ŽIVOT KOJI NAS UČI PRAVIM VREDNOSTIMA
Prepodobni Isidor Pelusiot beše po rođenju Egipćanin; sin uglednih i bogoljubivih roditelja; srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teofila i svetog Kirila. Proučivši sve nauke svetske i dobro se naučivši božanskoj premudrosti, on se otkaza slave ovoga sveta i bogatstva i visokog roda.
I smatrajući sve to za trice, on se povuče u Pelusiotsku Goru. I tamo primi monaštvo, i dobro se podvizavaše za carovanja Teodosija Mlađeg. I postade muž savršen u vrlinama, i prezviter i ava; po životu i mudrosti slavan, i od svih poštovan.
O njemu crkveni istoričar Evagrije kaže ovo:
„Za vladanja cara Teodosija beše u velikom poštovanju Isidor Pelusiot. Zbog njegovih dela i spisa, njegova se slava nadaleko pronese, i svi ga slavljahu. On trudovima toliko izmuči telo svoje, da je za sve bilo toliko očigledno da on vodi anđeoski život na zemlji. I svima je svagda predlagano da se ugledaju na njega kao na živi primer monaškog života i bogomislija. A pisao je mnoge korisne stvari“.
O njegovom vrlinskom životu svedoči istoričar Nikifor, govoreći ovako:
„Božanstveni Isidor od mladosti svoje toliko znoja proli u manastirskim trudovima, i toliko telo svoje umrtvi, zagrevajući dušu tajanstvenim i uzvišenim naukama, da je svima bilo očevidno da on zaista vodi evanđelski život. I beše on živi i oduhotvoreni stub monaških pravila i božanstvenog sozercanja, i kao neki najglavniji obrazac svesrdnog podražavanja i duhovne nauke. Napisa on mnoge stvari, pune raznovrsnih pouka. Naročito pisma raznim licima, koja su puna božanske blagodati i ljudske mudrosti. Ima ih oko deset hiljada. U njima on objašnjava Sveto Pismo, i ispravlja sve naravi svih ljudi“.
Iz ovih svedočanstava se jasno vidi kakav je ugodnik Božji bio prepodobni Isidor. Iako se ne nađe njegovo žitije opširno napisano, ipak se iz ovih malobrojnih reči istoričara da poznati njegova svetost i mudrost, zbog čega je svima bio obrazac vrlinskog života. I on ispuni svet svojim bogomudrim spisima.
Pošto prepodobni svakoj vrlini pouči sve preko svojih spisa i usmenih razgovora, dostiže duboku starost, i ugodivši Bogu do kraja, skonča u miru oko 436 godine.
Izvor: Dodjiividi.blogspot.com