ŽIVOT PO PRAVILIMA SA DALEKOG ISTOKA
Već duže vreme, dugovečnost Japanaca intrigira stručnjake širom sveta. Iako su mnogi naučnici dugo verovali da su geni glavni “krivci” za njihove godine, tim istraživača otkrio je pravi razlog i time, možda, konačno pronašao ključ za dugovečnost.
Nije tajna da Japanci spadaju među najzdravije nacije u svetu. Oni imaju drugi po redu najduži životni vek i stopu gojaznosti od samo 3,5 odsto, dok poređenja radi, SAD ima deset puta veću stopu gojaznosti od neverovatnih 35 procenata.
U proseku, životni vek japanskih žena je 87 godina, a kod muškaraca je nešto niži i iznosi 80 godina. U odnosu na globalni prosek od 73 godina za žene i 68 za muškarce, to je, mora se priznati, velika razlika.
Istraživači Nacionalnog centra za globalno zdravlje i medicinu u Tokiju otkrili su da ljudi koji prate smernice japanske ishrane imaju 15 odsto manju šansu da umru tokom perioda od 15 godina, u poređenju sa ljudima koji ne slede ova uputstva. Niži rizik se posebno odnosio na smrt kao posledicu moždanog udara.
Smernice japanske ishrane
U 2005. godini, japanska vlada je navela određene smernice u ishrani svog naroda, koje uključuju hranu baziranu na tradicionalnoj ishrani zemlje. Takva ishrana fokusira se na niskom unosu zasićenih masti i prerađene hrane, kao i visokom unosu ugljenih hidrata iz povrća i žitarica.
Piramida ishrane Japanaca, predstavljena na slici desno, podrazumeva ljudske potrebe za hranom, od čega se na najnižoj lestvici nalaze mleko i mlečni proizvodi i voće. Na lestvici iznad smeštena su jela od ribe ili mesa, dok su od njih cenjenija u ishrani jela od povrća. Najčešća i najbolja u ishrani Japanaca, prema ovoj piramidi, jeste hrana napravljena od žitarica. U ovoj ishrani preporučuje se umereno konzumiranje grickalica, slatkiša i napitaka, uz naglašen značaj fizičke aktivnosti i hidrataciju uz pomoć vode ili čajeva.
15 odsto niža stopa smrtnosti
U poslednjoj deceniji istraživači su pratili životne navike 36.600 muškaraca i skoro 43.000 žena. Svi oni su popunjavali upitnike o svom načinu života, zdravlju i navikama u ishrani, najpre na početku studije, a zatim ponovo posle pet i deset godina.
Na osnovu postavljenih pitanja, istraživači su bili u mogućnosti da izračunaju koliko njih se pridržavalo pomenutih smernica u ishrani. Prema njihovim nalazima, oni koji su pratili uputstva, imali su čak 15 odsto manji rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti, a naročito od moždanog udara.
Oni napominju da ljudi koji jedu dosta povrća i voća, i dovoljno ribe i jela od mesa, prolaze najbolje u smislu zdravlja. Međutim, oni takođe napominju da Japanci jedu više ribu nego junetinu i svinjetinu u odnosu na zapadni svet.
„Naši rezultati pokazuju da u japanskoj populaciji izbalansirana potrošnja energije i upotreba žitarica, povrća, voća, mesa, ribe, jaja, soje, mlečnih proizvoda, slatkiša i alkoholnih pića, doprinese dugovečnosti i smanji rizik od smrti, pretežno rizik od kardiovaskularnih bolesti“, zaključak je studije.
Izvor: Naturalnews.com