Moj put u Maču Pikču

PUTOVANJE ZA PAMĆENJE

Peru. Nekada moćna imperija drevnih Inka, danas među naprednijim državama Južne Amerike destinacija je o kojoj se razmišlja manje nego što ova predivna zemlja to zaslužuje, a koju istinski avanturisti moraju obići.

Da se razumemo, ova tridesetomilionska zemlja koja se prostire na blizu milion i tri stotine kvadratnih kilometara jednostavno je prebogata svime, a najviše istorijom, kulturom i geografskim različitostima koje poseduje. Prašume Amazona, planinski vrhovi Anda, Nazka Pustinja ili desetomilionski glavni grad Lima svetovi su za sebe i putnika namernika podjednako umeju da oduševe i ostave bez daha.

Reporter Predrag Rudović ispred rezidencije Inka Maču Pikču

No verovatno glavni simbol zemlje i najpoznatija destinacija do koje se ne dolazi tako lako jeste Maču Pikču, nekadašnja rezidencija drevnih Inka. Da biste posetili ovo jedinstveno mesto potrebne su i preporučljive detaljne pripreme.

Ja sam se na putovanje rešio iz avanturistickih razloga, ali ni slutio nisam koliko ću toga naučiti o ovom magičnom mestu i šta je sve potrebno da bi se tamo stiglo. A prva stanica bila je kupovina ulaznice za ovo jedinstveno arheološko nalazište. S obzirom na to da je broj posetilaca ograničen na dve hiljade ljudi dnevno, a interesovanje uvek znatno veće, potrebno je da ulaznicu rezervišete na vreme, bar nekoliko meseci unapred i to preko zvaničnog sajta Peruanskog ministarstva za kulturu. Sajt je bar kada sam ja kupovao ulaznicu imao teškoća u funkcionisanju. Iako postoji varijanta i za španski i za engleski jezik, jedino je španska varijanta sigurno radila. No, uz malu pomoć google prevodioca i malo sreće uspeo sam da sebi rezervišem propusnicu.

Lokalitet Saksajuaman (Saqsaywaman)

Za ulazak i na Hajana Pikču, brdo pored samog drevnog grada i rezidenciju drevnih sveštenika, plaća se posebna ulaznica i dnevni broj posetilaca je dve stotine. Ovaj uspon je fizički jako zahtevan tako da ukoliko niste pri najboljoj kondiciji ni ne pomišljajte na to. Zatim, do Agua Kalijentesa moguće je doći isključivo vozom. I to ne bilo kojim, već vozom namenjenim posebno turistima. I za to je potrebno rezervisati kartu unapred, ali valja na umu imati par saveta. Naime, po svoj prilici početna stanica putovanja jeste grad Kusko, a između njih nalazi se gradić Oljantajtambo koji je ujedno i poslednje mesto do kog možete doći autom. I tu postoje dve mogućnosti. Prva, da kupita voznu kartu od Kuska do Agua Kalijentesa i ta karta je znatno skuplja, a valja znati i da polazna železnička stanica nije u samom Kusku nego u predgrađu Poroj, pa ćete po svoj prilici morati da platite dodatnu tarifu lokalnim taksistima. Druga varijanta je da se za svega nekoliko dolara prevezete lokalnim mini busom, koji će vas pokupiti iz samog centra Kuska i odvesti u Oljantajtambo.

Lokalitet Tambomačaj (Tambomachay)

Vozna karta od Oljantajtamba do Agua Kalijentesa je znatno jeftinija, a celo putovanje znatno kraće i udobnije pa tu varijantu toplo preporučujem. Na kraju, valja znati da postoji više klasa vozova – ja sam uzeo najjeftiniju i imam samo reči hvale. Grad Kusko nalazi se na tri hiljade i četiri stotine metara nadmorske visine. Vazduh je na toj visini znatno proređen pa se može desiti da dobijete takozvanu visinsku bolest. Zato nije na odmet da se pre nego što se odlučite na ovo putovanje ipak posavetujete sa svojim lekarom. Iako postoje lekovi za ublažavanje simptoma, jedin pravi lek je silazak na manju nadmorsku visinu. No, s obzirom na to da je Kusko obično samo početna stanica za dalje putovanje, a da se sam Maču Pikču nalazi na znatno manjoj nadmorskoj visini, ova neprijatnost većini ne predstavlja nesavladivu prepreku.

Katedrala u centru Kuska

Skoro svi hoteli i hosteli u Kusku opremljeni su bocama sa kiseonikom. Sam po sebi, Kusko je grad koji valja i teba obići i predstavlja svojevrsnu atrakciju. Preporučujem gradsku turu koja za veoma malu svotu novca obuhvata vodiča, posetu čuvenoj Kusko Katedrali, kao i lokalitetima Tambomačaj, Saksajuaman i manastir Santo Domingo. Za samo jedan dan obići ćete ove lokalitete uz pratnju ljubaznih i iskusnih vodiča i naučiti puno o arhitekturi, običajima, jeziku i civilizaciji starih Inka, tako da ovu priliku nikako ne valja propustiti. Iz Kuska se vozom, kroz planine koje ostavljaju bez daha posle tročasovne vožnje stiže do Agua Kalijentesa. To je malo turističko mestašce, od svega par ulica sa hotelima, restoranima, prodavnicama suvenira i kupanjem u termalnim izvorima po kojima je mesto i dobilo ime.

Tu valja predahnuti uz obavezan čaj od Kokinog lišća, uzivati u loklanim specijalitetima kao sto su Apaka (vrsta peruanske ovce) i Ki (morsko prase), ali i na vreme kupiti autobusku kartu do ulaza u Maču Pikču. Autobusi polaze u pet ujutru i prevoz je lepo organizovan. Ali valja poraniti, jer je izlazak sunca na lokalitetu poseban doživljaj. Kada stignete i kročite nogom u ovaj drevni zaboravljeni grad, osetićete nešto što se rečima prosto ne može opisati. Postoje mesta na koja prosto morate otići i koja ćete pamtiti celoga života.

Snimke koje sam prilikom putovanja u Peru napravio možete pogledati u priloženom videu.

Autor: Predrag Rudović