DO DESET
Tražiš – do deset – da ti javim:
da li ću večnost biti s tobom,
da li te volim – il’ se pravim –
pitanja, tvoja, lebde sobom…
Da li ću večnost?!… O, večnosti,
od tebe zavise minuti!…
Al’ vreme nas neće, oprosti –
tuđi su za mene ti puti.
Kazaljka – do deset – još žuri –
i presuda, tvoja je stroga.
Srce mi izgara u buri –
moraće kucati bez tvoga.
Nestaće – da si me volela –
nestaće – koraka, mojih, bat…
Biću s drugom što me želela –
a ti ćeš, još, gledati na sat!
Velibor Mihić, iz zbirke „Zapisi ispod jastuka“