Turizam u Srbiji: Šta je sve u ponudi strancima?!

EXIT I GUČA, RAKIJA I AJVAR

Uzevši u obzir da je zemlja u kojoj živimo manja površinom kao i to da nema izlaz na more, možemo reći da je turizam u Srbiji sve razvijeniji, zahvaljujući nekim drugim atraktivnim ponudama – muzičkim festivalima, čistom planinskom vazduhu, noćnom provodu i specijalitetima.

To je moguće potvrditi i po sve većem broju stranih turista sa kojima se u prolazu mimoiđemo na ulicama naših gradova, radoznalo osluškujući ih ne bi li smo razaznali kojim to jezikom govore.

„Ono što je važno i značajno može stati u orahovu ljusku“. Tako je i jezgro Srbije spremno da onima koji se odluče da pređu njenu granicu ponudi širok spektar destinacija za odmor i zabavu ili pak mesta kroz koja će, obišavši ih, proširiti svoje vidike, saznati nešto novo iz oblasti istorije i kulture srpskog naroda, upoznati se sa našim nacionalnim spomenicima, ali i uživati u jedinstvenim srpskim nacionalnim brendovima.

U zavisnosti od interesovanja turista kao i njihovih razloga posete Srbiji oblikovaće se i ruta po kojoj će se kretati kao i spisak mesta koja neće želeti da propuste na svom putovanju. Za poštovaoce različitih nacionalnih kultura od posebne važnosti biće nacionalni spomenici, čuvari itorije kao što su Petrovaradinska tvrđava u Novom Sadu za koju arheološka istraživanja potvrđuju da vodi poreklo još iz praistorije, Kalemegdanska tvrđava, svojevrstan muzej prošlosti Beograda, zatim spomen – park „Kragujevački oktobar“, podignut u znak sećanja na nevine žrtave stradale u Drugom svetskom ratu, spomenik Ćele Kulu u Nišu, jedinstvenu kulu u svetu, izgrađenu od lobanja poginulih Srba u bici na Čegru početkom 19.veka kao i mnoge druge znamenitosti širom naših gradova.

Čini se, međutim, da većina stranih turista u Srbiju dolazi iz nešto drugačijih pobuda. To su pre svega dobra zabava, provod, specijaliteti naše kuhinje, a nesumnjivo je da i lepota naših žena igra veoma važnu ulogu, kada su u pitanju muški turisti.

Ono po čemu je Petrovaradinska tvrđava verovatno prepoznatljivija više nego kao spomenik kulture jeste muzički festival „EXIT“ koji se na njoj održava. Ovaj naš festival je za svoje kratkotrajno vreme postojanja od 15 godina već poneo laskavu titulu „Najboljeg evropskog festivala“ u Holandiji, a smatra se da ga je od osnivanja posetilo više od tri miliona stranih obožavalaca rok, pop, hevi metal, hip hop, pank, drum&bass muzike.

Muzika spaja razjedinjeno, ona zna sve jezike i jasna je svima. Tako su muzički festivali stecišta dobre energije na kojima se spajaju govornici različitih jezika, koji se uprkos tim razlikama veoma dobro razumeju. I naši muzički festivali okupljaju ljubitelje dobre muzike i pozitivne energije iz najrazličitijih zemalja i pozivaju na druženje i uživanje u toj zajedničkoj strasti. Dragačevski sabor odnosno festival trube, folklora i narodnog stvaralaštva u Guči tako godišnje okupi nekoliko stotina hiljada stranih posetilaca. Ovo je festival sa već izgrađenom tradicijom koja traje od 1961. godine, kada se održao prvi sabor trubača u Guči. Na ovom festivalu turisti će naići na dobro raspoloženje za koje se neumitno brinu majstori trube, eksperti u izvođenju srpskih narodnih igara, ali i prodavci za tezgama na kojima je moguće kupiti baš sve – od delova srpske nacionalne nošnje kao što su šajkače i opanci, preko unikatnih i ručno rađenih predmeta inspirisanim obeležjima naše nacionalne kulture, zatim majica sa najrazličitijim humorističkim natpisima, suvenira, magneta pa sve do ukusnog roštilja i nezaobilazne domaće rakije. Ono što nama svakako mami osmeh na lice jesu turisti koji na pitanje šta im se najviše svidelo u Srbiji, odgovaraju maltene svi isto: „čevapčiči i rakijica“. A to je ujedno i njihova prva asocijacija na Srbiju.

Značajan muzički festival predstavlja i Nisville Jazz Festival, međunarodni festival džez muzike koji se održava u Nišu. Međunarodne ljubitelje džez muzike okuplja od 1995. godine i predstavlja festival koji na najbolji mogući način istovremeno promoviše džez kao pravac nastao na američkom kontinentu, muzičku tradiciju Balkana, ali i posebno spoj ta dva stila, čime je Nisville umnogome doprineo da se balkanska muzika predstavi kao novi svetski trend.

Sve veću posećenost uživa i Beogradski festival piva poznatiji kao Belgrade Beer Fest koji je postao jedan od najposećenijih festivala u Jugoistočnoj Evropi. Prosečno godišnje ovaj festival poseti oko 500.000 ljudi dok je rekordna posećenost brojala i do 900.000 posetilaca, 2010.godine. Dobro pivo, kvalitetna muzika i vesele vibracije su ono što i na ovom festivalu čini jedinstveni recept za dobru zabavu.

Pojedini turisti izabraće za odmor i punjenje baterija čist i svež planinski vazduh na nekoj od naših planina kao što su Kopaonik, Zlatibor, Tara. Kod većine turista prevagu će ipak odneti zagušljivi vazduh naše prestonice pre svega zbog bogatog noćnog života koji im ona nudi. Vesela priroda naših ljudi i mentalitet koji se u srpskom narodu kreće u pravcu poslovice: „Udri brigu na veselje“ svakako je još jedan od razloga koji mami turiste da nam se u tom veselju, zabavi i uživanju pridruže.

Iako se mi stalno žalimo na skupoću, za strance, koji imaju znatno viši životni standard, naše cene su i više nego pristupačne te je to još jedan od razloga zašto smo njihov izbor. Stoga turisti kojima je potreban smeštaj u Beogradu mahom odsedaju u prvoklasno opremljenim apartmanima u centru Beograda dok na primer onima koji se vode maksimom da nije važno naspavati se već naučiti da živiš nenaspavan, kao što su na primer posetioci EXIT festivala, smeštaj neće ni biti potreban. Oni će noć maksimalno iskoristiti za skakanje, pevanje i uživanje u muzici i svojim omiljenim muzičkim grupama.

Na kraju otići iz Srbije, a ne probati neke od srpskih brendova kao što su na primer ajvar i rakija, isto je kao i da niste ni bili. O pozitivnom dejstvu naše rakije svedoči i humoristička dosetka koja se raširila preko interneta: RAKIA CONNECTING PEOPLE.

Posetioci naše zemlje mogu dosta naučiti o našoj kulturi, tradiciji, običajima, načinu na koji se zabavljamo, a ono što mi od njih treba da naučimo jeste da poštujemo druge narodnosti i da postanemo bolji čuvari svoje kulture, tradicije i nacionalnog identiteta.

Autor: Vlada Ilić