„HVALA“ OD SRBIJE
Jermenski književnik, prevodilac i kulturolog Babken Simonjan, naš počasni konzul u Jerevanu, pronašao je pre pola veka ljubav svog života – Srbiju. Međutim, njegovo srce pesnika danas je tužno, jer se oseća kao da ga njegova druga otadžbina odbacuje. Zahtev za državljanstvo, njemu, koji već skoro deceniju predstavlja Srbiju bez ikakve nadoknade, nije ni razmotren.
Posle godinu dana otkad ga je predsednik Tomislav Nikolić odlikovao zlatnom medaljom za posebne zasluge prema Srbiji – njegova molba kao da je u zemlju propala. U zemlju kojoj je posvetio čitav svoj vek!
Jermenin koji je život posvetio Srbiji: Babken Simonjan
„Svoj stvaralački, ali i lični život, potpuno sam posvetio Srbiji, od 1975. godine. Saznao sam za Srbe 1965. i počeo da se interesujem. Učiteljica istorije pričala nam je o Kosovskom boju. Saznao sam, sa 13 godina, da imamo istu, krvavu prošlost, i drugih dodira. Već tada sam odlučio da se u potpunosti posvetim Srbiji“, otvorio je dušu počasni konzul koji je ostavio veliki trag i u Jermeniji i u Srbiji.
Objavio je knjigu pesama sa velikim ciklusom o našoj zemlji, kao i posebnu knjigu samo o Srbiji. Stihovima i prozom ovekovečio je u jermenskoj kulturi dešavanja na Balkanu, kada je rat počeo. Obišao je sve srpske krajeve, više od deset puta boravio na Kosovu, odakle je objavljivao dirljive putopise.
„Upravo radim dva rukopisa – jedan na srpskom, drugi na jermenskom. Sledeće godine, kad obeležavam deceniju otkako predstavljam Srbiju, objaviću knjigu koja može biti važno istorijsko svedočanstvo. Počasni konzul ne prima platu, ali ja svoj posao obavljam sa velikim zadovoljstvom i verujem da na najbolji način predstavljam Srbiju. Troškove svoje kancelarije u Jerevanu i sve druge koji nastaju u mom radu, snosim sam“, podvlači Simonjan.
Pre više od 40 godina ovaj jermenski pesnik, prevodilac, esejista, srbista i kulturni radnik počeo je temeljno da proučava Srbiju, njenu istoriju, kulturu, jezik i običaje. Odlično poznavanje srpskog jezika, književnosti i kulture omogućilo mu je da napravi prve uspehe u oblasti srbistike u Jermeniji. Gradio je srpsko-jermenske kulturne veze, umnogome zasnovane na svojim dugogodišnjim istraživanjima.
Zahvaljujući njemu, jermenski čitaoci dolaze u dodir s lepotom srpske književnosti i istovremeno Simonjan srpskom čitaocu predstavlja najlepša jermenska književna dela. Pred sobom ima tri životna projekta. Sastavlja prvi srpsko-jermenski rečnik i piše izuzetnu monografiju „Jermeni u Srbiji od 13. do 20. veka“. Treći poduhvat, u kome je već odmakao, tiče se prevođenja Njegoševog „Gorskog vijenca“.
Najveći jermenski srbista napisao je i brojne pesme sa srpskom tematikom, a Kosovo zauzima poseban prostor. Najdraže su mu paralele između istorije jermenskog i srpskog naroda. Kako piše u svojoj knjizi „Od Ararata do Kosova“, posmatrajući manastir Manasiju, on vidi Ararat, svetu biblijsku planinu koja je oteta Jermenima, i drevnu jermensku prestonicu Ani.
„Srbija me podseća na Jermeniju. Boraveći u Srbiji, razmišljam o rodnoj Jermeniji, kao što razmišljam o Srbiji dok boravim u svom zavičaju. Moji su stihovi:
Kad umrem ja, uždite mi telo,
I raspite gar na jermenske gore,
Pa razvejte jedan sićušni deo,
I na prelepe svesrpske prostore”
Simonjan je razrešio ključno pitanje svog životnog rada – u strukturi jermenskog jezika našao je deseterac identičan srpskom. Dugo vremena uspešno se bavio i profesorskim radom. Predavao je od 2003. srpski jezik, najpre na Jerevanskom lingvističkom univerzitetu, a od 2005. i na Filološkom fakultetu Jerevanskog državnog univerziteta.
Brojnim napisima, knjigama, nastupima, Babken Simonjan predstavio je jermenskoj javnosti pravu sliku o Srbiji. Svojom delatnošću doprineo je da zvanična Jermenija ne prizna nezavisnost Kosova, kao i da glasa protiv njegovog ulaska u Unesko. Posle četiri decenije služenja srpskom narodu, predsednik Nikolić odlikovao ga je 2015. na Dan državnosti Zlatnom medaljom Republike Srbije.
„Tad sam i odlučio da podnesem zahtev za državljanstvo. To su mi savetovali mnogi ljudi iz sfere kulture i politike. Zvanično sam se obratio predsedniku Nikoliću tim povodom i on je reagovao veoma pozitivno. Prilikom našeg susreta u Jermeniji rekao mi je da sam to zaslužio i da je zadivljen onim što sam učinio za Srbiju“, kaže Simonjan.
Prošle godine, u junu, Simonjan je podneo zahtev Upravi za upravne poslove MUP-a, predao traženu dokumentaciju, platio sve takse i rekli su mu da će biti rešen u roku od najviše tri meseca. Zahtev je trebalo da bude razmatran po vanrednoj proceduri, na šta je imao pravo kao počasni konzul. Ali, posle više od godinu dana, odgovora i dalje nema.
„Od Srbije do sad nisam tražio ništa, evo, prvi put – samo državljanstvo. I red je da mi neko konačno odgovori, očekujem pismeno obrazloženje o čemu se radi. Nije mi jasno kako biznismeni, manekenke i sportisti mogu da dobiju državljanstvo Srbije za nedelju dana, a njen počasni konzul čeka duže od godinu, a da nije udostojen ni odgovora. Jako sam pogođen i uvređen takvim ponašanjem, takvim odnosom. Bez obzira na sve, uvek ću ostati veran i privržen srpskom narodu. Budim se i odlazim na spavanje sa Srbijom u mislima. Verujte, to nije preterivanje. Srbija je moja sudbina, poneo sam taj krst i nosiću ga do kraja života“, kaže Babken Simonjan, počasni konzul Republike Srbije.
Izvor: Politika.rs
A šta će Srbiji ovakav čovek..