DOĐE MI PONEKAD
Dođe mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istečem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dušu.
Dođe mi ponekad
Da brojim rastajuće zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgođeni oblaci.
Dođe mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dođe mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoć).
Dođe mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do ušća,
Jer hoću da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih sećanja.
Dušan Bajski je novinar, pesnik, prozaista, prevodilac i esejista. Rođen je 11. marta 1955. godine u Velikom Semiklušu (timiška županija), u Rumuniji. Pohađao je osnovnu školu u Čanadu (1962-1970), zanatlijsku školu pri Liceju “Elektromotor” (1970-1973), Umetničku školu (1971-1974) i Filološko-istorijsku gimnaziju (1974-1979) u Temišvaru. Krajem devedesetih godina je diplomirao na Sekciji za menadžment na Open University Business School u Velikoj Britaniji. Do kraja pretposlednje decenije minulog veka je radio u proizvodnji.
Od 1991. godine je urednik (šef ekonomskog odeljenja) u temišvarskom nedeljniku za informaciju i zabavu “Agenda”. Inicijator je i glavni koordinator digitalnog višejezičkog časopisa “Banat-medija”, direktor Regionalnog centra “Kulturni projekat Rastko – Biblioteka Srba u Rumuniji na Internetu” i realizator sajta “Biblioteka – Banat”.
Piše na rumunskom i srpskom jeziku, a prevodi sa srpskog na rumunski. Član je Saveza pisaca Rumunije, Udruženja profesionalnih pisaca u Rumuniji i Kulturnog društva „Banatul“. Objavio je zbirku pesama na srpskom jeziku Ljubav među senkama (1990), Svađa sa mastilom (2005). Na rumunskom jeziku objavio je četiri knjige kratke proze. Prevodi srpsku književnost na rumunski jezik. Između ostalog preveo i Vuka Draškovića i Miloša Crnjanskog. Živi i stvara u Temišvaru.