GOSPODE, UHVATI I OČISTI NAŠE SRCE!
Učenik Optinskih staraca, otac Sevastijan Karagandijski, pretrpevši muke u boljševičkim logorima i zatočeništvu, po Promislu Božijem služio je u dalekoj Karagandi koja je zahvaljujući njemu postala značajna tačka na duhovnoj karti Svete Rusije.
Ovo su odabrane pouke i saveti starca Sevastijana Karagandijskog.
„Istina pobeđuje onda, kada za nju umiru“
•
„Treba voleti Tvorca svom dušom, svom snagom i svom mišlju: misliti, promišljati, rasuđivati o Bogu i Njegovom blagu koje nam šalje. Jer On vidi sve naše pomisli, želje, i namere prema Njemu i bližnjem kojeg volimo zarad njegovog spasenja, a ne zbog sebe samih.“
•
„Srce je tvrđe od kamena, tvrđe od nakovanja. Lakše je čekićem razbiti nakovanj, nego skrušiti srce čovečije“.
•
„Blažen je onaj koji ispunjava volju Božiju, a ne svoju sopstvenu volju ugađanja telu“.
•
„Onaj koji ispunjava svoju volju ima strah roba privezanog za zemaljska blaga. Ko ne stekne strah Božiji, volju Božiju ne može tvoriti.“
•
„Treba od mladosti prinositi žrtvu Bogu svim bićem svojim. Onda kada se nalaziš u cvetu mladosti, zdravlja, čistoće, bodrosti duha, a kada sve to izgubiš, služivši nečastivom.“
•
„Moli od Boga čistotu srca i oproštaj grehova, skrušavajući se u pokajanju za učinjeno i smatrajući sebe najgorim od svih. I Sam Gospod će doći k tebi i osetićeš takvu radost u srcu, za koju svet ne zna“.
•
„Samo u Crkvi čovek obnavnja dušu i dobija utehu u svojim patnjama i bolestima“.
•
„Jednakosti ni na zemlji, ni na nebu nema i ne može biti. Jednakost je samo u Jednoj Svetoj Trojici“.
•
„Između nas, monaha, i sveta je velika propast. Svet nikada neće moći da shvati naš život, a mi njihov. Ako bi monasi znali unapred koliko ih iskušenja i patnji čeka na uskom, ali spasonosnom putu, nikada ne bi pošli u manastir. A ako bi svet znao o budućim blagodatima monaha, svi bi otišli u manastir“.
•
„Gospode, uhvati naše srce i očisti! Gospod će sići u naša srca kada Mu otvorimo vrata smirenjem, trpljenjem, čistotom, celomudrijem, krotošću, dobrim delima, ljubavlju prema bližnjim, a najpre molitvom k Bogu, poslušanjem, uzdržanjem duševnih i telesnih osećanja, pomisli. Zatvaramo vrata neuzdržanjem, nečistoćom osećanja, pomislima, netrpljenjem patnji i bolesti, roptanjem, nezahvalnošću, uzvraćanjem zla za zlo“.
•
„Pronalazi zlo u sebi, a ne u drugim ljudima ili stvarima sa kojima nisi umeo pravilno da postupaš. Tako se i dete igra sa vatrom ili mačem: sebe peče, sebe seče“.
•
„Za naše grehe i strasti nisu krivi ni vino, ni žene, ni novac, ni bogatstvo, kao što neki žele da se opravdaju, već naša neumerenost. Pijanice okrivljuju vino, bludnici i bludnice okrivljuju žene ili muškarce, srebroljubivi novac, bogati bogatstvo , i t.d. Iz toga proističe, da ukoliko ne bi bilo vina, žena, novca, bogatstva, onda ne bismo ni grešili. Bog je sve premudro i prekrasno ustrojio. Ali od nerazumne upotrebe i korišćenja stvari nastaje zlo“.
•
„Do same smrti boj se pada, i ne uzdaj se u svoju snagu, nego samo u pomoć Božiju, dozivajući Ga sa smirenjem u molitvi.“
•
„Mir će nastati kada odpevaju: „Sa svetima upokoj…“ A do tada ne traži mira do same smrti. Čovek se rađa ne za mir, već da se trudi i trpi zarad budućeg života (mira)“.
•
„Arhangel Mihail je smirenjem, trpljenjem i junaštvom pobedio Lucifera“.
•
„Gospod ne dopušta stradanja koja premašuju naše snage, zato treba sve trpeti, a gordost je strašnija od svega. Ona je svojstvo besova“.
•
„Čovek, na njivi svoje duše, ne treba da se trudi u prazno, već da bdi nad sobom kako ne bi došli lopovi: svet, đavo, plot i smrt i pokrali sve. Dolazi svet-uzima danak, privlači bogatstvom, raskošem, slavoljubljem. Dolazi satana-poslednje odnosi: čistotu, celomudrije, nevinost, strah Božiji. Dolazi starost i smrt, čovek želi da požnje nešto na svojoj njivi, i nikakav plod ne dobija. Samo je ponegde u grehovnom životu bila namera da učini neko dobro delo. I žali čovek što je proživeo svoj vek ne zadobivši dobra dela za budući život. I smrt je došla i nema se vremena za pokajanje, za suze i molitve.“
•
„Šta je najskuplje na svetu? Pitao je svoju duhovnu decu prepodobni Sevastijan, i odgovarao: Vreme! Šta trošimo bez bezkorisno, ne žaleći? Vreme! Nad čim ne strepimo i šta zanemarujemo najviše od svega? Vreme! Gubimo vreme-gubimo sebe! Gubimo sve!“
•
„Zanemarena, zagnojena rana, sakrivena kako od telesnog, tako i od duhovnog lekara, teško se može izlečiti i zaceliti. Na početku iskušenja, kada sam još mogao da pomognem, vi ste skrivali i ništa mi niste govorili. A kada ste do guše u mukama, onda plačete i molite: „Batjuška, spasi!“ A kako mogu da spasim, kada je već kasno!“
•
„Vreme je dato od Gospoda za pravilno korišćenje radi spasenja duše i za zadobijanje budućeg života. Vreme treba raspoređivati kao što dobar domaćin raspoređuje svaki novčić-koji je za šta. Svaki ima svoju namenu. Tako ćemo i vreme raspoređivati korisno, a ne za prazne razgovore, veselja, zabave, pirove i šetnje.“
•
„Pitaće Gospod što smo ukrali vreme za svoje prohteve, a ne za Boga, niti na korist duše.“
•
„I žaliće čovek što je proživeo životni vek i nije zadobio dobra dela za budući život. I smrt je došla i nema vremena za pokajanje, za suze i molitve. Posebno je opasna iznenadna smrt. Zato ne treba ostavljati pokajanje i činjenje dobrih dela za stare dane, kada ne bude bilo ni telesnih, ni duševnih sila. Sve će neprijatelj ukrasti,a nama ništa-prazna kandila“
•
„Ovde smo stranci, pridošlice, gosti. A stranci nemaju mira u tuđoj zemlji, na tuđim poslovima. Oni, krećući se korak za korakom, idu napred i napred, kako bi što pre došli do rođene domovine, to jest do doma Božijeg, Carstva Nebeskog. A ako se ovde, u dolini zemaljskih muka, u svetu zadovoljstava uspori, onda će veče (to jest zalazak dana) neprimetno nastupiti i smrt će zateći dušu nespremnom, bez dobrih dela, i neće biti vremena da se učine ista.“
•
„Smrt je neumoljiva! Ni jedan bogataš bogatstvom, ni srebroljubivi novcem, niti junak snagom, ni car, ni vojnik ne mogu se iskupiti od smrti, i niko od njih ne može poneti sa sobom ništa što je zaradio. Nag se čovek rodio, nag i odlazi. Samo vera, dobra dela, milostinja idu sa njim u budući život i niko neće pomoći: ni drugovi, niti bližnji.“
•
„Teško je čoveku bez vere kad umire i ostavlja bližnje i bogatstvo, i teško neverujućoj rodbini kada gubi bliskog čoveka, na koga su polagali svu svoju zemaljsku sreću. Gospod skrušava njihove nade, a oni ne razumeju proizvoljenje Božije. Među verujućima, iako bližnji plaču za pokojnikom, to je suzdržano, i tuguju, ali umereno. Sve je rastvoreno molitvom i nadom na Božiju pomoć. Verujući umire mirno, kao da spava, i po smrti na njegovom licu ostaje zapečaćen poslednji poljubac Anđela Čuvara.“
•
„Kako je dobro, kako lagano umirati kada nema ničeg suvišnog! I biće utočište u Carstvu Nebesnom!“
•
„Potrebno je čuvati čistoću savesti i sticati srce neporočno. A od toga i naša dela, i postupci treba da budu u skladu sa zapovestima Hristovim, da ne bi rekli o nama: „A još se hrišćanima nazivaju, mole se, a šta čine?“ Neophodno je čistotu i neporočnu savest čuvati, da se vrag, makar i najmanji, ne saživi sa nama, da nas savest ne ukorava za protekli život. Onda će biti mir i radost u srcu.“
•
„Čovek se može moliti na svakom mestu, u svako vreme: stojeći, sedeći, ležeći, u toku posla, u putu. Samo je pričanje u hramu grešno.“
•
„Na putu svog spasenja ne zaboravite da tražite pomoć od svetih otaca i svetih mučenika. Njihovim molitvama Gospod oslobađa od strasti. Nikako nemojte misliti da se svojim silama oslobodite od njih. Ne uzdajte se u sebe u borbi sa strastima sve do smrti. Jedini Gospod ima moć da spase one koji Ga mole za pomoć. I mir ne tražite do same smrti. “
•
„Ulazeći u autobus, avion, automobil i tome slično, neophodno je u tišini prekrstiti se, ne obazirući se ni na koga, pa ni na podsmeh drugih“.
•
„Treba se osenjivati krsnim znamenjem sa strahom Božijim, sa verom, a ne mahati rukom. Potom se pokloniti, i tada ono ima snagu.“
•
„Na ikonama je blagodat Božija. Ona je data kao pomoć od Boga i da nas zaštiti od tamne sile. Postoje posebne svetinje, gde se skuplja blagodat Svetog Duha. Postoje i posebne ikone prema slavi blagodati. Postoje ikone pred kojima se vekovima mole i kao čudotvorne ikone koje poput potoka nose blagodat od Gospoda. “
•
„Za nepoštovanje postova, bez razloga, doći će to vreme i nastaće bolest. Onda nećeš po svojoj volji postiti. Gospod će dopustiti za grehe.“
•
„Ne dozvoli sebi svojevoljan post, bez blagoslova. U svemu se treba držati zlatne sredine i nije greh ako se slabi i bolesni malo okrepe noć pred Pričešće.“
•
„Umerenost, uzdržanje, rasuđivanje, tačnost, postepenost korisne su svima i u svemu.“
•
«Nužno priderživatьsя zolotoй seredinы, kraя že gibelьnы. Zolotaя seredina vo vsem zemnom, a naipače nebesnom, duhovnom. Kto bыstro vpered zabegaet, togo nado ostanovitь. A kto po neradeniю ili nemoщi sliškom otstaet i ne zabotitsя o duševnom spasenii, tomu pomočь vosprяnutь oto sna, idti naravne so srednimi, vpered ne zabegatь i szadi ne otstavatь».
„Potrebno je držati se zlatne sredine, krajevi su pogubni. Zlatna sredina u svemu zemaljskom, a najpre u nebesnom, duhovnom. Ko brzo juri napred, toga treba zaustaviti. A ko zbog nerada ili nemoći mnogo zaostaje i ne brine se za spasenje duše, takvom treba pomoći da se probudi iz sna, da korača ravnopravno sa onima u sredini, ne istrčavajući napred niti zaostajući.“
•
„U odnosu prema Bogu i svom spasenju, potrebna je postojanost, a ne žurba, niti neumerenost“.
•
„Neophodno je da bolujemo, inače se nećemo spasti. Bolesti su darovi sa Neba.“
„Treba se držati carskog puta, u svemu se pridržavati zlatne sredine, a najvažnije-uvek sve polagati na volju Božiju, u Njegov Božanstveni Promisao.“
•
„Ko ne nauči da sluša roditelje, jednake i starije od sebe, pa čak i mlađe, taj kada odraste, nikoga neće slušati i njega potom niko neće slušati.“
„Ja isto vidim ljudske nedostatke, ali ćutim, ne razobličavam. Bolje ćuteći moliti se za ljude da sami spoznaju svoje nedostatke, nego razobličavati ih, kako se kaže, sa vrata. Zbog toga neki mogu duhom klonuti i pasti u očajanje.“
•
„Ako on mene ne voli, neću ni ja njega voleti“-to su besovske reči. Neka on tebe ne voli, a ti pobeđuj njegovu mržnju svojom ljubavlju. Ljubavlju istinitom i strahom Božijim pobeđuj strast mržnje.“
•
„Radi iskorenjivanja zavisti treba gledati na one koji žive gore od nas, i tada će mir biti u duši, a ne nemir. I prestaćeš da zavidiš.“
•
„Trpimo slabosti i nedostatke jedni drugih-u tome je spasenje. Vatra se vatrom ne gasi, već vodom. A zlo se pobeđuje ljubavlju!“
•
„Ne treba da se ponosi onaj ko se redovno pričešćuje, niti da očajava onaj kome okolnosti to ne dozvoljavaju. Dešava se da se pred sam kraj čovek udostoji da se pričesti za spasenje duše.“
•
„Treba stajati pred licem Božijim i u srcu Ga nositi. A On ulazi u čista srca, koja nisu ispunjena gordošću, bludom, nečistoćom i drugim gresima i porocima.“
•
„Uvek govorite istinu i nemojte se smejati. U smehu i preteranoj slobodi je začetak bluda.“
•
„Najljuća strast je strast bluda. Ona može obuzeti čoveka u bolesničkoj ili čak samrtnoj postelji, posebno one koji su proveli ovozemaljski život u neuzdržanju. Ta strast je najbestidnija. Niko se sam ne može izbaviti od nje. Samo Gospod može izbaviti, kada Mu se obraćamo u suzama i sa skrušenim srcem. Treba do same smrti imati sećanje na tu borbu. Dovoljno je samo malo da se zaboravi, da se ostavi molitva, izgubi strah Božiji i strast će odmah podsetiti na sebe.“
„Ko voli mnogo da govori, brblja i da se šali, toga će Gospod ostaviti bez reči na kraju života.“
•
„I najžešće srce kada gleda na stradalnike može omekšati i postati osećajno i sastradalno prema bližnjem. Od toga zavisi spasenje duše.“
„Ako ne miluješ bližnje, i još gore, ako ne praštaš, kako ćeš onda od Gospoda tražiti milosti i oproštaj?“
•
„Gospod će lišiti sreće neblagodarne ljude, koji su zaboravili svoje roditelje, zaboravili njihov trud i brigu.“
•
„Zavoli čistotu kao zenicu oka, da bi bio hram Božiji, i sasud željeni. Nemoguće je bez celomudrija sjediniti se sa Bogom.“
„Zdravlje, to je dar Božiji. Grešno je pred Bogom zloupotrebljavati svoje zdravlje.“
„Ko ide postepeno od samog početka, ne preskačući sa prvog stepenika za dva-tri, već postepeno prelazi sa jednog na drugi, do kraja, ne žureći, taj će se spasti.“
•
„Svakome treba drugačiji pristup. Ono što jednom može biti na korist, drugome isto to može biti na štetu.“
•
„“Sve vas molim: tešite jedni druge, živite u ljubavi i slozi, nikada ne dižite glas jedni na druge. Ništa drugo ne tražim do vas. To je najvažnije za spasenje. Ovde je sve privremeno, nepostojano, zašto se o tome brinuti, zašto sakupljati. Sve će brzo proći. Treba misliti o večnom.“
•
Predsmrtne reči:
„Sve vas molim za jedno: živite u miru. Mir i ljubav-to je najvažnije. Ako budete imali to među sobom, uvek ćete imati radost u duši. Sada očekujemo dolazak praznika Pashe-spasenja duše u večnoj radosti. A kako se može dostići? Samo mirom, ljubavlju, iskrenom molitvom srca. Ništa što je spoljašnje nije na spasenje, već samo ono što se dostigne unutar svoje duše i u srcu-mirna tišina i ljubav. Neka vaš pogled nikada ni prema kome ne bude iskosa. Pravo gledajte, sa spremnošću na svaki dobar odgovor, na svaki dobar postupak. To je poslednja molba za koju vas molim. I još-praštajte mi.“
Izvor: Pravoslavie.ru