ZAVIČAJNA DOLINA
Vraćam se tvojim toplim ognjištima,
Kolevko dobra moga zavičaja.
Sit sam gradova i praznoga sjaja!
Ja sam iznik’o među čobanima.
Poljima ovim ko pastirče mlado
Za ovcama sam švrljao do mraka
I kupao se, dok planduje stado,
U bistroj vodi kraj snenog vrbaka.
Uz stari brest do neba sam se peo
Ko ptica lako, u poletu čilom,
I gledao kako pod toplim krilom
Grlica krije jaja đerdan beo…
Slušam u noći gde ko harfa čisto
Odzvanja škripa tarnica sa puta
I kolevka tužna što po gori luta –
I kao nekad, sve je opet isto.