PUTIN KAO SVEPRAVOSLAVNI PREDSEDNIK I DUGO ČEKANI CAR NOVE VIZANTIJSKE IMPERIJE (u nastajanju)
Predsednik Ruske Federacije našao se u dvodnevnoj poseti Svetoj Gori. Da li Putin na Svetoj Gori potvrđuje svoj pravoslavni pogled na svet i jasnu ispovest životnog, hrišćanskog stava koji deli sa svojim narodom i svim svojim carskim prethodnicima?!
Potrudismo se da čitavu veliku temu (koja se sama od sebe, organski razgranava u svim pravcima) sažmemo već u samom (pod)naslovu, pa i po cenu određene stilske rogobatnosti i preopširnosti. U ovom slučaju to je i konkretan opis svega što se (vidljivo i nevidljivo) dešavalo proteklih nekoliko dana u onom eksteritorijalnom (vizantijskom) delu Grčke, na prostoru Svete Gore Atonske.
Predsednik Rusije smešten u tron vizantijskih careva
Po prvi put posle mnogo vekova je na sveto tlo mediteranskog „Bogorodičinog vrta“ stupio jedan pravi pravcati imperator, istinski vođa ruskog (i svih pravoslavnih) naroda i vladar koji Rusiju brani od ko zna kog po redu zapadnog „pohoda na Istok“.
Došao je sa Njegovom Svetošću Kirilom, svojim savladarom i saborcem, duhovnim poglavarom moskovske i sveruske patrijaršije.
Sve to na veliki jubilej svečane proslave hiljadugodišnjice ruskog prisustva ns Svetoj Gori, uz služenje liturgije, pojanje manastirskih horova i spontani a veličanstveni doček Vladimira Vladimiroviča od strane svih igumana, proigumana i najznačajnijih duhovnika i „staraca“ ove džinovske molitvene isposnice na morskim obalama Grčke i Balkana.
Predsednik Ruske Federacije, Njegovo Imperatorsko Visočanstvo (blagosloven u svom upravljanju od mnogih i mnogih monaha i sveštenika, ljudi iz naroda i velikoshimnika) V. V. Putin je svojim boravkom u Kareji i Svetom Pantelejmonu (drevnom Rusiku) potvrdio svoj pravoslavni pogled na svet i jasnu ispovest životnog, hrišćanskog stava koji deli sa svojim narodom i svim svojim carskim prethodnicima.
Došao je tiho i suvereno, kako pristoji ovakvom istorijskom Izabraniku i rekao šta mu je bilo na srcu. Nije govorio formalno, birokratskim i od svih očekivanim jezikom, već spontano i neposredno, iz srca i duše.
Bila je to praktična objava stvaranja novog rusko-vizantijskog Carstva („Trećeg Rima“) i zauvek promenjenog stanja stvari u društvenoj „igri moći“, a na teritoriji koja je i grčka i ruska i srpska i bugarska i… , tamjanom orošeni kvart nebozemnog Novog Jerusalima.
Toliko vekova su O OVOME sanjali porobljeni balkanski hrišćani tokom predugih, beskonačnih godina svog ropstva i stradanja, sada se TO I DOGODILO.
Naravno, po očekivanju, ova vest je zatitrala gotovo isključivo svojom spoljašnjom, protokolarnom i pomalo bizarnom stranom po svim štampanim, elektronskim i digitalnim medijima.
Ništa od važnosti ovakvog hodočašća obnovitelja Nove i Obnovljene Rusije nije pomenuto niti izrečeno, a dani svagdašnji i dalje teku kao da se ništa sudbonosno nije dogodilo.
A jeste.
Stvarno jeste.
Putin je došao, duhovno se osnažio, rekao šta ima da kaže, primio usput visoku grčku političku delegaciju, družio se sa ruskim svetogorskim živim molitvenicima, čestitao stoti rođendan ocu Jeremiji (igumanu Svetog Pantelejmona) i POKAZAO CELOM SVETU ČEMU I KOME PRIPADAJU I ON I RUSIJA (koju tako odlučno predvodi, hrabro brani i neumorno obnavlja).
Bogu, Majci Božijoj i svim svetima hvala na ovim i ovakvim Znacima Vremena!
Autor: Dragoslav Bokan
Amin.