NARODNA TRADICIJA O DANAŠNJEM PRAZNIKU

Praznik Blagovesti su jedan od petnaest velikih hrišćanskih praznika, od kojih je dvanaest posvećeno Hristu i Bogorodici. Blagovesti su bogorodični praznik, jer je prema Svetom pismu, ovaj dan dobio ime po danu kada je Devica Marija saznala da je u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina. Tu radosnu „blagu vest“ dojavio joj je arhangel Gavrilo.

 

U srpskoj narodnoj tradiciji vezanoj za praznik Blagovesti ubeležen je vedar i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo. Protivno ubeđenju da do Vaskrsa nije uputno veseliti se, ranilo je bio običaj koji se vrlo veselo praznovao. Počinjalo bi obično u ponoć ili praskozorje, i to devojačkom pesmom, a završavalo se u opštem veselju ponekad i u ranu zoru.

blagovesti

Devojke bi uoči praznika Blagovesti sakupljale suvo granje i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo staro i mlado, muško i žensko. Ovaj običaj se u Vojvodini zadržao do 20. veka gde se nazivao bukara. Etnolozi smatraju da se ovaj običaj duže zadržao u istočnoj Srbiji, gde je i bolje sačuvan. Naložena vatra se preskakala radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije. Na Blagovesti važi i običaj da se zmije i ne pominju, jer se verovalo da se na taj dan bude iz zimskog sna svi gmizavci. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje ili tora, i vikala: „Bež’te zmije i gušteri!“

Običaj kaže da je dobro na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele da postanu majke, tako što odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Od ovog dana takođe počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.

U ruskoj tradiciji verovalo se da Blagovesti, kao i Mladenci, nagoveštavaju vremenske uslove za sledećih četrdeset dana. Ako je hladno, očekuje se sledećih četrdeset mrazovitih jutara. Verovalo se da ovoga dana medvedi izlaze iz svojih brloga, a zmije iz svojih legla i da štuka razbija led repom. Ovog dana ptice ne viju svoja gnezda, a devojke i žene nisu plele ni češljale kosu. U Belorusiji je bio običaj da, počev od Blagovesti pa do Petrovih poklada, mladi pevaju proleću, slaveći njegovu plodonosnu moć i uticaj na rod polja i zdravlje ljudi.

U raznovrsnim verovanjima veznih za praznik Blagovesti izdvaja se jedno koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano nekakvo blago.

Izvor: „Srpski običajni kalendar“, Mile Nedeljković