Noć pred polazak

 

U tami ćuti selo moje drago,
ćuti selo moje i Srbija ćuti,
ćuti moje blago,
ljubavi moje najlepši dar.
U srcima tinja, u mraku plaminja —
nove bune žar.

noć-pred-polazak

Šušte kukuruzi. Nova žita zru.
Sa brega, proplanka,
u noći ovoj,
u noći ustanka,
jasen igra lišćem, jasen me pozdravlja šumeć tihu setu.
I prošlosti mojoj koja me ostavlja,
i životu bivšem, i mom bivšem svetu,
ne poklanjam više
ljubav toplu, svu.
Ljubav moja odsad biće cvet u cvetu —
ljudi koji sa mnom pate, ginu, mru.

Srbija je ljubav i ljubav Srbija,
koja suncu pruža ruke svoje bele;
njene šume, polja,
hrastovi i jele;
njene noći divne i njen divni dan;
čežnja snažna, vrela,
i njen vreli san.

Odlazim… I nikad, nikad neće više
tenkovi mi tuđi kroz tišinu proći
polja mojih plodnih,
njiva mojih rodnih —
Kroz tišinu dani il’ tišinu noći!

Kao mlado vino,
kao plahe kiše,
kao more kad se uzgiba,
zapeni, —
noćas seme bune rađa se u meni:
Srbija se neće umiriti više.

5. jula 1941.

„Noć pred polazak“

Pesnik Tanasije Mladenović rođen je u Saraorcima kod Smedereva 1913. godine. U Smederevu završava gimnaziju, a u Beogradu Pravni fakultet.

Objavio je više od 14 zbirki pesama. Poslednja njegova zbirka objavljena je 2000. godine pod simboličnim naslovom „Kuća na drumu“ u kojoj pesnik tematizuje osećanja posle NATO bombardovanja. Raspon njegovog poetskog mišljenja kreće se od angažovanog socijalnog pesnika pre rata i intimističkog, zadubljenog u sopstveno ja, posle ratnih vremena. Umro je u Beogradu 2003. godine.