MANJE MASNO NE ZNAČI DA JE ZDRAVIJE
Nema naučnog dokaza koji kaže da su punomasni mlečni proizvodi štetniji za zdravlje od onih sa niskim procentom masti. Poslednje naučne studije pokazuju da ovi proizvodi nemaju uticaja na razvoj dijabetesa i gojaznosti, kao ni na promenu indeksa telesne mase kod dece.
Ljudi koji jedu više punomasne mlečne proizvode imaju znatno manje šanse da obole od dijabetesa nego ljudi koji jedu manje ovih namirnica, potvrdila je jedna studija objavljena nedavno u časopisu “Cirkulacija“.
Ova studija je samo poslednja u nizu većeg broja istraživanja koja pokazuju da, suprotno decenijama već uvreženih dijetetskih saveta, punomasni mlečni proizvodi su zapravo bolji nego oni sa niskim sadržajem masti.
U stvari, ne postoji kredibilni naučni dokaz koji posebno povezuje nizak nivo masti mlečnih proizvoda i poboljšanje zdravlja, dok postoji dosta dokaza u drugom pravcu. Sve veće priznanje ove činjenice zapravo podstiče da se promene određeni saveti u službenim dijetetskim preporukama.
Stopu dijabetesa smanjuje upola
Ova studija je utvrdila u periodu od 15 godina da su ljudi koji su jeli više proizvoda od punomasnog mleka imali oko 46 odsto manje šanse da obole od dijabetesa nego ljudi koji su jeli manje ovakve hrane.
Prethodne studije su pokazale da su ljudi koji jedu više mlečnih punomasnih proizvoda skloniji da teže manje, delimično i zbog toga što punomasna hrana pre pruža osećaj sitosti. Istraživači su kontrolisali težinu u svojoj analizi, međutim, manja težina nije se pokazala uzrokom nižih izgleda za pojavu dijabetesa.
Druga istraživanja su pokazala da niskomasne dijete imaju tendenciju da se baziraju na rafinisanim ugljenim hidratima, koji su verovatniji da će proizvesti veći nivo šećera u krvi i time dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
Punomasni mlečni proizvodi su dobri
Nauka konačno počinje da staje u kraj pomami za manje masnim proizvodima koja je dominirala u konvencionalnim savetima za ishranu decenijama. Još jedna nedavna studija pokazala je da je u grupi žena normalne težine preko 45 godina starosti, koje su praćene tokom 11 godina, one koje su jele najviše punomasnih mlečnih proizvoda imale 8 odsto manje šanse da imaju višak kilograma ili da su gojazne. Potrošnja niskomasnog mleka nije imala baš nikakav uticaj na rizik od gojaznosti.
Slični rezultati pokazani su i 2009. godine u jednoj studiji istraživača sa Univerziteta u Geteborgu. Istraživači su otkrili da osmogodišnjaci koji redovno piju punomasno mleko imaju niži indeks telesne mase (BMI), nego deca koja ne piju punomasno mleko, a čak su u proseku 4 kilograma lakši od ovih drugih. Zaključeno je da potrošnja proizvoda sa niskim ili srednjim sadržajem mlečne masti nema uticaja na BMI.
Istraživači su utvrdili da deca koja piju punomasno mleko češće konzumiraju više zasićenih masti nego što je za njih preporučeno, ali da to ipak nema uticaja na njihovu težinu.
Sve ove studije navode na zaključak da ne postoji potencijalni kredibilni dokaz da ljudi koji jedu niskomasne mlečne proizvode imaju bolji zdravstveni bilans u odnosu na ljude koji uživaju u punomasnim proizvodima od mleka.
Izvor: Naturalnews.com
Hvala vam na prezentaciji navedenog istraživanja u kom se govori o zabludama o štetnosti punomasnih mlečnih proizvoda, jer upravo ovakvo istraživanje pokazuje o većoj štetnosti niskomasnih mlečnih proizvoda po ljudsko zdravlje od punomasnih mlečnih proizvoda, pa hajd’ sad u svim tim naučnim kontrovezrama postavi se i opredeli se! Izaberi čoveče za sebe namirnice koje ćeš smatrati da su za tvoje zdravlje najkorisnije.
U istinitost navedenih tvrdnji o neškodljivosti punomasnih mlečnih proizvoda uverio sam se lično, jer sam se rodio, rastao i razvijao se na selu gde se muzla krava koja se hranila osim zime svežom kvalitetnom travom ispašom na livadi pre podne i po podne, samo zimi i u rano proleće dok ne poraste trava na livadi na jaslama kvalitetnim senom koje nije balirala presa kao danas pa u toj bali krava može da pojede i ispresovanu zmiju otrovnicu zajedno sa senom, već se seno kupilo ručno vilama i slagalo uz veliki kolac u veliko seno sa kog su se tokom zime i ranog proleća skidali naviljci sena u kojima su sadržane cele osušene stabljike sa celokupnim listom raznih trava, koje je imalo izuzetan miris, a ne trinje iz današnjeg sena u balama. Jelo se kvalitetno, devičansko mleko koje je prošlo put od kravlje sise do šerpe u kojoj se mleko skuvalo, sa kog je posle hlađenja skinut kajmak, a od mleka se pravio sir i držao u početku u drvenim čabrovima, a mleko se zasiravalo prirodnim sirilom koje su stanarice pravile od dobro očišćenog i ispranog želudca zaklanog svinčeta ili možda od junećeg želudca sa dodatim čistim ljuskama od domaćih jaja i ne sećam se više da li je tu još nešto dodavano, a nije se sirilo današnjim veštačkim sirilima kao što su „maja“ i tome slično, jer danas više niko ne proizvodi prirodno sirilo, jer ko bi se još time zamajavao. Znam da mi je poslastica bilo tzv. „umakanje“ koje se pravilo tako što se u jednu činiju skupljao kajmak koji zaostane po obodu velike šerpe kada se skine kajmak, doda se i samog kajmaka, malo pene od mleka, malo tvrdog sira, pa to je bila fantazija. Tolike decenije života sa punomasnim mlekom, kajmakom, sirom, bez povišenog krvnog pritiska, bez povišenog holesterola i triglicerida, bez začepljenih krvnih arterija, bez Alchajmerove bolesti i sličnih boleština. Za spremanje jela koristila se svinjska mast i ne baš u malim količinama i to bez navedenih zdravstvenih posledica, jer se suncokretovo ulje jako retko koristilo i uvek je bilo skuplje od domaće svinjske masti, a jako nezdravo. Zato, kada čujem šta govori gospođa Anita Šupe nutricionista iz Šibenika da je zdravo jesti mleko od krava koje pasu na livadi, a ne nikako industrijski prerađeno mleko koje stoji na policama u prodavnicama po nekoliko meseci, uvek se prisetim svog detinjstva kada sam čuvao kravu, volove i ovce i pre i popodne, jer se seno čuvalo za zimu i rano proleće, ali samo konstatujem da već 35 godina unazad u mom selu i velikoj okolini niko više ne čobanuje, kravu retko koja kuća ima jer je mleko danas jeftinije nego od pre 30 godina, krave se tokom cele godine hrane u zatvorenom prostoru (štalama) suvom presovanom travom tokom cele godine, pa u takvoj situaciji ni mleko ne može biti onako kvalitetno kao što je bilo kada su krave pasle dva puta dnevno svežu travu na livadi. Sećam se kako su krave jele punim ustima to divno seno od cele biljke kada joj u jasle stavite naviljak sena, prosto je milina gledati kako su krave apetitno jele i kako to danas izgleda kada jedu trinje od sena iz sena upresovanog u bale. Neće niko danas seno ručno da kupi, da plasti, da dene u seno, već mašine danas sve rade. Danas se kao najzdravija mleka preporučuju mleko od badema, pirinča, kokosa i drugih egzotičnih koštunjavih plodova i zrnevlja napravljeni sa vodom u blenderu, zastupa se teorija da ni najzdravije kravlje mleko nije za odraslog čoveka, već ne znam za šta je i za koga je, tako da svakakvih budalaština možete naći na internetu i to od veoma učenih ljudi, što je posledica praznih odokativnih priča koje nisu zasnovane ni na kakvim naučnim istraživanjima. Zato je najvažnije praktikovati ono što se u ljudskoj praksi ishrane kroz decenije pokazalo kao neškodljivo po ljudsko zdravlje. Sve ostalo su za mene bućkuriš i suludaste priče i naklapanja koja nemaju nikakvog naučnog utemeljenja.
[…] istraživanja pokazala su kako jogurt može imati čak i povoljan uticaj na zdravlje srca! Sadržaj masti u jogurtu glavni je razlog povremene kontroverze o jogurtu u svetu nutricionizma, jer najčešće sadrži […]