SKRIVANA I OTPISANA ISTORIJA
Postojala je Srbija pre Nemanjića i vladari koji su njenom teritorijom upravljali. Ovde je spisak imena vladara Srbije još iz perioda paganstva, zatim od sedmog veka pa do vremena Kneževine Srbije, Velike Župe i onda do Nemanjića. Impozantan je broj starosrpskih upravitelja!
Starina Sorab je sa njegovim ratnicima Sorabima očistio Zemlju od palih demona i osnovao prva srpska carstva od Severnog pola u celoj Evropi, Južnoj Indiji, Mesopotamiji, Egiptu, Tibetu i Peruu, a glavni grad ovog carstva bio je na Balkanu, nama poznato kao Ras, ali pravo ime je bilo Sorabija. Zvanična istorija nas uči da je doseljavanje Srba na Balkanu bilo u 7. veku.
Balkan je u stvari ime Stare planine, koja je po zvaničnim izvorima zove Helm. Na Helmu je bilo staro srpsko carstvo Sorabija, koji je dobilo ime po starim srpskim precima Velikim Srbima – Sorabima.
Prema ovim nalazima, nosioci R1a1 − genetske oznake, na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina, od Potopa pa na ovamo. Podaci iz runa i veda govore da su Sorabi (HiperBorejci) živeli na našim prostorima nekoliko stotina hiljada godina. Posle nešto više od dve stotine pokolenja oni odatle izbijaju na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1.
U staroj eri pre Hrista su poznata 42 imena vladara Sorabije, među kojima je najpoznatiji Nino Belo.
IMENA VLADARA PAGANSKE SRBIJE PA NA OVAMO SAMO U NOVOJ ERI
Car Oštrilo Sorabjanović
Car Tjecimir Oštrivojević
Car Tolimir Oštrivojević
Car Krepimir Oštrivojević
Kralj Svetorad Oštrivojević
Kralj Radoslav Oštrivojević
Kralj Časlav Oštrivojević
Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836)
Knez Srba ( na Balkanu u vreme vladavine Bizantinskog Cara Heraklija (610-641), sedmi vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680)
Svevlad (660-679, Knez Srbije)
Selimir (679-680, Knez Srbije)
Vladin (680-700, Knez Srbije)
Ratimir (700-730, Knez Srbije)
Višeslav (730-780, Knez Srbije)
Radoslav (780-822, Knez Srbije)
Prosigoj (822-836, Knez Srbije)
Kneževina Srbija (Krštena Srbija, 836-1035)
Vlastimirovići (836-960)
Vlastimir (836-863, Knez Srbije; sin Kneza Prosigoja)
Mutimir (863-891, Knez Srbije)
Pribislav Mutimirović (891-892, Knez Srbije)
Petar Gojniković (892-917, Knez Srbije)
Pavle Branović (917-920, Knez Srbije)
Zaharije Pribisavljević (920-924, Knez Srbije)
Bugarska Okupacija (924-927)
Časlav Klonimirović (927-960, Knez Srbije)
Tihomirovići (960-1035)
Tihomir (960-980, Knez Srbije)
Ljutomir (980-1003, Knez Srbije)
Ljutomirov Sin (1003-1030, Knez Srbije; ne zna se njegovo ime)
Ljutovit (1030-1035, Knez Srbije)
Kneževina Duklja (1035-1077)
Kraljevina Duklja (1077-1118)
Vojislavljevići (1035-1118)
Stefan Vojislav (1035-1050, Knez Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo prvi (1050-1077, Knez i Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije, 1077-1081; prvi Srpski Kralj)
Konstantin Bodin (1081-1101, Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo drugi, Bodinov sin
Dobroslav, Bodinov polubrat
Kočopar (1101-1102, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Vladimir (1102 – 1114, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Ðorđe (1114 – 1118, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Velika Župa Raška (1118-1166)
Uroševići (1166-1165)
Uroš prvi (1118-1140, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Uroš drugi (1140-1161, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Desa (1161-1165, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Tihomir (1165-1195, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije; brat Stefana Nemanje)
Tek od 1196. godine se u knjigama i udžbenicima pojavljuju Nemanjići, odnosno Stefan Nemanja kao začetnik loze Nemanjića. Ipak, zna se za imena više od 40 vladara predhrišćanske Sorabije iz stare ere. Moguće da ih je bilo još.
Po tadašnjim geografskim kartama i slikovitim opisima mesta i krajeva, predhrišćanska Srbija bila je teritorijalno mnogo veća nego od vremena Stefana Nemanje pa na ovamo.
Izvor: Facebook
Систематско уништавање српске историје и културе од стране Германа траје од крсташких ратова до данашњих дана. Што није уништено, депоновано је у Ватикану, Берлину, Лондону…Германска историјска школа, нажалост, влада и историјском секцијом САНУ па се епохална научна открића која повезују Винчу и Лепенски вир са нашом културом не могу да објаве у Србији. Тој школи је циљ приказати нас као неписмене дошљаке и варваре који као да су пали с Марса и као такви треба да буду одстрањени. А ти неписмени „дошљаци“ имају у језику ријеч КЊИГА старију од сваке њихове државе и писма. Срећом, појављују се и у Њемачкој гласови научне савјести који траже да се прекине са скривањем српске историје.
Нисам присталица жучних расправа са увредама на ову тему. Нико, сигурно, не пише напамет, него на основу неких, њему доступних, извора. А они су такви какви су-различити. Свако одмјерено укрштање података и сазнања је корисно и чини корак напријед у овајању историје коју нисмо учили и која се још увијек крије.
У чланку и коментарима, за два владара, Владислава и његовог сина Ратомира, се појављују два временска периода у којима су владали.
Такође на карти која служи као илустрација странице се помиње период владавине цара Крепимира од 815. године до 840. године.
„Владин кнез Србије од 680. до 700.
Ратимир кнез Србије од 700.до 730.
Цар Србски Владин I Свевладовић 585. до 610.
Цар Србски Радомир син Владинов Свевладовић 610. до 620.
Владан Славомиров (659.-665.) (668./72.) (677.-699.)
Радомир Владанов 699.-732.“
Периоди владања и живљења ових наших владара одређени су тумачењем списа који ми данас зовемо Летопис попа Дукљанина. Како је овај спис више пута превођен са латинског тако су имена ова два владара различита у сваком преводу.
Периоди живљења и владања ова два владара одређени су простим сабирањем временских периода живота владара, који се по родослову налазе између Тотиле, као познате историјске личности и Владина или Владана.
Дакле, при тумачењу временских периода владања ова два владара коришћен је само један историјски извор.
Међутим и Франачки анали помињу ова два владара.
По овом извору они су владали:
-Владин Владислав Ladisklavus 821 до 829.
-Ратомир од 829. до 840.
Име Владислав у нашој историјографији добијено је преводом са латинског имена Ladisklavus из Франачких анала. Ladisklavus на латинском је исто име као Владислав на српском језику.
Летопис попа Дукљанина власт Владина везује за долазак Бугара у данашњу Бугарску. Долазак Бугара у данашњу Бугарску се одвијао после 803. године. Бугари су освојили и населили данашњу Софију 809. године.
Логичким и унакрсним тумачењем ова два извора долази се до закључка да су Владин и Ратимир живели после 800. године.
Ово такође говори, да је велика вероватноћа, да је „Летопис попа Дукљанина“ поуздан историјски извор и да смо га ми до сада лоше тумачили. У Владислављево и Ратиимирово време у панонској низији трајао је устанак Људевита Посавског, против Франачке. После пропасти устанка, устаници су прешли у Далмацију међу Сербе и ту се настанили. Ово бележе Франачки анали: „ad Sorabos, quae nation magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur“.
На овој страници сајта постављена је карта „Србија у време цара Крепимира Оштривојевића од 815.-840. године.“
У време од 815. до 840. године сербски владари били су Владислав и Ратимир. (Две године после Ратимирове владавине на делу њихове територије на власт ће 842. године доћи Властимир). Неспорно је да су Бугари у то време дошли у данашњу Бугарску. Међутим из карте то не произилази. Бугари живе далеко од Бугарске. Из тих разлога сматрам да је на карти, као датум владавине Крепимира, погрешно стављена владавина од 815.-840. година.
Владавина Крепимира је трајала 25. година и била 100 година раније, од датума на карти, вероватно негде у периоду између 735. године и 769. године. У Летопису попа Дукљанина помиње се да су Алемани са Крепимиром ратовали и да су покушали од њега да освоје Карантанију. Алемани су заузели Рецију између 710. године и 712. године. Реција је суседна покрајина Карантаније. Алемани су пали под власт Франака 745. године.
Дакле мишљења сам да. је замењен период владања Владина и Ратимира са периодом владања Каранимира и обратно.
На сајту nemanjinrodoslov.in.rs постављен је родослов од Свевлада, који је рођен око 450. године, до Немање. По овом родослову Немања је, по директној мушкој линији, двадесети потомак Оштривија.
Оштривојева супруга и мајка његовог сина Толимира је по очевој линији
пети потомак Свевлада из Летописа попа Дукљанина.
Родослов од Оштривија до Немање иде овако:
: – Оштривој рођен око 630. године
– Толимир рођен око 660. године
– Прибислав рођен око 690. године
– Црепимир Крепимир рођен око 710. године
– Војислав I рођен око 735. године
– Радослав I рођен око 756. године
. – Просигој рођен око 805. године
– Властимир рођен око 824. године
– Гојник Тешимир Домагој рођен 846. године
– Петар Предимир рођен 875. године
– Болеслав рођен 895. године
– Силвестар рођен 915. године
– Туђемир рођен 935. године
– Хвалимир рођен 953. године
– Драгимир Драгомир рођен 985. године
– Стефан Војислав Доброслав рођен 916. године
– Радослав II Славац рођен 1036. године
– Бранислав Бранило рођен око 1055. године
– Завида рођен око 1085. године,
-Немања Не-ман-ја рођен 1138. године.
По овој тези “ Летопис попа Дукљанина“ је Немањин родослов.
Poslato sa mog Samsung Galaxy smart telefona.
Hahahaha kad vidim ovo uvek me nasmeje. Milojevic je jednostavno uzeo imena koja se pominju u Ljetopisu popa Dukljnaina i tzv. „Kronici Hrvatskoj“ i samo ubacio godine…
Sve je to rađeno u domenu amaterizma, u nedovoljnoj meri korišćenja razuma i logike i netemeljno.
Istina je sledeća.
Vladari Srbije: Dinastija Svevladović
Svevlad (493-531)
Boridrag ,, Boris “ Svevladov (531-541)
Stroivoj Svevladov (541-553)
Svevlad Stroivojev (553-579)
Srbija se 565. godine podelila na dva dela, na balkansku i srednjeevropsku.
Želimir Svevladov (579-601)
Vladan Želimirov (601-610), (630-652)
Vladan, Svetomir, Vuk i Dragovid ,, Dražen “ Želimirovi sinovi, borba za vlast (610-613)
Dragovid ,, Dražen “ Želimirov (613-630)
Srbi se podelili na severne i južne, 630. godine. Knez Vladan Želimirov Svevladović naselio se iste godine na prostor Srbije, zajedno sa većinskim stanovništvom srba.
Radomir ,, Oholi “ Vladanov (652-668)
Radomirovi sinovi i dr. članovi dinastije, borba oko vlasti (668-673)
Budimir I Svetomirov (673/78)
Radoslav, unuk Radomira Oholog (678-720)
Vojislav, Višeslav, Radomir i Vladan, sinovi Radoslavljevi, borbe za vlast (720-740)
Vojislav Radoslava I (740-778)
Radoslav II Vojislavljev (778-802)
Predivoj Radoslava II (802-822)
Ljudovid I Vojimirov ,, Posavac “ (822)
Vlastimir Predivojev (822-853)
Budimir II Vlastimirov (853-891)
Pribislav Budimira II (891/92)
Petar ( Predimir ) Gojihne Gojaka (892-918)
Pavle (Boril) Branislava Brane (918-922)
Zaharija (Strahinja) Pribislavljev (922/26)
Ljubomir I Predimirov (926), (926/27)
Mihail Viševukov Višević (926), 6. koleno Višeslava Svevladovića, mlađeg brata kneza Vojislava Svevladovića (740-778)
Časlav Hranimira Stroimirovog (927-958 ili 959.)
Tihomir I Časlavljev (959-971)
Ljubomir II Tihomira I (971-1015)
Tugomir Ljubomira II (1015-1024)
Ljudovid II Ljubomira II (1024-1039), (1040-1054)
Tihomir II Tugomirov (1039/40)
Petrislav ( ili Predislav ) Ljudovida II (1054-1075)
Vukan I Petrislavljev (1075-1112)
Zavidan Vukana I (1112/14), (1123/27)
Uroš Markov (1114-1123), (1127-1146)
Pribislav Urošev (1146-1154), (1156-1162)
Beloslav ,, Beloš “ Urošev (1162)
Desislav ,, Desa “ Urošev (1154/56), (1162/65)
Tihomir III Zavidanov (1165/68)
Nemanja I Zavidanov (1168-1196)
Veliki knez Nemanja II Nemanje I, kasnije, kralj Nemanja Nemanj(ov)ić (1196-1202), (1204-1228)
Vukan vel. kneza Nemanje (1202/04)
Radoslav kralja Nemanje (1228-1234)
Vladislav kralja Nemanje (1234-1243)
Uroš I kralja Nemanje (1243-1276)
Dragutin Uroša I (1276-1282)
Milutin Uroša I (1282-1321)
Uroš II Milutinov (1321-1331)
Dušan ,, Silni “ Uroša II (1331-1356)
Uroš ,, Nejaki “ Dušanov (1356-1371)
Pošto se ugasila dinastija Svevladović (579-1371), Srbijom vladahu sledeće dinastije:
Mrnjavčević (1365-1378)
Hrebeljanović (1378-1427)
Branković (1427-1504)
Petrović-Karađorđević (1804-1813), (1842-1858), (1903-1945)
Obrenović (1815-1842), (1858-1903).
Od 1504. do 1566. srbima su u egzilu vladali nedinastički vladari sa titulom despota.
Vladari balkanske Srbije: Dinastija Svevladović
Dobrota Boridragov (565-580)
Radgost ,, Rastko“ Dobrotov (580-593)
Mužak ,, Mušček “, ,, Čeho “ Dobrotov (593)
Borigost Dobrotov (593/96)
596. godine su se braća Rastko, Muščeh i Leh odselili sa balkana i svaki je osnovao svoju državu. Rastko je osnovao rusiju, njegovi potomci su Rjurihoviči, kneževi a potom i carevi Rusije.
Leh je osnovao Poljsku i bio je rodonačelnik Lehovića, prve poljske dinastije koju su 843. godine zamenili Pjastovići. Mušček Čeh je bio rodonačelnik češke dinastije Pšemisla i osnivač Češke.
Rodoslov slovenske dinastije Svevladović.
Vladimir I Vladanov Vidomirović (421-474), imao je sa svojom ženom Advindom tri sina:
Izbora, Stolposvjata i
Vladimira II.
Vladimir II Vladimira I (445-492), imao je sina Svevlada.
Svevlad Vladimira II (468-531) je imao sinove, Boridraga Borisa, Borila i Stroivoja i jednu ćerku. Boril Svevladov (497-552) je bio pretposlednji kralj ostrogotske države koja beše na Apeninima. Nije imao dece. Njega je nasledio sestrić, Htelomir (518-552), got po narodnosti a srpskoga imena.
Boridrag ,, Boris “ Svevladov (493-541) je bio prvi po starinstvu i očev naslednik na prestolu. Poginuo je 541. god. u borbi, protiv istočnog romejskog carstva. Njega je zbog maloletstva njegovog sina, zamenio mlađi brat, Stroivoj.
Stroivoj Svevladov (499-553), mlađi brat Borisov i treći sin po redu Svevladov. Zamenio je svog brata na prestolu. Poginuo je 553. godine u borbi protiv Vizantije.
Svevlad Stroivojev (524-579), rodonačelnik Svevladovića. Ogranci njegovih potomaka behu vladari Srbije ( Raške ), Kubratske ( kasnije Hrvatska ), Dalmacije, Huma, Duklje, Karntenije ( ,, Karantanija “ ) i severne Srbije. On je mrzeo hrišćane i borio se protiv njih. Nije hteo da se srbi pokrste. Kad više nije mogao da ratuje protiv Vizantije i da se opire hrišćanstvu, Srbiju je 565. godine podelio na dva dela, na balkansku i srednjeevropsku ( država prethodnica lužičke srbije ). Odselio se iste godine sa velikim delom srpskog življa na prostor istočne Nemačke. Balkanskom Srbijom je vladao Boridragov sin Dobrota. Dobrota (525-580), sin Borisov, imao je pet sinova: Radgosta Rastka, Mužaka Muščeka – Čehu, jednog nepoznatog imena koji je kao mladić poginuo bez poroda 593. godine u borbi protiv Vizantije, Leha i Borigosta. Radgost ,, Rastko “ Dobrotov (560-~636), 630. je otišao na prostor današnje Rusije koju je osnovao. Imao je imao dva sina. Od jednog su njegovog sina potomci kneževi Bodrići ( Boridragovići ), kasnije, grofovi Meklenburzi. Od drugog je sina potekla ruska dinastija Rjurihovič (630-1598). Mužak ,, Mušček “ – ,, Čeh(o) “ Dobretov (562-~641), bio je osnivač kneževine Češke, osnovao je 597. godine. Bio je pradeda češkog vladara Premilslava ( Pšemilsl ), osnivača prve češke dinastije Pšemisl (596-1306).
Leh Dobrotov (566-~640), osnivač Poljske koju po njemu zovu i Lehijom, i rodonačelnik prve poljske dinastije
Lehovski. Njih su na poljskom prestolu 843. godine, smenili Pjastovi. Poljska je osnovana 597. godine, kad i Češka. Borigost ( u izvorima Pirigost ), poginuo 596. godine u borbi protiv Vizantije. Njegov sin je bio Svemo ( Samo, Samov plemenski savez… ). Samo tj. Svemo Borigostov (592-659), bio je osnivač i vladar Moravske ( Slovačka ) i rodonačelnik Mojimirovih. Iz te dinastije beše knez Rastislav. Moravska je osnovana 624. godine. Srpski vladar Želimir Svevladović (548-601), sin kneza Svevlada Stroivojevog,
imao je četiri sina, a njihova imena po starinstvu glase: Vladan (580-652) – vladar Srbije, Živomir – vladar Duklje, Vuk ( slovenački: Valuk, Volk) – vladar Karntenije ( Slovenije ), pradeda Karntenskog kneza Boruta, i Dragovid ,, Dražen “ ( u izvorima iskrivljeno i unakaženo – Dervan ), vladar Severne Srbije u Lužici. Knez Miloduh (745-806), bio je njegovo peto koleno.
Lužička Srbija je postojala od 630. do 994. godine. Miloduh Draženović, knez lužičke Srbije, imao je dva sina, Htelomira Htelu ( ,, Tunglo “ ) i Hoćemira Hotiška. Htelo je posle smrti oca nasledio vlast u državi a njegov brat Hotiško je bio plemić i najverovatnije, oblasni gospodar. Hotiško je imao sina koji se zvao Pjast. Pjast Draženović (800-861) je 843. godine zbacio poslednjeg poljskog vladara iz prve poljske dinastije Lehovski, po imenu Popiel (?). Zbacio ga je zbog oholosti. Pjast je bio je osnivač nove poljske dinastije Pjast.
Htelomir Miloduhov Draženović je bio deda kneza lužičke Srbije, Slavibora (827-894), oca Ljudmile Svete (854-921), češke kneginje, i severnosrpskog kneza Dragomira (856-~910).
Vladan Želimirov Svevladović je imao sina Radomira Oholog (615-668), a taj isti Radomir četvoricu sinova. Unuk jednog od te četvorice sinova Radomirovih, bio je srpski vladar Vojislav ( a ne Višeslav, Višeslav je bio jedan od njegove trojice mlađe braće. Taj Višeslav je bio gospodar Huma. Mihailo Višević je bio njegovo 6. koleno. ) Svevladović, koji beše pradeda srpskog vladara Vlastimira i čukundeda vladara srpskog Budimira II Vlastimirovog.
Srpski vladar, Časlav Hranimirov Vojislavljević (882-959), imao je sina Tihomira (914-971) a on sina po imenu Ljubomir (958-1015). Ljubomir je imao Ljudovida (984-1054), a Ljudovid Petrislava (1008-1075).
Petrislav ili Predislav Ljudovidov Vojislavljević (1008-1075) je imao sina Vukana Vojislavljevića (1038-1112), koji beše veliki knez Srbije ili Raške, kako je već glasilo drugo ime našeg naroda i države. On je bio deda velikog kneza Nemanje Zavidinog Vukanovića (1114-1199) koji beše rodonačelnik Nemanjića. Knez Vladan Želimirov Svevladović se 630. godine sa velikom većinom svog naroda doselio na Balkan, sa kog se njegov deda, knez Svevlad odselio zato što je bio prinuđen. Sve ove informacije potiču iz pouzdanih izvora.
Vladari Duklje, dinastija Predislavljević ( od 601. do 1189. godine )
Živomir ili Žitomir ( po nekima Svetomir ) Želimirov Svevladović (601-644)
Budimir Živomirov knez Duklje (644-661). Predao vlast za života svom sinu Vladislavu. Bio je i kralj Srbije (673/78).
Vladislav Budimirov (661-678)
Borislav Budimirov (678-691)
Živoslav Vladislavljev ili Borislavljev (691-716)
Rasdin Živoslavljev (716-723)
Vladimir I Živoslavljev (716-743)
Hranimir Vladimira I (743-752)
Tvrdoslav Hranimirov (752/57)
Stroivoj Vladimira I (757-779)
Stojimir Stroivojev (779-790)
Predislav I Stojimirov (790/96)
Čedomir Stojimirov (796-821)
Svetozar Čedomirov (821/27)
Radoslav I Čedomirov (827-843)
Čestislav Predislava I (843-855)
Predislav II Časlavljev (855-873)
Predimir I Predislava II (873-905)
Dobroslava, Predimirova supruga (905-926)
Desimir Predimira I (915-945)
Predimir II Desimirov (945-967)
Hvalimir I Predimira II (967/71)
Laketa ( ili Blagota ) Čedomirov, sinovac Predimira II (971/74)
Svevlad Predimira II (974/78)
Tugomir Blagotov (978/82)
Hvalimir II Desimirov (982/89)
Predislav III Hvalimira II (989-1003)
Vladimir II Predislava III (1003-1016)
Dragomir Hvalimira II (1016/18)
Vojislav Dragomirov (1018-1049)
Neda, Vojislavljeva supruga (1049/51)
Gojislav Vojislavljev (1049-1051)
Mihail I Vojislavljev (1051-1081)
Bodin Mihaila I (1081-1099)
Mihail II Božinov (1099-1102)
Gostibor Branislavljev (1102/03)
Vladimir III , unuk Mihaila I (1103-1115)
Đurađ Bodinov (1115/18), (1125-1131)
Grubeša Branislavljev (1118-1125)
Gradihna Branislavljev (1131-1145)
Radoslav Gradihnov (1145-1163)
Mihail III Vladimira III (1163-1187)
Desislava, supruga Mihaila III (1187/89)
Vladari Severne Srbije iz Lužice (630-994),
Dinastija Svevladović
Dragovid ,, Dražen “ Želimirov Svevladović (630/36)
Vladari Severne Srbije od 636. do 740. godine nisu poznati.
Dragovid (740-792)
Miloduh Dragovidov (792-806), peto koleno Draženovo,
Želimir Dragovidov (792-804), mlađi brat i savladar Miliduhov,
Htelomir ,, Htelo “ ( u izvorima ,, Tunglo “ ) Miloduhov (806-835), imao je mlađeg brata, Hoćemira Hotiška koji je imao sina po imenu Pjast. Taj Pjast bio je rodonačelnik druge po redu poljske dinastije, Pjast.
Živoslav Htelomirov (835-840)
Čestibor Htelomirov (840-859)
Slavibor Čestiborov (859-894), poginuo u borbi protiv Velike Moravske.
Sa njim je poginuo i velikomoravski kralj Svetipolk II Miomirović ((870-894) kralj od 886.), koji je hteo da pokori Severnu Srbiju.
Dragomir Slaviborov (894-908),
Popo Dragomirov (908-932)
Vladari Severne Srbije od 932. do približno 963. godine, nisu u potpunosti poznati…
Dobromir, unuk kneza Popa (~963-994)
Umnilda Dobromirova (967-1017), praunuka kneza Pope bila je jedna od žena poljskog kralja Borislava Hrabrog (966-1025).
Severni Srbi su najzad postali hrišćani 966. godine.
Od 994. godine, Severni Srbi nemaju svoju državu.
Zetski knez i kasnije prvi srpski kralj, Budimir Svetomirov Svevladović, i srpski kralj, Budimir II Vlastimirov Vojislavljević ( staro prezime – Svevladović ) su dve osobe, odnosno, Budimir I Svetomirov Svevladović (606-678) je živeo nekih ~215 godina pre Budimira II Vlastimirovog Vojislavljevića (821-891).
,, Mutimir “ je nakaradna konstrukcija spontano nastala pri čitanju grčkih ali i latinskih letopisa i dr. pisanih izvora, tj. pri sricanju i spelovanju u toku pisanja tih dela u kom behu grecizirane ali i latinske nakazne konstrukcije srpskih imena, u ovom slučaju srpskog imena Budimir. Isto je bilo i sa drugim srpskim imenima.
Otac kneza Časlava se zvao Hranimir a nije nikako bio ,, Klonimir “.
Prvi hrišćanski vladar srba je bio Budimir I ( vladao od 673. do 678. god. ), a prvi pravi hrišćanski vladar koji je
zaista bio hrišćanin, koji nije
samo formalno bio hrišćanin poput Budimira I, Bio je Budimir II, sin srpskog vladara Vlastimira. Srbi su 675. godine, kada je srpski knez Budimir Svetomirov krunisan za kralja od strane vizantijskog patrijarha, prihvatili hrišćanstvo ali u još uvek nekoj verziji i formi svoje paganske vere. Svi srbi su 864. godine u potpunosti postali hrišćani.
Tom prilikom je i srpski vladar Budimir II sam lično postao hrišćanin i pored svog ličnog imena koje je glasilo
Budimir, dobio je i kršteno ime a ono beše Svetipolk.
Pisac dela Gesta regnum sclavorum je
pogrešio, tj. zamenio
je srpskog vladara
Budimira II
sa Budimirom I. Srpski vladar
Budimir II je prvi srpski vladar koji je bio kršten te koji je prvi samim tim dobio
kršteno ime, a njegovo
je kršteno ime bilo
Svetipolk. Ima onih koji misle da je Budimir I upravo dobio kršteno ime Svetipolk ali ima nešto bitnije od toga.
Dakle, nikako ne treba
mešati ova dva srpska vladara. Budimir I (673-678) i Budimir II (853-891) su živeli i vladali približno 213 godina jedan posle drugog.
Vladari Srba od 1371. pa do 1804. godine.
Dinastija Mrnjavčević (1365-1378)
Vukašin, 1308-1371 (1365-1371),
Marko Vukašinov, 1337-1395 (1371/78).
Dinastija Hrebeljanović
Lazar Pribačev, 1330-1389 (1378-1389),
Milica, žena Lazareva, 1333-1405 (1389-1393),
Stefan Lazarev, 1375-1427 (1393-1427).
Dinastija Branković
Đurađ Vukov, 1376-1457 (1427-1457),
Lazar Đurađev, 1420-1458 (1457/58),
Stefan Đurađev, 1426-1476 (1458-1471),
Vuk Grgurov, 1439-1485 (1471-1485),
Đorđe Stefanov, 1461-1516 (1485-1496),
Jovan Stefanov, 1467-1502 (1496-1502),
Jelena, žena Jovanova, 1468-1530 (1502/04)
Ne-dinastički vladari od 1504. do 1804. godine.
Ivaniš Berislavljević, 1459-1514 (1504-1514),
Stefan Ivanišov Berislavljević, 1507-1535 (1514-1535),
Nenad Crnojević – Crni, 1493-1527 (1526/27),
Radoslav Čelnik, 1497-1530 (1527/30),
Radič Božić, 1466-1528 (1527/28),
Pavle Bakić, ~1498-1537 (1537),
Stefan Štiljanović, 1471-1543 (1537/40),
Nikola Zrinski, 1508-1566 (1542-1556),
Dimitrije Ovčarević, 1504-1566 (1552-1566),
Teodor Nestorović, 1546-1594 (1594),
Jovan Kantul, 1540-1614 (1594-1614),
Đorđe Branković, 1644-1711, nesuđeni despot Srbije.
Jovan Petrov Monasterlija, 1658-1706 (1691-1706),
Korun Koča Anđelkov Petrović, 1755-1788 (1788),
Stevan Šupljikac, 1786-1848 (1848),
Josif Rajačić, 1785-1861 (1848/49).
Srbima su vladali srpski patrijarsi ( od 1219. do 1463. godine, i od doba ustaničke Srbije do 1918. i od 1918. god. ),
Pećka patrijaršija ( 1557-1766 ),
Karlovačka patrijaršija (1690-1918),
Dubrovnička republika (1358-1808).
Srpske dinastije:
Vladari Tribalije tj. Sorablije (1.300. p.n.e.-~50. g.n.e.)
Svevladović (375-1371),
Mrnjavčević (1365-1378),
Hrebeljanović (1378-1427),
Branković (1427-1504),
Despoti srpski i ostali nedinastički vladari od 1504. do 1804. god.
Osmanli (1459-1830),
Habzburg (1690-1918),
Obrenovići – Teodorovići (1815-1903),
Petrovići – Karađorđevići (1804-1945).
Crnogorske dinastije
Predislavljević (971-1189),
Nemanjić (1189-1356),
Balšić (1356-1439),
Hrebeljanović (1421/27),
Branković (1427-1439),
Crnojević (1439-1530),
Osmanli (1530-1696)
Petrović (1696-1918),
Karađorđević (1918-1945).
Kneževi Boridragovići, od 1167., grofovi Meklenburgzi
Boridrag Boris Svevladović je imao sina Dobrotu.
Dobrota Boridragov Svevladović je imao pet sinova a oni se zvahu
Radgost Rastko (560-~635), osnivač bodrićske kneževine i kneževine Rusije, rodonačelnik Boridragovića ( Bodrića ) i Rjurihovića (630-1598).
Mužak Mušček Čeh(o)
(562-~641), osnivač Češke države i bio je pradeda Pšemilslava, rodonačelnika prve češke dinastije Premilslavljević.
Lehko Leh (564-~640), osnivač poljske i prve poljske dinastije Lehovski, koja vladaše pre dinastije Pjastovski.
Borigost (566-597), otac kneza Sama, osnivača kneževine Moravske, tj. države Slovačke.
( nepoznato ime, živeo od 568. do 593. godine ), nije imao poroda, poginuo u borbi…
Radgost I Dobrotov Boridragović (597-~635),
Radgost II Radgosta I (635-664),
Višeslav I Radgosta II (664-700),
Odokadar I Višeslava I (700-724),
Odokadar II Odokadara I (724-747),
Višeslav II ,, Vićan “ Odokadara II (747-795),
Dragovid ,, Dražko “ Višeslava II (795-809),
Slavomir Višeslava II (809-821),
Čedodrag Dragovidov (821-830),
Gostimil Dragovidov (830-844),
Dobromil Gostimilov (844-862),
Mistivoj I Radgostov (862/69), čukununuk Odokadara I, od mlađeg mu sina.
Odokadar III Mistivoja I (869-888),
Višeslav III Mistivoja I (888-934),
Nako Višeslava III (934-966),
Mistivoj II Nakov (966-986),
Mistidrag Nakonov (986-995),
Mistislav Mistivoja II (995-1019),
Pribignev Mistislavljev (1019-1028),
Ratibor (1028-1043),
Godislav Pribignevov (1043-1066),
Budivoj Godislavljev (1066/69),
Grado/ Glado ( ,, Kruto “ )
(1068-1093),
Henrih I Godeslavljev (1093-1127),
Knud Henriha I (1127/28),
Svetipolk Henriha I (1127/29),
Pribislav I Budivojev (1129-1156),
Nikolaj Pribislava I (1129-1160),
Pribislav II Nikolajev (1160-1178),
Vratislav Nikolajev (1160/64).
Knez Pribislav II Nikolajev Boridragović (1121-1178) je 1167. godine promenio ime porodice u Meclenburg.
Plemićka porodica Meklenburg je srpskog porekla i vodi poreklo od srpskog vladara Svevlada Vladimira II Vidomirovića ( vladao od 492. do 531. godine ).
Odnosno, gledajući još dalje u prošlost, grofovi Meklenburzi su direktni potomci muškom linijom od Amalinga. Čukundeda tog gorepomenutog Svevlada, zvao se Vidomir Emilović ( Amaling ).
Samim tim, dakle, i ruska dinastija Rjurihović, kao i srpska dinastija Nemanjić, su po muškoj liniji potekle od srednjovekovne staroslovenske dinastije Amaling, ili po srpski ( kao i po slovenski ), Emilović.
Istina, plemićka porodica Meklenburga je s vremenom germanizovana ali ona je srpskog porekla a to se dobro i zna. To je neosporivo.
Lužički severni srbi su se istina u izvesnoj meri pogermanizovali ali oni i dan-danas znaju o sebi, svojim korenima i posle više od deset vekova, oni sebe ponosno zovu srbima…