Šta je ciroza jetre i kako nastaje ciroza jetre

Kako nastaje ciroza?

Jetra je osobito osetljiva na uticaj alkohola. U telu alkohol se cepa na određene spojeve od kojih su neki jako štetni za jetru. Nakon nekog vremena preterano uživanje alkoholnih pića dovodi do pojačanih potreba za kiseonikom i u isto vreme uzrokuje nakupljanje masti što onemogućava jetri da uzima kiseonik. Imunološki sistem odgovara na to tako da stvara upalni proces koji konačno uništava ćelije jetre. U toku te početne faze jetra je znatno uvećana (takozvana masna jetra), da bi se u kasnijoj fazi smanjila te zadobila ožiljke i čvoriće koji predstavljaju nakupine regenerisanih jetrenih ćelija (zrnasta jetra).

Ciroza kao posledica hroničnog hepatitisa

Jedan od uzroka ciroze je i hronični hepatitis (B ili C). Virusi koji uzrokuju hepatitis izazivaju upalu u jetrenim ćelijama što dovodi do uništenja jetrenih ćelija. Ako je upala vrlo jaka uništenje jetrenih ćelija napreduje i stvara se sloj ožiljnog tkiva. U uznapredovalim slučajevima jetra se smanji u veličini.

Primarna bilijarna ciroza

Primarna bilijarna ciroza je vrlo retka. Verovatno se radi o autoimunom procesu gde imunološki sistem napada ćelije jetre zamenjujući ih s nekim stranim antigenom. Primarno su napadnute ćelije u žučnom vodu, a kasnije se uništavaju i ćelije jetre. Retki poremećaji koji takođe uključuju cirozu su hemokromatoza (nakupljanje gvoždja u jetri), Wilsonova bolest (nakupljanje bakra u ćelijama jetre), cistična fibroza itd.

Ko oboljeva od ciroze?

Oko 10 do 35% alkoholičara razviće alkoholni hepatitis, što je prva stepenica za razvoj ciroze. Nakon godina pijenja oštećenje može biti opsežno i povezano je s ostalim navikama (loša prehrana i nedovoljan unos vitamina). Alkoholičari bi morali biti vakcinisani protiv hepatitisa B i trebala bi im veća doza vakcine nego što je uobičajeno. Stručnjaci veruju da će se broj nastalih ciroza zbog hroničnog hepatitisa povećati za 60% i to osobito zbog hepatitisa C. Još se ne zna koji je rizik za nastanak ciroze u bolesnika koji boluju od hepatitisa C. Konzumiranje alkohola pridonosi većem riziku. Genski tip virusa utiče na jačinu bolesti i potencijalni razvoj ciroze. Bolesnici s većim brojem virusa u krvi i jetrenom tkivu imaju veći rizik za razvoj ciroze. Oko 3 do 5 % ljudi zaraženih virusom hepatitisa B razvije hronični oblik, a samo pola od njih će razviti cirozu.

Koji su glavni simptomi ciroze?

Umor i gubitak energije su uobičajeni rani simptomi udruženi s gubitkom apetita i mučninom. „Spider nevusi“ obično se javljaju na koži (tačkaste crvene mrlje iz kojih se šire paučinaste krvne žilice). Bolesnici u uznapredovalom stupnju razviju žuticu (žuta boje kože i beonjača) uzrokovanu nemogućnošću jetre da odstrani bilirubin iz tela. Na dlanovima je prisutan tzv. palmarni eritem (crvenilo). Kod muškaraca se opaža smanjena dlakavost, a može se razviti atrofija testisa i ponekad bolno povećanje grudi (ginekomastija). Nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites) uobičajen je znak uznapredovale ciroze. Povišena telesna temperatura, bol u trbuhu i osetljivost na pritisak je obično znak da je prisutna i infekcija. Zaboravnost, poteškoće u zadržavanju pažnje i ne odgovaranje na pitanja prvi su znaci oštećenja mozga toksinima koji nastaju zbog nepravilne funkcije jetre. Ostali simptomi uključuju specifičan miris (poput zemlje) i drhtanje. Kasni simptomi encefalopatije su stupor i eventualno koma.

BioLiver kapi za jetru su fantastična formula lekovitog bilja za bolji rad jetre. Kapi u sebi objedinjuju biljke koje su postale čuvene po svojim svojstvima da deluju blagotvorno na jetru i njen rad, deluju regenerativno i zaštitno. Naručite ih putem maila  [email protected]  ili telefonom  065 970 7777

Koliko je ciroza ozbiljna bolest?

Najozbiljnije komplikacije ciroze su krvarenja, infekcije i oštećenje mozga. Skoro svaki proces u telu poremećen je zbog nepravilnosti u radu jetre (probavni, hormonalni, krvožilni). Jetra je takođe zadužena za razgradnju brojnih otrovnih tvari koje se nakupljaju i oštećuju funkcije mozga. Ciroza je također uzrok nastajanja karcinoma jetre. Ciroza je neizlječiva bolest. No pravilnim dijetalnim programom i lečenjem može se usporiti njen tok. U bolesnika s hepatitisom B petogodišnje preživljenje nakon ustanovljene ciroze je 71%. Kod alkoholne ciroze, ako bolesnik prestane piti alkoholna pića, postotak preživljavanja od 5 godina iznosi 85%. Za one koje nastave piti alkohol šanse da će živeti više od 5 godina su 60%. Takođe, vrlo je teško ustanoviti kada je ciroza zapravo nastupila.

Portalna hipertenzija i komplikacije

U cirozi propadanje jetrenih ćelija usporava protok krvi, a krvni pritisak raste. Taj pritisak uzrokuje povrat krvi kroz portalnu venu, što dovodi do portalne hipertenzije. Ascites je tečnost koja se nakuplja u trbuhu, a obično je posledica portalne hipertenzije i njegova je pojava važna za daljnju prognozu bolesti. Jednom kada se ascites pojavi svega polovina bolesnika preživi duže od dve godine. Takođe se vidi oticanje ruku i nogu te povećana slezena. Ascites sam po sebi nije smrtonosan, ali je neugodan i može oslabiti funkcije disanja i mokrenja. Jedna od najozbiljnijih posljedica portalne hipertenzije je razvoj varikoziteta (uvećane krvne žile koje predstavljaju poprečni put za oticanje krvi zaobilazeći jetru). Takve krvne žile su vrlo tanke stjenke i izvijugane. Varikoziteti se javljaju najčešće u jednjaku i želucu. Unutrašnje krvarenje iz varikoziteta javlja se u 20 do 30% pacijenata s cirozom, a krvarenju pogoduju ascites, encefalopatija, proširene vene. Krvarenje u probavnom sistemu javlja se zbog poremećenog sastava u zgrušavanju krvi, obično uzrokovano zbog deficita vitamina K, smanjenih koncentracija proteina zgrušavanja i niskog broja trombocita (krvne ćelije koje normalno započinju proces zgrušavanja). Abdominalne infekcije javljaju se u 25% bolesnika unutar godinu dana od postavljene dijagnoze. Veći rizik za nastajanje infekcije imaju bolesnici s niskim vrednostima proteina i visokim vrednostima bilirubina. Encefalopatija (oštećenje mozga) uzrokuje mentalnu konfuziju, a u najtežim slučajevima komu i smrt. Razvoj encefalopatije obično je povezan s drugim komplikacijama, kao što je krvarenje iz probavnog trakta, opstipacija, infekcija, operativni zahvat ili dehidracija.

Bioliver kapi za jetru i holesterol i trigleciride

Koji testovi se mogu napraviti da se utvrdi ciroza jetre?

Cirotična jetra je obično uvećana, a na opip često grubo zrnasta i tvrda. Ako je trbuh otečen lekar može postraničnim laganim udarcem osetiti kako se giba tečnost u trbuhu. Biopsija je uzimanje uzorka jetrenog tkiva putem posebne igle. Biopsija se može izvoditi i putem peritoneoskopa, katetera s kamerom, kako bi se vidjela površina jetre. Biopsija se ne izvodi kod pacijenata s problemom u zgrušavanju krvi ili s ascitesom. Preporučuje se kod pacijenata s hroničnim hepatitisom koji još nemaju prave simptome ciroze kako bi se utvrdio stepen oštećenja. Brojni su testovi koji se izvode da bi se utvrdila funkcija jetre, ali najvažniji je utvrđivanje vrednosti bilirubina u krvi. Bilirubin je žutocrveni pigment koji se normalno metabolizira u jetri, a izlučuje urinom. Povećane vrednosti bilirubina u krvi uzrokuje žuticu. Merenje specifičnih enzima takođe je korisno za postavljanje dijagnoze. Vrednosti pojedinih faktora za zgrušavanje krvi i albumina u serumu mogu biti značajni za postavljanje dijagnoze. Protrombinsko vreme je vreme u sekundama potrebno da se krvni ugrušak formira. Što je duže vreme to je veći rizik krvarenja. Specifični testovi za hronični hepatitis uključuju vrednosti aminotransferaza, bilirubina i testovi zgrušavanja krvi. Vrednosti aspartat aminotransferaze (AST) i alaninaminotransferaze (ALT) su posebno značajni. Visok odnos AST/ALT u hroničnom C hepatitisu obično je znak ciroze. Metode imunoeseja mogu detektovati antitela za viruse hepatitisa. Ultrazvučna pretraga abdomena, kompjuterska tomografija (CT) i magnetska rezonanca (NMR) su tehnike koje mogu biti korisne u određivanju stepena bolesti. Tim pretragama može se pokazati početni ascites, zrnasta površina jetre, vraćanje krvi u portalnu venu, karcinom jetre, a mogu se prikazati uvećane krvne žile. Takođe se mogu primeniti arteriografija (kontrast se injicira u krvnu žilu i zatim rendgenski snima) i splenoportografija (kontrast se injicira u slezenu i tako se može meriti pritisak u portalnoj cirkulaciji). Putem katetera može se izravno meriti pritisak u venama jetre. Paracenteza se izvodi u slučaju prisutnog ascitesa. Uzima se tanka igla kako bi se usisala tečnost iz trbušne šupljine. Tečnost se analizira (proteini, bakterije, bele krvne ćelije).

Lečenje ciroze jetre

Ciroza se može lečiti delujući na njene uzroke. Ako se radi o alkoholnoj cirozi, pre svega treba prestati piti alkoholna pića i lečiti alkoholizam. S obzirom da su alkoholičari obično pothranjeni i imaju povećane kalorijske potrebe treba ih nadoknaditi. Kortikosteroidi mogu biti korisni u lečenju alkoholnog hepatitisa. Hronični hepatitis B i C leči se interferonima. Na žalost, postotak onih koji imaju korist od te terapije je mali. U nekim slučajevima kratkotrajno uzimanje kortikosteroida može biti korisno. Ako postoji ascites moraju se uzimati lekovi koji potenciraju lučenje tečnosti tzv. diuretici. Gubitak tečnosti ne sme biti prebrz, zbog poremećaja u metabolizmu kalija. Ako diuretici nisu dovoljno uspešni pribegava se paracentezi. Putem igle i tube tečnost se izvlači iz trbušne šupljine (4 do 6 litara). Ako bolesniku nije bolje paracentezu treba obnavljati svake dve nedlje. Transplantaciju jetre treba uzeti u obzir kao jedino rešenje kod nekih pacijenata s cirozom i ascitesom. Zdrav život posebno je važan za obolele od ciroze. Ishrana mora biti bogata voćem, povrćem i celovitim žitaricama koje obiluju vitaminima i drugim sastojcima važnim za zdravlje. Vitaminske suplemente nije dobro uzimati bez dogovora s lekarom. Neki pacijenti moraju izbegavati hranu bogatu gvoždjem. Preporučuje se smanjiti so u prehrani, a osobito kod bolesnika s ascitesom. Što manje soli to bolje. Smanjeni unos tečnosti nije uvek nužan, osim ako je prisutan ascites. Mesni proteini moraju se uzimati s merom ali unos biljnih belančevina (npr. soja) ne ograničava se. Vežbanje može isprovocirati krvarenje, pa se ne preporučuje.

Lečenje varikoziteta

Varikoziteti se mogu lečiti endoskopskim putem, lekovima i hirurški.