A DRUKČIJE, MOGLO JE, BITI SVE…
Vladika Njegoš je uprkos monaškom zavetu bio zaljubljive prirode. Milica je bila njegova neuzvraćena ljubav, kojoj je zaljubljeni vladika napisao „Noć skuplja vijeka“, svoju jedinu ljubavnu, gotovo erotsku pesmu. „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“
Milica Stojadinović Srpkinja koju su savremenici nazivali „vrdničkom vilom“, jedna je od prvih naših pesnikinja. Rođena je u porodici seoskog popa u Bukovcu, na Fruškoj gori, najverovatnije 1830. godine.
Ratna dopisnica
U vreme turskog bombardovanja 1862, dolazila je u Beograd i odatle slala izveštaje „Peštanskom dnevniku“ kao prva žena ratna dopisnica među Srbima. Objavila je tri zbirke rodoljubivih pesama, a njen rad, nailazio je na lep odziv u javnosti. Prilikom poseta Beogradu, knez Mihailo i kneginja Julija, pozivali su je u Dvor. Ivan Mažuranić, proslavljen autor „Smrti Smail-age Čengića“, dolazio je da je vidi. Milica Stojadinović, u dva navrata, boravila je u Beču kod Vuka Karadžića. Četrdeset godina stariji, Vuk, brinuo je o njoj: da joj nađe posao, obezbedi bratu stipendiju, provodadžisao joj, putovao s njom, a ona mu je bila saradnica, brinula je o njegovoj biblioteci, ali i o njegovoj zimnici. Ima naznaka da je otac srpske pismenosti čak bio zaljubljen u nju.
Vladika Njegoš je, uprkos monaškom zavetu, bio zaljubljive prirode. O tom postoje i pisani tragovi… U Perastu je, recimo, u susedstvu, gde se već rukopoložen vladika odmarao, živela jedna „žena, mlada, ali soko sivi“. Njegoš je pričao da ga je privuklo to što nije bila „plašljiva jarebica“ kao tadašnje crnogorske devojke i da su neka „strecanja, rajska“ ovladala Njegoševom dušom i telom kad ju je video. Njoj je zaljubljen vladika napisao „Noć skuplja vijeka“, svoju jedinu ljubavnu, gotovo erotsku pesmu. Po povratku iz Perasta na Cetinje, Njegoš je ove svoje stihove čitao prijateljima, ali je odbio njihov oduševljeni predlog da je štampa: „Kako bi izgledalo: vladika, pa da piše pjesmu o ljubavi? Ne dam!“
Trougao
Crnogorski vladika, visoko je cenio pesme i rodoljublje trinaest godina mlađe Milice Stojadinović Srpkinje, a bila mu je draga i kao žena. Ali tron crkvenog i državnog poglavara Crne Gore, bio je njegov usud. Ako je ljubavne stihove i mogao sebi da dozvoli, suprugu nije. Zato mu se, jednom, kad je u razgovoru pomenuta Milica Stojadinović Srpkinja, otelo: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“
Najbolji opis Njegoša kao čoveka, njegove boli i nedoumice, dao je u svojim „Pismima iz Italije“ Ljubomir Nenadović kog je za vladiku vezivalo i lično prijateljstvo. A slučaj je udesio da se Milica Stojadinović zaljubi baš u njega!
Ljubomir Nenadović, rođen 1926, sin je čuvenog ustaničkog vojvode i prvog diplomate Karađorđevog, prote Mateje Nenadovića. Zahvaljujući bogatstvu porodice, bio je među prvim Srbima koji su se školovali u inostranstvu. U vreme školskih raspusta, putovao je po evropskim zemljama i o tom ostavio putopise. U Italiji je sreo Njegoša i celu svoju knjigu, umesto Italiji, posvetio njemu…
U svom dnevniku, Milica je ostavila niz zapisa o ludoj ljubavi prema Nenadoviću. Svoja osećanja, čak je poverila jednoj ženi iz visokog beogradskog društva, koja je na sebe preuzela obavezu da to prenese putopiscu. Ali Nenadović koji je visoko cenio njene pesme, odbio je da joj uzvrati osećanja. Nikad se nije oženio, niti se Milica udala.
Potpuno zaboravljena i u krajnjoj bedi, umrla je u Beogradu 1878. godine. Petar Petrović Njegoš živeo je do 1851, a Ljubomir Nenadović do 1895. godine.
Izvor: kurir.rs
Priredio: Velibor Mihić