DVA OKA TVOJA, DVE RUKE MOJE
Ovo more je more,
koje sam prešao petnaest puta,
ali danas,
to je već tvoje more,
tvoje, u meni, u meni,
ne more moga okršaja,
ne more čekanja tebe,
ne more koje rekoh
da je pokret i večna promena,
već more,
koje sam ja stvorio.
po liku mom,
da bi na tebe ličilo.
Gospode željni i željeni,
more,
more sam nadom odojio, more,
u leji vere, u slatku gorčinu.
I niko me više neće otrgnuti,
iz te vere,
osim one druge vere, u nebo,
kome talasi ovog neba
podrivaju stenu.
Na ovom moru, kao na oblacima,
sreli smo se,
na ovom moru,
mom ognjištu,
ti i ja, sigurni da smo braća
i ljudi, dva brata, dva bića,
kao što su dva oka tvoja,
dve ruke moje.