POUČNA PRIČA SA ČASA VERONAUKE
Dvadesetoro dece tog popodneva je bilo jako uzbuđeno, nemirno, bučno. U učionicu je ušla veroučiteljica kako bi započeo najavljeni test iz veronauke. Istog trenutka je nastupila opšta tišina i sva deca su s nestrpljenjem iščekivala pitanja.
Prvo pitanje: “Ko je Bog?” počela je da diktira učiteljica. Drugo pitanje: “Kako znate da Bog postoji ako ga niko nikada nije video?”
Nakon dvadesetak minuta sva deca su učiteljici predala odgovore. Ona ih pročita jedan po jedan. Prvih 19 bili su manje-više ponavljanje onoga što ih je veroučiteljica poučavala na časovima: “Bog je naš Otac, stvorio je nebo i zemlju, more i sve što postoji.” Svi odgovori su bili vrlo slični.
Potom učiteljica prozove Luku, sitnog, vrlo živahnog plavog dečaka. Zamolila ga je da dođe do njenog stola i predade mu njegov test i zamoli ga da, glasno, pred svima, pročita svoje odgovore. Luka, u strahu da će se osramotiti pred celim razredom, brizne u plač. No, učiteljica ga ohrabri, te on, ipak, jecajući počne čitati.
“Bog je kao šećer koji mi mama svako jutro otopi u mleku za doručak. Ja ne vidim šećer u šoljici ali, ako ga mama slučajno zaboravi staviti, odmah osetim njegov nedostatak. Eto, tako i Bog, iako ga ne vidimo, ako ga nema, naš život je gorak, bez ukusa.”
Veliki aplauz je odeknuo učionicom, a učiteljica je zahvalila Luki na originalnom, jednostavnom i tako istinitom odgovoru. Potom je dodala: “Vidite deco, ono što nas čini mudrima nije da znamo puno stvari, nego da smo uvereni da je Bog deo našeg života.”
Nemojmo zaboraviti da dodajemo ovaj ŠEĆER u naše živote!
:)