PREDNOSTI KRATKOG POPODNEVNOG SNA
Spavanje i nesanica postali su ozbiljan zdravstveni problem koji se u medicini sve više razmatra. Delimično spavanje u toku popodneva, dremka koja traje najviše pola sata, poželjna je da bi organizam funkcionisao u punom kapacitetu, tvrde stručnjaci.
Većina ljudi svesna je negativnih efekata nedovoljnog sna, pa zbog toga pribegavaju raznim medikamentima ili trikovima kako bi uveče lakše zaspali i ujutru se probudili naspavani i odmorni.
Neurolog sa Univerziteta u Adelaidu Fiona Ker kaže da je dremanje od vitalnog značaja, ali je važno da se koristi pravo vreme za ovo kratko spavanje i tako izbegne veća šteta nego korist.
„Najbolja dremka je stvarno spavanje u trajanju od 15 do 30 minuta. To povećava budnost, pamćenje, spoznaju i raspoloženje“, kaže dr Ker.
Ona poredi dremež sa čišćenjem inboksa elektronske pošte, jer on pomaže da se brže setimo i efikasnije zadržimo i čuvamo informacije.
Međutim, ona upozorava da previše dremanja može da ima suprotan efekat, tako da je pola sata odvajanja od budnosti preko dana maskimum. Spavanje koje traje između 30 i 60 minuta nije idealno, jer će naš mozak misliti da treba da uđe u REM fazu. Isto tako, dremka duža od 90 minuta nije preporučljiva jer će mozak registrovati da je krenuo u potpuni ciklus spavanja. To je, kaže dr Ker, razlog zašto se ljudi ne osećaju baš najbolje nakon buđenja iz sna posle sat vremena i više, što se ne može ni nazvati dremanjem.
Za one koji su zainteresovani za prednosti dremanja, doktorka kaže da praksa pokazuje najbolje rezultate. Ona sugeriše da se dremanje obavi na tamnom i mirnom mestu sa što manje mogućih spoljnih uticaja. Takođe, ona kaže i da bi opuštanje i koncentracija samo na disanje u dužini od oko 20 minuta predstavljalo osveženje za organizam, čak i ako se ne uspe zaspati svaki put.
I druge studije dokazuju benefite popodnevne dremke. Otkriveno je da ljudi koji dremnu tokom dana poboljšavaju funkcije mozga, dok studenti dobiju bolje sposobnosti pri učenju.
Najbolje biljne kapi protiv nesanice za miran i dubok san – klikni na sliku i naruči
Ova i slične studije potvrđuju teoriju dr Ker da dremka služi kao čišćenje privremenog skladišta u mozgu kako bi se stvorio prostor za nove nadolazeće informacije.
Jedna od naučnih studija koja je za temu obrađivala spavanje utvrdila je da nedostatak sna može da dovede do gubitka moždanog tkiva. Prema njoj, ljudi koji su lišeni sna za samo jednu noć, imali su veću koncentraciju dva molekula koji se obično nalaze u povećanoj vrednosti kod pacijenata sa oštećenjima mozga.
Ipak, nije samo mozak taj koji ima korist od pravilnog sna. Nedovoljne količine sna povezane su sa mnoštvom problematičnih ishoda, uključujući dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, pa čak i veće opasnosti kada su u pitanju saobraćajne nesreće.
Izvor: Naturalnews.com