POPIO BIH, KAKO NE BIH…
Batke, nekadašnji šampion u boksu, a kasniji lokalni kafanski inventar, znao je da traži „malu duplu“ čim ugleda nekog na vratima zaječarske “Koštane”. I u šah klub je navraćao samo da bi ga neko častio pićem.
Batketa sam upoznao slučajno u svojim tinejdžerskim danima kada sam jedne večeri ušao u kafanu “Koštana”. Ta Zaječarska kafana, inače raj za pijance, ne menja se već decenijama. Ja i neki prijatelji naručili smo pivo, a Batke je sedeo za stolom. Ne znam da li sam mu zbog nečega bio simpatičan ili je u meni video potencijalni izvor jedne “male duple”, ali zapričao se sa mnom. Rekao mi je da je bio bokserski šampion u pero lakoj kategoriji i izvalio par kafanskih viceva. Te večeri sam mu platio “malu duplu”.
Ilustracija
Batketa sam kasnije često viđao po gradu. Jedno vreme bio je regularan gost šah kluba. Šah nije igrao, ali je dolazio sa još jednom bokserskom legendom da mu pravi društvo, a s obzirom da je u klubu piće verovatno bilo najjeftinije u celom gradu, sedeo je pored šahovskih tabli i ispijao svoju rakiju. I naravno, čekao da ga neko časti.
Sećam se jednom, neko ga je pitao: “Batke, je l’ bi popio jednu?” Pogled mu je zasjajio kao u malog deteta kome neko daje čokoladu. U neverici da će tako lako doći do čašice podigao je pogled i steno odgovorio: “Popio bih, kako ne bih popio…”
Jednog popodneva neko je zvonio na moja vrata i kada sam otvorio, na moje iznenađenje ugledao sam Batketa. Ni sam ne znam kako je saznao gde živim. Tražio je malu dopunu za flašu piva. Dao sam mu.
Kasnije sam se odselio, a šah klub je prestao sa radom. Batketa dugo nisam video. I kada sam jednog vikenda došao kući sa fakulteta opet smo se sreli.
“Dečko, je l’ će’ da daš za jednu duplu?”, pitao me je. Dao sam mu, a on me tada tužno pogleda i reče: “Dečko, ti počinješ, a ja završavam.” Rekao je to i oteturao se u pravcu “Koštane”.
Nisam znao da sam mu tada poslednji put platio piće. Proslo je par meseci i Batke je sam, zaboravljen od svih, preminuo od ciroze jetre. A njegove reči sam upamtio. On je završio, a ja sam počinjao. Studirao sam, emigrirao… I sada dok u tuđini ispijam čašicu šljivovice iz rodnog sela, sećam se svog prijatelja i životnog učitelja, Batketa Barona Šampiona. I dok ovo kucam, shvatam da mu nikada nisam znao pravo ime!
Za tebe, Batke! Živeli!
Autor: Predrag Rudović