IGRA KOJA DECU PRETVARA U LJUDE
Dečje igranje napolju vrednije je od vremena provedenog uz bilo koje najsavremenije igrice na kompjuteru. Na koje sve načine sloboda spolja znači deci u odrastanju i kako ih lakše priprema na budući život.
Negde duboko u svakom od nas prirodno su smešteni nevinost i dobrota. Negde duboko u nama naše unutrašnje dete želi osećaj slobode, pita se ko smo, želi da izgradi nešto svoje, da istraži nepoznato i bude jedinstveno. Nekako usput smo instruisani da se pratimo, dovedemo u red i učimo na određeni način. Tako postajemo zreliji i odrasli, a stalno u potrazi za smislom.
Naša iskustva iz detinjstva određuju veći deo naše psihologije ličnosti. Dozvoljavajući deci da se igraju napolju slobodno u prirodnom okruženju, roditelj čini jednu od najboljih životnih odluka. Puštati decu da sami stvaraju igre i da se igraju slobodno i zajedno sa ostalom decom, roditelji im pružaju idealne uslove da razvijaju liderske sposobnosti, osećaj za timski rad i rešavanje problema, kao i za razvoj različitih veština i vizionarskih osobina. To su, zapravo, svi oni kvaliteti koji će im tokom odrastanja pomoći da se prilagode izazovima stvarnog života.
Danas, iskustva iz detinjstva zamenjena su veštačkom stvarnošću i dugim satima provedenim za ekranom. Interakcija licem u lice nestaje, deca gube sposobnost da komuniciraju i da maštaju. Bilo koje obično dete, danas svugde u svetu, provodi u proseku sedam sati uz neki elektronski uređaj (tablet, lap top, android telefon). Kako će oni ikada biti u stanju da se nose sa stvarnim svetom kada dobar deo svog detinjstva provode u veštačkom svetu?
Nastupajuće generacije lišene su čoveku svojstvenih kreativnih sposobnosti, zato što i danju i noću provode za uređajima, pa se zbog toga njihove međuljudske i unutrašnje komunikacije veoma slabo razvijaju. Odvajanjem od prirode koje podrazumeva igranje na igralištu, u blatu ili pesku, penjanje po drveću, deca gube vezu sa životom. Prema jednoj studiji sa Univerziteta Mičigen, samo provedeno vreme napolju sa prirodom poboljšava pamćenje i pažnju kod dece.
Osim toga, deca koja se igraju napolju su zdravija i pametnija, jer je njihov imuni sistem izložen stvarnom svetu i njemu se prilagođava. Naučno je potvrđeno da kada su deca uključena u aktivnosti na otvorenom, specifični proteini i faktori rasta stimulišu njihove mozgove.
Što se više organizuju aktivnosti dece pre će se u njima razviti sposobnost da sami upravljaju stvarima. Roditelji su pod pritiskom da njihova deca uspeju, gurajući ih u brojne vannastavne aktivnosti. Mnogo puta, deca sama treba da razviju svoje sposobnosti kroz maštovitu zabavu gde sami stvaraju pravila igre.
Teško je shvatiti, ali prosečno dete danas dnevno provodi samo 30 minuta napolju u tzv. “nestrukturisanoj igri”. Tih 30 minuta svaki dan ne može biti dovoljno za pravilno odrastanje.
Deca treba da budu slobodna da stvaraju svoje mišljenje, da slede svoj put, baš kao i odrasli. Ako roditelji nastave da izvršavaju svoja scenarija za njihove živote, deca će u odraslom dobu postati “lažne verzije sebe”. Nastojeći da budu u skladu sa strukturom koja je bila svojevrsni pritisak na njih, deca postaju suviše uplašena da odlaze svojim putem.
Izvor: Naturalnews.com
pročitaj !