POREMEĆAJ SPAVANJA
Nesanica je najuobičajeniji poremećaj spavanja. Nesanica uključuje teškoće kod usnivanja, spavanja ili ponovnog usnivanja nakon ranog buđenja
Nesanica je najuobičajeniji poremećaj spavanja. Nesanica uključuje teškoće kod usnivanja, spavanja ili ponovnog usnivanja nakon ranog buđenja. Može biti privremena ili hronična nesanica. Gotovo svako ima povremene besane noći, možda zbog stresa, žgaravice ili pijenja previše kofeina ili alkohola. Nesanica je nedostatak sna koji se može pojavljivati redovno ili ponavljati se, često bez očitog razloga. Koliko sna je dovoljno diskutabilno je i nije jednoznačno određeno. Iako je 7 sati sna nekakav prosek, nekim ljudima je dovoljno 4 ili 5 sati sna, dok drugi trebaju 9 ili 10 sati noćnog sna.
Šta je nesanica?
Nesanica je doživljaj pojedinca da ima san slab kvalitet koji uključuje jedan ili više sledećih problema:
- Teškoće pri usnivanju
- Često buđenje tokom noći sa teškoćama ponovnog usnivanja
- Buđenje prerano ujutro
- Spavanje nakon kojeg se osoba ne oseća odmorno
Nesanica može biti klasificirana kao prolazna (kratkoročna), povremena (javlja se ponekad) i hronična (konstantna). Nesanica koja traje od jedne noći do nekoliko nedelja, je prolazna. Ako se epizode prolazne nesanice pojavljuju sa vremena na vreme, nesanica se naziva povremenom. Nesanica se smatra hroničnom ako se pojavljuje u većini noći i traje mesec dana ili više.
Opis bolesti (epidemiologija, uzroci)
Oko jedan od tri čoveka imaju nesanicu u nekom trenutku svog života. Izgleda da postoje određeni faktori koji povećavaju verovatnoću nastanka nesanice:
- Starije životno doba (nesanica se pojavljuje češće kod ljudi iznad 60-e)
- Žene
- Osobe koje su bolovale ili boluju od nekog oblika depresije
Ako se uz gore spomenute faktore pojave i određena stanja kao što su stres, nervoza, medicinski problem ili uzimanje određenih lekova, verovatnoća nastanka nesanice je još veća. Prolazna i povremena nesanica obično se pojavljuju kod ljudi koji su privremeno izloženi nekom od sledećih faktora:
- Stres
- Buka u okolini
- Ekstremne temperature
- Promene okruženja
- Promene u ritmu spavanja i budnosti (promena vremenskih razlika)
- Nuspojave lekova
Hronična nesanica je kompleksnija i često je rezultat kombinacije faktora, koji imaju u pozadini fizičke i mentalne poremećaje. Jedan od najčešćih uzroka hronične nesanice je depresija. Druge bolesti koje za posledicu mogu imati nesanicu uključuju artritis, bolesti bubrega, srčane bolesti, astmu, narkolepsiju, sindrom nemirnih nogu, Parkinsonovu bolest, pojačan rad štitne žlijezde. Međutim, neki oblici ponašanja mogu pogodovati razvoju hronične nesanice:
- Očekivanje teškoća kod spavanja i briga zbog toga
- Konzumiranje preteranih količina kofeina
- Pijenje alkohola pre spavanja
- Pušenje cigareta pre spavanja
- Preterano dremanje popodne ili predveče
- Povremeno ili stalno narušavanje rasporeda spavanja i buđenja
Ovakvi oblici ponašanja mogu produžiti postojeću nesanicu, ili biti odgovorni za njen nastanak. Prekidanje takvih načina ponašanja može u potpunosti iskoreniti nesanicu.
BioRelax biljne kapi od lekovitog bilja su prirodno rešenje za nesanicu. Smiruju, uspavljuju i regulišu san na potpuno prirodan način. Ne stvaraju zavisnost i nemaju nus pojave. Deluju blago i pouzdano dovodeći vremenom vaš san u red. Potražite ih ovde.
Ko oboleva od nesanice?
Od nesanice oboljevaju i muškarci i žene nezavisno o dobi, iako se čini da je više uobičajena kod žena (pogotovo nakon menopauze) i kod starijih ljudi. Sposobnost spavanja, više nego potreba za snom, opada sa starenjem.
Simptomi nesanice
Znakovi i simptomi nesanice mogu uključivati:
- Nemogućnost dovoljnog spavanja noću
- Teškoće prilikom usnivanja
- Buđenje tokom noći
- Dnevni umor ili pospanost
- Razdražljivost tokom dana
Kako se nesanica dijagnostikuje?
Nesanicu je ponekad teško dijagnostifikovati zbog njene delomično subjektivne prirode. Neki obrasci spavanja i stupnjevi dnevnog umora za neke ljude predstavljaju simptome nesanice dok ih drugi tako ne doživljavaju. U proceni kvalitete i količine sna pacijenta lekar se služi razgovorom sa pacijentom odnosno partnerom. Od pomoći može biti i „dnevnik spavanja“ u koji pacijent redovno opisuje karakteristike spavanja.
Kako se nesanica leči?
Prolazna i povremena nesanica najčešće ne zahtijevaju lečenje budući da epizode traju samo par dana. Na primer, ako je nesanica nastala zbog premoštenja vremenskih razlika biološki sat osobe će se s vremenom vratiti u normalu. Ipak, neki ljudi koji pate od dnevne pospanosti i imaju problema sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti kao rezultat nesanice, korišćenjem kratkodelujućih tableta za spavanje mogu poboljšati san i budnost sledećeg dana. Obzirom da i ova grupa lekova ima potencijalne nuspojave, njihova se primena preporučuje samo u dogovoru sa lekarom. Lečenje hronične nesanice se sastoji od:
- Otkrivanja i lečenja potencijalnih medicinskih ili psiholoških problema koji uzrokuju nesanicu
- Identificiranja i sprečavanja (reduciranja) oblika ponašanja koja mogu pogoršati ili izazvati nesanicu
- Propisivanja tableta za spavanje. Dugoročno korištenje tableta za spavanje kod kronične nesanice je upitno. Pacijent koji uzima tablete za spavanje treba biti pod nadzorom lekara, da bi se procenila delotvornost i pratile nuspojave. Generalno, ovi lekovi se prepisuju u najmanjoj dozi i najkraćem mogućem trajanju koje je potrebno da se reše problemi povezani sa spavanjem. Prekidanje lečenja nekim od lekova iz ove skupine mora biti postupno, jer bi nagli prekid uzimanja leka mogao uzrokovati ponovnu pojavu simptoma.
- Primene nekih tehnika kojima se može poboljšati san:
Opuštajuće tehnike. Postoje brojni relaksacijski postupci koji međutim, obično zahtevaju puno vežbe da bi se njima postiglo učinkovito opuštanje.
Restrikcija sna. Neki ljudi koji pate od nesanice provode previše vremena u krevetu neuspješno pokušavajući zaspati. Njima može koristiti program restrikcije sna koji isprva dopušta samo nekoliko sati sna tokom noći. Postupno vreme se povećava, sve dok se ne postigne adekvatan noćni san.
Promena navika (dekondicioniranje). Ovom se tehnikom nastoje promeniti navike u vezi sa spavanjem u osobe koja pati od nesanice. Osobi se obično savetuje da ide u krevet samo kada je pospana. Ako ne može zaspati, osobi se preporučuje da se digne iz kreveta i ostane budna dok ne postane pospana i tek onda se vrati u krevet. Za vreme tog procesa, osoba treba izbegavati popodnevne počinke, te buditi se i ići u krevet svaki dan u isto vreme. S vremenom će se stvoriti navika povezivanja određenog vremena i mesta sa spavanjem.
Komplikacije kod nespavanja
Nesanica može prouzročiti probleme tokom dana, kao što je umor, nedostatak energije, teškoće u koncentraciji i razdražljivost.
Prevencija nesanice (higijena spavanja)
Svakodnevno usnivanje i buđenje u približno isto vreme. Ograničiti vreme provedeno u krevetu tokom dana na ono koje je bilo provođeno u krevetu pre pojave nesanice. Prekinuti upotrebu sredstava koja pogoduju nesanici (kofein, nikotin, alkohol, stimulansi). Izbegavati dnevna dremanja. Vežbati i ostati aktivan. Obavljati najmanje 20 do 30 minuta intenzivnog vežbanja dnevno, najbolje 5 do 6 sati pre spavanja. Izbegavati večernje podražaje. Zameniti gledanje televizije slušanjem radija i čitanjem opuštajuće literature. Topla kupka ili lagani obrok pre spavanja mogu pomoći u pripremi za san. Izbegavati „pokušavanje“ spavanja. Što se osoba više trudi zaspati, više će biti budna. Proveriti lekove. Ako se neki lekovi uzimaju redovno treba proveriti kod lekara da li oni pridonose nesanici. Temperaturu u spavaćoj sobi održavati ugodnom, obično hladnijom nego što je tokom dana u sobi u kojoj se boravi.
Izvor: Pliva.hr
[…] respiratorne bolesti – poboljšanje digestivnih tegoba (tegoba sa varenjem) – smirenje i protiv nesanice – umirenje kožnih tegoba – bolove u zglobovima i spazam mišića – infekciju uha – […]