STVARNO I ZABORAVLJENO
Drugi svetski rat je period o kojem smo svi učili u školama, gledali filmove, emisije, čitali knjige i svi manje-više dosta znamo. Ipak, o ovom velikom sukobu postoje neke manje poznate i zanimljive činjenice (ako nešto možemo nazvati „zanimljivim“ u kontekstu rata), za koje ne zna veliki broj ljudi.
Prvi američki vojnik u Drugom svetskom ratu je poginuo 1940. u Norveškoj, pre nego što su SAD zvanično ušle u rat posle japanskog napada na Perl Harbur. Tog Amerikanca ubili su Nemci.
Najviše rangiran oficir koji je poginuo u tom ratu, takođe je Amerikanac. Reč je o general-pukovniku Lesliju Mekneru koji je stradao u bombaškom napadu i to, verovali ili ne, od Amerikanaca!
12 godina
Najmlađi američki vojnik koji je učestvovao u najvećem sukobu u istoriji, bio je Kalvin Grejem koji je, tad, imao sveg 12 godina. Pošto je otkriveno da je lagao za godište, Grejem je izbačen iz vojske, ali su mu kasnije aktom Kongresa SAD dodeljene posebne počasti.
Kukast krst (svastika), svima u svetu je poznat kao simbol zla, poznato obeležje nacista. Manje je poznato da su ovaj amblem u jednom trenutku koristili i pripadnici 45. Pešadijske divizije SAD. Hitlerov privatan voz, zvao se, na početku rata, „Amerika“, ali je naziv ubrzo promenjen.
U trenutku napada na Perl Harbur, glavna komanda Mornarice SAD, zvala se skraćeno SINCUS, na engleskom ova reč se čitala kao „potopite nas“. Iz razumljivih razloga, ona je promenjena.
Amerikanci su tokom Drugog svetskog rata imali više žrtava među pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva nego među Marincima. „Plavci“ su imali kvotu od 30 letačkih misija pre demobilizacije, a mogućnost pogibije. tokom tih 30 letova, iznosila je, čak 71 odsto.
Američki Bombarder B-17, nosio je četiri tone bombi i tonu i po mitraljeske municije. Pripadnici američkih vazduhoplovnih snaga oborili su tokom rata 6.098 neprijateljskih lovaca, odnosno, jedan na svakih 12.700 ispaljenih metaka.
„Posebni piloti“
Nemci ili nisu Nemci – pitanje je sad!
Tokom Drugog svetskog rata, gotovo da nije postojao „prosečan pilot“. Ili biste bili žrtva, ili biste postali as. A titulu asa, dobijao je svako ko je oborio 10 ili više neprijateljskih letelica. Primera radi, japanski as Hirojoši Nišizava, uspeo je da obori 80 aviona. Ipak, on je poginuo tokom leta – kao putnik u teretnom avionu.
Tokom Drugog svetskog rata je postojala praksa da je u avionsko-mitraljeskoj municiji svaki peti metak bio svetleći. Takva svetleća municija je služila za navodno lakše utvrđivanje gde tačno idu hici koje strelac ispaljuje, ali je ubrzo otkriveno da takvi meci imaju drugačija balistička svojstva od običnih, odnosno da se drugačije ponašaju tokom leta – naime, imali su gotovo 80 % promašaja. Svetleći meci su neprijateljskom pilotu otkrivali gde se nalazi napadač. Posebna opasost je predstavljala činjenica da su se koristili i kao poslednji deo rafala što je bio signal pilotu da je municija pri kraju. To je, međutim, bio signal i protivniku signal da se okrene i pođe u poteru za žrtvom koja više nema municije.
Među prvim „Nemcima“ zarobljenim posle savezničkog iskrcavanja u Normandiji, bili su – Korejci! A njihova priča, krajnje je neverovatna… Na početku rata, zarobila ih je japanska vojska i naterala da se za njih bore protiv Rusa. Zatim su ih zarobili Rusi i naterali da se bore protiv Nemaca. A onda su ih, pretpostavljate, zarobili Nemci i naterali da se bore protiv saveznika. Saveznici ih nisu terali da se bore protiv Nemaca.
Zanimljiva činjenica je bila i da većinu nemačkih snaga, poznatih kao Vafen SS, uopšte nisu činili Nemci. Bilo je tu raznih evropskih nacija, ali i ljudi iz „ostatka sveta“.
„Autogolovi!“
Tokom iskrcavanja na ostrvu Kiska koje su Amerikanci žestoko bombardovali s mora, poginuo je 21 njihov vojnik. Na kraju se ispostavilo da je moglo da bude i kudikamo gore, da su se na ostrvu nalazili Japanci. Ali nisu. Amerikanci su poubijali svoje ljude u takozvanoj „prijateljskoj vatri“. Što bi se danas reklo, bili su kolateralna šteta.
Amerikanci su za izviđanje neprijateljskih položaja koristili i nenaoružane avione. Jedan od takvih, bio je i „Miss me“ („Promaši me“), „pajper“ avion čiju su posadu činila dva čoveka. Prilikom jednog od izviđačkih letova, posada je naletela na nemački izviđački avion koji je isto tako bio nenaoružan. Američki piloti su iz svoje letelice zapucali iz pištolja te tako oštetili nemački avion i naterali ga da sleti, uspešno zarobivši neprijateljsku dvočlanu posadu. Svakako, ostala je misterija kako su uspeli da dovedu zarobljenike u svoju bazu, pošto je „Miss me“ bio avion dvosed.
„Štos“ koji su praktikovali i najveći
Saveznički vojnici, kad su stigli do Rajne, odnosno, ušli u Nemačku, spletom čudnih okolnosti, uradili su nešto što je kasnije postala rutina. Naime, prvi među njima, odlučio je da se „olakša“ u tu reku. To je ubrzo postala rutina koju su upražnjavali skoro svi saveznici, od najobičnijeg vojnika, pa sve to tadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je od tog napravio potpun šou. I čuven američki general Džordž Paton, iskoristio je Rajnu kao pisoar.
Manje je poznata činjenica da je nemački bombarder ME-264 mogao da doleti do Njujorka i bombarduje taj grad, ali su Nemci odustali od te ideje jer nije imala nikakav vojni značaj.
Zanimljiva činjenica vezana za američke pešadince je da su oni, tokom Drugog svetskog rata, imali više brodova od američke mornarice.
Izvor: B92.net
Priredio: Velibor Mihić