaciji ili prethodnom radnom iskustvu pre nego zaposli medicinskog radnika? Koja je svrha takvog uverenja – licence?

Istina se izgleda krije u sledećem: komora propisuje da izdata licenca važi sedam godina i da je potrebno istu obnoviti pod određenim uslovima. A ti uslovi su u stvari uvođenje obaveze  „kontinuirane edukacije“, koja znači da u periodu važenja licence medicinski radnik treba da prisustvuje seminarima, na kojima se, deklerativno, redovno upoznaje sa novinama u sistemu zdravstvene zaštite. Lepo zvuči, međutim praksa demantuje „ove dobre namere“. Koliko su ovi seminari aktuelni najbolje oslikava obaveštenje Komore medicinskih sestara i tehničara, koje kao stručnu literaturu za polaganje licencnog ispita navodi stručnu literatura – udžbenike – za srednje i visoko obrazovanje. Šta to znači? Izgleda da su jedino medicinski radnici „kontinuirano“ u srednjoj školi ili fakultetu i da se njihovo obrazovanje, za razliku od ostalih profesija, ne okončava diplomom. Kako onda može ta ista komora da izda uverenje da je medicinski radnik osposobljen za samostalno obavljanje delatnosti ako nije do kraja stekao određeno obrazovanje?

Obaveza zaposlenog, koju uslovljava svaki poslodavac, je da uvek bude profesionalno osposobljen za obavljanje posla. Na poslodavcu je da ocenjuje taj rad i preduzima mere ukoliko zaposleni ima profesionalne propuste, a i ne samo profesionalne već i etičke, koji odstupaju od pravila koje traži poslodavac ili koje se kose sa opšteprihvačenim pravilima ponašanja. Sudije, inžinjeri, računovođe, medicinski radnici  i sva ostala zanimanja, kod kojih dolazi do promene stručnih sadržaja u odnosu na tekuću praksu., dužni su da aktuelizuju svoj znanje u skladu sa ovim promenama. Sigurno da će sudija kod promene zakona svoje znanje aktuelizovati kroz literaturu ili stručne seminare, kao i inžinjeri kod uvođenja novih tehnologija, ili računovođe kod izrade računovodstvenih izveštaja. Međutim, jedino je medicinskim radnicima propisana zakonska obaveza stalnog obnavljanja i provere gradiva već stečenog srednjoškolskim ili fakultetskim obrazovanjem. Zašto?

KOJA JE PRAVA SVRHA UDRUŽIVANJA U KOMORE?

Medicinske komore ostvaruju velike prihode po osnovu članarine, koja se obustavlja mesečno od zarade svakog medicinskog radnika. Evo nekih podataka o finansijskom poslovanju Lekarske komore Srbije u 2015. godini, koja broji nešto više od 31.000 članova :

• –          Ostvareni prihodi                                           246.559.000 din.
• –          Od toga članarina                                           199.136.000 din.
• –          Prihodi od kamate                                            34.361.000 din.
• –          Ukupna neraspoređena dobit                   704.000.000 din.
• –          Plasirana sredstva                                         594.000.000 din.
• –          Stalno zaposleni                                                             45
• –          Isplaćene zarade, honorari, naknade          151.910.000 din.
• –          Prosečna neto zarada, bez naknada                      72.000 din.

Da su ovo podaci o poslovanju privrednog društva reklo bi se da posluje izuzetno dobro u ovim uslovima, jer malo njih može da se pohvali da ima višak prihoda od 704.000.000 dinara (5.800.000 EUR), da ima slobodna sredstva u iznosu od 594.000.000 din.(4.950.000 EUR) koja se plasiraju i donose dobit po osnovu kamate od 34.361.000 din.(286.000 EUR) Prosečna primanja zaposlenih u komori, bez drugih naknada, pomoći i drugih definisanih i nedefinisanih primanja su 72.000 din. što je iznad mnogih drugih zarada.

Podaci o poslovanju Komore medicinskih sestara i tehničara nisu dostupni, ali je procena da ova komora, koja broji nešto manje od 100.000 članova, ostvaruje na mesečnom nivou prihod od članarine u visini od oko 20.000.000 din. što na godišnjem nivou iznosu iznosi oko 240.000.000 dinara. Pretpostavka je da se način poslovanja i ove komore ne razlikuje mnogo od komore lekara. Treba napomenuti i to da se programi kontinuirane edukacije medicinskih radnika ne finansiraju iz sredstava komora, već da je ova obaveza preneta na poslodavca ili medicinskog radnika. Polaganje licencnog ispita, za medicinske radnike koji nisu pohađali seminare kontinuirane edukacije, ima posebnu tarifu. Da apsurd bude još veći, naknada za polaganje ispita za lekare iznosi 30.000 din., dok za medicinske sestre i tehničare 35.000 din. što znači da lekari treba da izdvoje polovinu mesečne zarade, a medicicnske sestre više od mesečne zarade. Kako ovo objasniti?

Pitanje, koje se logično nameće, je zašto komore raspolažu ovolikim sredstvima i koja je svrha njihove akumulacije? Zašto se ista ne koriste za „unapređenje uslova za obavljanje profesije“ zdravstvene delatnosti? Postoji li neki drugi razlog postojanja komora, sa kojim nisu upoznati zdravstveni radnici i javnost uopšte?

ODNOS VLASTI I ZDRAVSTVA

Od početka devedesetih godina počinje erozija zdravstvenog sistema Srbije. Stiče se utisak da je sve, što je preuzeto u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite, imalo suprotan efekat, da bi kulminaciju doživelo poslednjih godina, što su ocenile i institucije Evrope. Razloge ne možemo tražiti u nesposobnosti kadrova koji su bili zaduženi za unapređenja sistema zdravstva i nedostatku sredstava, a pogotovo među zdravstvenim radnicima. Koren problema leži u politici i ciljevima ovakvog odnosa prema zdravlju nacije.

Aktuelna vlast dodatno je pogoršala i onako loš položaj zdravstva. Niske zarade dodatno su umanjene, bez obzira što se zdravstvo ne finansira iz budžeta, osim pojedinih namenskih programa, pod parolom konsolidacije finansija i smanjenja budžetskog deficita. Odnos vlasti najbolje oslikava marketinška kampanja povećanja zarada, odnosno vraćanja dela smanjenih zarada, krajem prošle godine koja ni do danas nije urađena. Sve je manje zdravstvenih radnika, što zbog prirodnog odliva zbog odlaska u penziju, što zbog odlaska u inostranstvo, a upražnjena radna mesta se ne popunjavaju. Ovo se naročito odražava na primarnu zdravstvenu zaštitu. Stalna predizborna kampanja, koja traje već godinama, licemerno najavljuje ulaganja u objekte i opremu zdravstvenih ustanova, što lepo zvuči. Međutim, nigde se ne pominju zdravstveni radnici i njihov položaj. Kako reče jedan pametan profesor univerziteta umetnosti „kad javna kuća ne radi kako treba, ne treba menjati posteljinu, već devojke“.

 ZDRAVSTVENI RADNICI

Na kraju pažnju treba posvetiti i samim zdravstvenim radnicima i njihovom odnosu prema ovom problemu. Čini se da su zdravstveni radnici „posebna sorta“. Završavaju zahtevne škole, poštuju svoje zanimanje i one o kojima vode brigu. Međutim, zastrašeni stalnim najavama smanjenja broja zaposlenih, verujući da će se za njihova prava izboriti sindikati ili komore, ćute a svoje nezadovoljstvo sve više usmeravaju na pacijente i odnos prema radu. Dodatni strah pojačava i činjenica da nemaju alternativu za promenu radnog mesta ili profesije. Protesti i paradne obustave rada, koje organizuju strukovni sindikati, benigna su manifestacija nemoći. Sve se završava još jednom izmenom kolektivnih ugovora, koje su daleko od suštinskih promena koje su potrebne sistemu zdravstvene zaštite i zdravstvenim radnicima. Vrlo često država kao poslodavac, bez ikakvih sankcija, se i ne pridržava ovih dogovora.

I zato protestujem. U ime sadašnjih i budućih generacija koje nemaju drugu alternativu osim ove države. Imamo dovoljno resursa i ljudskih i materijalnih da živimo život dostojan čoveka, zato dignimo glas protiv malog broja onih koji su iz samo njima znanin razloga doveli Srbiju na začelje svih tokova civilizovanog sveta.

Autor: Aleksandar Zlatar