VRCAVA PESMA KAO IDENTITET VOJVOĐANSKIH SRBA
U novosadskoj Muzičkoj školi “Isidor Bajić“ održani su „Prolećni Brankovi dani“, a čuveni serijal Brankovog kola “Nematerijalno kulturno nasleđe“ otvoren je temom “Bećarac u Vojvodini“.
U pozdravnoj reči, direktor Brankovog kola Nenad Grujičić istakao je da je ova tema posebno važna sa stanovišta korenske pripadnosti bećarca.
“Pre nekoliko godina, bećarac je zvanično upisan na Reprezentativnu listu Uneska, kao deo baštine čovečanstva, ali koji pripada hrvatskoj kulturi, a ne i srpskoj. Time je na svetskom planu bećarac nekorektno prisvojen, netačno predstavljen i registrovan u Unesku. Naši stručnjaci i institucije ništa nisu uradili da bi se tome suprotstavili. S druge strane, bećarac čak nije upisan ni u prvi Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije“, rekao je Grujičić.
Na posećenom programu u okviru manifestacije „Prolećni Brankovi dani“, uz aplauze, primere bećarca pevali su i kazivali muzički umetnik Miša Blizanac i dramski umetnici Nikolina Spasić i Milan Novaković.
“Ej, Sremice, eto tebi sreće,/ hoćeš onog koji tebe neće“, “Peva pet’o na dudu jalovcu,/ dopala se devojka udovcu“, “Prođe veče, već se zora budi,/ oj, Bačkuljo, tebe Sremac ljubi“, “Lolo moja, brkovi ti plavi,/ prst u odžak, pa ih nagaravi“, “Aoj, Bačko, ala bi te pljačko,/ tebe krao, pa Banatu dao“ – samo su deo repertoara koji se čuo tokom večeri.
Osvrćući se na bećarac kao književni fenomen Vojvodine, Draško Ređep je istakao pesničke lepote i specifičnosti ove minijaturne forme. “Bećarac je lirska enciklopedija mentaliteta srpskog Severa. To je vesela pesma koja se bori protiv smrti“, naveo je Ređep.
Na skupu se čulo da je Akademik Mladen Leskovac sačinio antologiju “Bećarac“, a Matica srpska objavila 1958. i 1979. godine. Istaknuto je i da je u Bukureštu, 1982. godine, takođe, izašla antologija “Bećarac“ Srba u Rumuniji, koju su sačinili Stevan Bugarski i Svetozar Markov.
Istraživač srpskog narodnog blaga, Dejan Tomić ukazao je na primere pevača bećarca i tamburaških grupa u Vojvodini. Na kraju svog izlaganja i sam je zapevao bećarce prisećajući se pevača u rodnom Staparu kod Sombora.
Sa ovog skupa potekla je inicijativa da pojedinci i grupe, koji baštine bećarac i neguju njegovu samobitnost u Vojvodini, uz pomoć adekvatnih institucije iz Novog Sada i Beograda, upute zahtev Komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije o prioritenoj potrebi da bećarac, za početak, bude upisan u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. A potom, odatle, da bude upućen jasan zahtev Unesku o potrebi (do)registrovanja bećarca na Reprezentativnoj listi čovečanstva, kao duhovne tradicije koja na Balkanu uveliko pripada i srpskoj nematerijalnoj kulturnoj baštini.
Autor: Slavica Đukić
Foto: Banija.rs