VAROŠICA KOJOJ SE UVEK VRAĆAO
Tatjana Korićanac i Ljiljana N. Nikolić: „O pričanju i o onima koji pričaju. Ivo Andrić i Sokobanja“ – Beograd/Sokobanja, 2011. godine.
Retke i dragocene su knjige koje plene jednostavnošću, činjenicama i obiljem slika; knjige kao da su, same od sebe, napisane. Takva je i ova knjiga koja tretira odnos Ivo Andrić i Sokobanja, inače mestu sa kojim je pisac drugovao mnogo godina tražeći, prvo, u njoj spasonosno pribežište za vreme okupacije 1942. godine a, kasnije, dolazeći na odmor ili lečenje. Zavoleo je ovu varošicu i ostavio bezbroj tragova u sećanjima, zapisima, slikama, susretima s drugim poznatim ili manje poznatim ličnostima koje su tu, najčešće preko leta, navraćale.
Ivo Andrić ispred sokobanjskog Hotela „Moravica“
Autorke Korićanac i Nikolić potrudile su se da jezgrovito i veoma činjenično, lepim jezikom i stilom, dočaraju Andrićeve godine u Sokobanji: s kim se družio, šta je rekao, o čem je pisao, šta je od drugog čuo i zapisao u svojim sveskama (čuvena „Pepito“) ili, jednostavno, ostalo u sećanju savremenika i njihovih potomaka. Knjiga se čita bez daha – nije čudo – u pitanju je naš jedini nobelovac! Uman, poznat, književnik i diplomata, svetski čovek – u ovoj knjizi je približen toplim rečima i istinitim detaljima iz svakodnevnog života i vremena, detaljima od kojih zastaje dah!
Naslovi „čvornih“ glava: Knjiga gostiju: Ivo Andrić, Povodom jubileja (50 godina od dodele Nobelove nagrade!), Rukopisi pod Sokogradom, Vreme iskušenja, Godina 1960, Mala zemlja među svetovima, Sokobanjci govore, Porodica banjskih lekara, U Andrićevom krugu, Šetnja s Ljubom Jandrićem, Tajanstvene odaje reči, Sokobanja podseća na Višegrad, Reč za kraj, Spisak ilustracija.
U knjizi je lepo opisano s kim se, Andrić, u Sokobanji družio, ko mu je naročito bio prirastao za srce, iz čeg se vidi njegov jednostavan ljudski lik, pristupačnost njegovog odnosa u saobraćanju s meštanima i varoškim prvacima koji su ga, svi, odreda, prosto obožavali, ponekad ga uspešno izazvavši da malo izađe iz svoje poslovične skromnosti.
Ivo Andrić u Sokobanji, na Kraljevoj livadi, s pogledom na obronke planine Ozren
Veliki svetski pisac Ivo Andrić, imao je, samo, reči hvale za Sokobanju i Sokobanjce. Lepo se, tu, osećao, kao kod svoje kuće. Najčešće je odsedao u hotelu „Moravica“ u čijoj je okolini znao sve staze i stazice kojima je, u miru, puneći „baterije“, šetao i vraćao se u hotelsku sobu da piše, sređuje beležnice ili, jednostavno, čita uživajući u letnjem odmoru, godinama sam, a, kasnije, sa suprugom Milicom Babić.
Vredan podatak
Zna se pouzdano, po kazivanju samog pisca, da je u Sokobanji započeo pisanje romana „Na Drini ćuprija“, zatim romana „Gospođica“, kao i da je napisao celu pripovetku „Jelena, žena koje nema“ i celu pripovetku „Zmija“.
Čitajući ovu knjigu, a, po saznanju iz drugog izvora, očekujući i veliku proslavu jubileja 50-godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost, proslavu, prvo, u Sokobanji pa, posle, u Beogradu, nisam mogao a da ne zažalim što uz ovu knjigu nije bilo i diska s piščevim glasom. Mogao je da pročita neku svoju pesmu, ili kraću priču „Knjiga“, ili odlomak iz „Jelene…“, nekog romana, na primer iz velikog ostvarenja kakva je njegova savršena pripovetka/kraći roman „Prokleta avlija“!
Izvori: Konkursiregiona.net, Forum-srbija.com
Priredio: dipl. fil. pf Velibor Mihić, veb autor