NE PRETVARAJ U BURU POVETARAC LJUDSKIH LAKOMISLENIH REČI
O odnosu prema bližnjima pisali su brojni bogoslovi i sveti oci, a sveti Filaret Moskovski kroz ovu duhovnu pouku osvrće se na osudu tuđih postupaka, smatravši je jednim od glavnih razloga pogoršavanja odnosa sa bliskim osobama.
Sveti Filaret govoreći o odnosu prema bližnjima kaže da bi svakom čoveku trebalo da bude teže da osuđuje ljude, nego da ih mirno posmatra. Međutim, očigledno je da je čoveku teško da gleda bez osude.
Ne bih imao smelosti da kažem bližnjem: želim da me voliš, a opet, čini mi se da ne bih ni rekao: ne želim da me voliš. U tome ima nečega što odbija, nečega što otuđuje i što srcu drugog čoveka može naneti težak udarac.
Korisno je znati reči kritike jer su one lek protiv gordosti i savet da svagda budemo oprezni.
Gotovo da i nema potrebe da kritikujemo čoveka od svoje volje, jedino ako on sam ne da povod da mu se kaže istina.
Teško je osuđivati jer se u to veoma lako umeša i samoopravdavanje. Pored toga, osuda može da načini neprijatnost drugome, koji je preneo tu osudu, i zato bi najbolje bilo da se pomolimo Bogu da On nauči svakoga od nas da se na postupke bližnjih gleda čistih očiju, bez osude i bez podozrenja.
Ako drugi čovek ne pokazuje želju za pomirenjem, vi sa svoje strane pokažite mir i ne sudite strogo. Ne treba sebe podmetati pod strele i nije ništa ružno upotrebiti štit onda kada vas drugi napada.
Nikada ne treba ulaziti u prepirke, a naročito onda kada neprijatelj može da nadgovori onoga koji je u pravu i kada se neprijatelj ne plaši da će biti prekinut, nego se nada da u slučaju nužde, ako već nije u mogućnosti da pokaže da nije u pravu, svoga suparnika može pobediti grubošću i podsmehom.
Pravedno je i korisno da mericu strpljenja punimo vodom krotosti i da je izlivamo na oganj ljubomore, da bi ovaj polako goreo i da se ne bi razbuktavao i pretvarao u požar koji je u stanju da se otme kontroli i da uništi zidove ljubavi, snishodljivosti i smirenja.
Meni se čini da neprijatelja ima malo, a mnogo je onih koji, zbog nesporazuma, pogrešno razumevaju druge ljude i njihove postupke, pa zbog toga postaju nedobronamerni.
Na grdnju je korisno odgovarati krotošću nego li grdnjom. Setimo se istine da se prljavština ne skida prljavštinom, nego da se ona uklanja vodom.
Ne treba se plašiti kleveta, nego treba biti na oprezu od njih. Klevete nas uče opreznosti, a opreznost čini da klevete postanu nemoćne.
Zašto čovek sam sebe uznemirava teskobnim razmišljanjima o nekoj ništavnoj neprijatnosti? Zašto bi naš mir i naša spokojnost trebala da zavisi od ljudskog razmišljanja? Ako smo ispravno postupili, neka je slava Bogu, a ljudsko mišljenje nam to ne može oduzeti.
Trebalo bi da nam je teže da osuđujemo ljude, nego da ih mirno posmatramo, kao što posmatramo kako vetar njiše grane drveća, ili kako teče reka. Međutim, očevidno je da je čoveku teško da gleda bez osude. Šta raditi? Treba se postepeno učiti tome da najpre osudimo sebe zbog toga što osuđujemo bližnje, potom da se uzdržavamo od osude rečima onda kada se pokrene pomisao na to, a zatim da zaustavimo i samu pomisao na osudu drugoga. Onaj ko dovoljno poznaje i osuđuje sebe, taj nema vremena da osuđuje druge.
Nemojte uporno izbegavati ljude jer među njima ima i Božjih ljudi. Trebalo bi da se trudimo da i dobra dela činimo sa dozom opreznosti, da ne bi ispred njih prethodilo neko naše mudrovanje i naša volja. Kada smo u kontaktu sa ljudima različitih veroispovesti, trebalo bi da slobodno i smelo izražavamo ubeđenost u ispravnost pravoslavne vere. Ali, kada kritikujemo zablude i zabludele, trebalo bi da pokazujemo krotost, mir, snishodljivost i obazrivost: ovo su osobine koje su potrebne isto koliko i revnost.
Ne pretvaraj u buru povetarac ljudskih lakomislenih reči. Ima kleveta koje odvode čoveka u progonstvo, koje bacaju u bedu, tamnicu, i to nije lako. A zar nije lakše da kleveta, poput vetra, prohuji pored vaših ušiju? Uđi u dom svoj, i ne slušaj huk vetra.
U kontaktu sa ljudima koji su nespokojni, korisno je da se prema njima ponašamo što jednostavnije, što mirnije i što spokojnije, bez bilo kakve izveštačene prisnosti, ali i bez namerne hladnoće. Ovakvo ponašanje neće nauditi ni onima koji su spokojni.
Kada se uzdamo u Boga, možemo da podnesemo nedaće i da sačuvamo svoj mir, pa makar i ne susretali mir kod onih ljudi koji nas okružuju. Jer, rečeno je: bejah miran sa onim koji mrzi mir. Neka da Bog da i oni zavole mir.
Onaj koji gleda sa podozrenjem, taj lako može doći do mržnje prema čoveku. Onaj koji želi da ima ljubav prema bližnjem, trebalo bi da gleda čisto i jednostavno. Treba izbegavati srdžbu. Gnjev ne približava čoveka pravdi Božjoj. Gnjevom se samo može probuduti i uvećati razdraženost drugoga čoveka. Samo se strpljenjem i mirom čovek može odobrovoljiti. Duhovni zakon kaže da treba pomoći bližnjem i pri tome ne vređati i ne povređivati drugoga.
Dobro je govoriti istinu kada obaveza, ili ljubav prema bližnjem to zahtevaju od vas. Ali, to treba činiti tako ca ne osuđujemo bližnjeg, da se ne ponosimo i ne uzdižemo kao neko ko možda bolje od drugih poznaje istinu. Pored toga, potrebno je da znamo ljude i događaje, da se ne bi dogodilo da umesto istine kažemo ukor i da umesto mira i krotosti, načinimo neprijateljstvo i štetu.
Ljudska reč može biti oštra kao mač i tada ona ranjava i ubija, a može biti blaga kao jelej i tada je ona poput melema koji isceljuje.
Ne sudite, da vam se ne sudi, pa i ako vam se čini da ima razloga za osudu, zato što onaj ko je blizak Gospodu može da stoji ili da pada. Još je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pričaju besmislice, a oni kazuju o onome šta je duši na korist i o tome kako da se čini dobro.
Kada osuđujemo svoje bližnje, mi sami sebi nanosimo veliku ranu. Ovoga se treba čuvati i iskupljivati se tako što ćemo osuđivati i koriti sebe i moliti se da Bog bude milostiv i onima koje smo mi osudili, i nama koji smo ih osudili.
Trudite se da srce i namere bližnjih pozitivno prihvatate. U tom slučaju bićete ređe u prilici da pogrešite, a vašem bližnjem će biti lakše da se popravi.
Kako reče drevni filosof, ne treba sa uzbuđivati ako vas magarac udari.
Izvor: Svetosavlje.org