LEKSIKON MUDROSTI
Momo Kapor bio je izuzetan intelektualac, čijih se mudrih reči i rečenica valja podsetiti češće tokom godine, a ne samo u dane sećanja na njega, kao što je datum rođenja ili smrti.
U odgovorima na pitanja kao iz leksikona, Kapor govori o tome za koju je profesiju „učio“, a koju je „izučio“ sam. Čime je osvajao žene, šta je za njega najsvetiji trenutak, a šta sreća ili strah… Na ova i druga pitanja odgovara Momo Kapor.
Ime i prezime?
– Momčilo, Gojka, Kapor
Datum rođenja?
– 8. april 1937.
Mesto rođenja?
– Bio sam predviđen da se rodim u Firenci, gde su se rodili svi slikari koje volim. U moje vreme, naime, bebe su još uvek donosile rode. Moja roda je imala prinudno sletanje u Sarajevu, zbog večne magle koja tamo vlada vekovima.
Mesto boravka?
– U Oblacima Đanga Rajnharta.
Zanimanje?
– Akademski slikar i naivni pisac. Za slikara sam učio, a za pisca, nisam. Uostalom, gde se to i uči? Na primer, Lav Nikolajevič Tolstoj je po zanimanju bio grof, Anton Pavlovič Čehov, lekar, Fransoa Vijon secikesa a Antoan d Sent Egziperi , avijatičar – da ne pominjemo Čarlsa Bukovskog, koji je bio poštar.
Od čega živite?
– Od nedostatka dokaza.
Šta najviše prezirete?
– Vlast.
Čega se plašite?
– Da se ne uplašim.
Najdraži film?
– Atalanta, Žana Vigoa.
Omiljena knjiga?
– Mali princ, Egziperija.
Omiljeni književni lik?
– Stendalov Žilijen Sorel.
Kad kažem Beograd, mislim na…
– 011
Cvet?
– La petit fleur, u izvođenju Klod Litera.
Piće?
– Prepečenica od šljive madžarke.
Cigarete?
– Kent i duvan, zvani trebinjac.
Šetnja?
– Oko labudovog jezera.
Odeća?
– Proza u trapericama.
Postoji li večna ljubav?
– Nisam večan, pa ne znam.
Koliko ste žena imali u životu?
– Nedovoljno.
Čime se osvajaju žene?
– Ne znam, nikada nisam osvojio nijednu ženu. Uvek su one osvajale mene, dozvoljavajući mi, naravno, privid da sam ja bio glavni.
Bez čega ne biste mogli da zamislite život?
– Bez sebe.
Šta smatrate najsvetijim trenutkom u životu?
– Pričest.
Šta je za vas potpuna sreća?
– Postoji jedna divna pesma u prozi, američkog pesnika Karla Sanberga, koja se zove Sreća, o čoveku koji obilazi učene ljude, filozofe i mudrace, pitajući ih šta je sreća, a niko nije umeo da mu odgovori na to pitanje. Jedne nedelje, šetajući se Central parkom u Njujorku, video je kako na travi, na prostrtom ćebetu, sedi porodica Mađara; piju pivo iz burenceta a neko svira u harmoniku dok oklo igraju deca. Shvatio je da je to sreća. Sreća je, naime, nešto vrlo blizu nas, ali mi to otkrivamo ili kasno ili nikad.
Priredio: Đorđe Popović
Foto: Facebook