Mladobosanac Nedeljko Čabrinović, bombaš Sarajevskog atentata

UBIO BIH GA, JER JE NEPRIJATELJ SLOVENA…

Na Vidovdan 1914. godine dogodio se Sarajevski atentat. Prvi koji je bacio bombu na austrijskog nadvojvodu i njegovu suprugu bio je Nedeljko Čabrinović, slovoslagač, inače pripadnik Mlade Bosne kao što je to bio i Gavrilo Princip. Njegov bombaški napad na austrijski par ostao je u senci Principove kasnije egzekucije. Svedočenje Čabrinovića u postupku otkriva razloge ovog čina.

U proleće 1914. godine Nedeljko Čabrinović, tada radnik Državne štamparije u Beogradu, dobio je pismo sa isečkom iz novina „Srpska reč“ koji je sadržavao vest o najavljenoj poseti austrijskog prestolonaslednika, nadvojvode Franca Ferdinanda Sarajevu. Ovo pismo je poslato Čabrinoviću zato što se znalo da su on i Gavrilo Princip dugo govorili dok su još bili u Sarajevu o ubistvu samog cara ili (barem) prestolonaslednika Ferdinanda. Osim toga, Čabrinović se hvalio, prilikom svoje poslednje posete Bosni i Hercegovini, da poseduje pištolj.

Čabrinović je odmah otišao da obavesti Principa koji je već desetak dana ranije u drugim listovima naišao na istu vest i bio je odlučan da nešto preduzme u vezi sa ovom posetom.

Pošto je i sam Princip iz novina saznao za posetu prestolonaslednika Sarajevu, doneo je konačnu odluku da se izvede atentat i tu svoju čvrstu nameru da ubije naslednika carskog prestola, Princip je prvo saopštio Nedeljku Čabrinoviću, a kasnije odlučio da u tu akciju uključi još jednog svog druga – Trifka Grabeža.

Kako je Čabrinović aktivirao bombu?

Bilo je tačno 10 časova i 10 minuta, kada je jedan visoki mladić, obučen u dugački crni kaput i sa šeširom širokog oboda upitao jednog policijskog agenta, koji je na ulici vršio obezbeđenje, u kojim se kolima nalazi nadvojvoda. Kada je dobio odgovor, aktivirao je bombu i bacio je na nadvojvodin automobil. Bomba je pala na spušteni krov, nadvojvoda ju je u trenutku odgurnuo, i ona je skliznula ispred sledećeg automobila i eksplodirala. Istog trenutka mladić u crnom kaputu bacio se u korito reke Miljacke. Bio je to Nedeljko Čabrinović. Za njim su odmah u korito Miljacke sjurili agenti i policija. Sarajevski berberin Karlo Marosi prvi je skočio u reku i dopreo do Čabrinovića, koji je u međuvremenu pokušao da se otruje cijanidom, ali je otrov bio star tako da nije delovao.

Prilikom eksplozije bombe ranjena su dva viša oficira iz nadvojvodine pratnje i odmah su prebačena u vojnu bolnicu. Kolona je zajedno sa Francom Ferdinandom nastavila vožnju nešto bržim tempom, plašeći se novog atentata.

Kada je završen protokolarni deo prijema, Franc Ferdinand je prišao generalu Poćoreku i upitao ga: „Mislite li da će na mene biti izvršen još neki atentat?“ i prema tvrdnji austrougarskog ministra Leona fon Bilinskog, Poćorek je kategorički odgovorio: „Pođite spokojno. Primam na sebe svu odgovornost.”

Svedočenje Čabrinovića u Sarajevskom procesu

Sarajevski proces atentatorima na bečkog prestolonaslednika održan je od 12. do 29. oktobra 1914. godine. Posle pročitane optužnice prešlo se na preslušavanje optuženika. Kao prvi je saslušan Nedeljko Čabrinović.

Njegovi iskazi potpuno su se podudarali sa iskazima u istrazi. Čabrinović u procesu priznaje da je ispočetka težio socijalističkim, a zatim anarhističkim idejama.

U Beogradu se upoznao s majorom Milanom Vasićem, sekretarom lista “Odbrana”. Vasić mu je dao novac za put u Sarajevo i preporučio mu “da bude dobar Srbin”. Čabrinović je radio u štamparijama sarajevskih prosrpskih listova, gde je postao još vatreniji pristalica srpskog nacionalizma, a posebno kada je dobio posao u državnoj štampariji u Beogradu.

Optuženi Čabrinović priznaje da je njegov ideal bilo ujedinjenje jugoslovenskih zemalja, a protivnik nasilnog pripajanja delova monarhije. To se, kako je tvrdio, moglo postići samo pomoću nasilnih sredstava; prvi korak morao je da bude smrt nadvojvode Ferdinanda. Kad je bilo obavljeno, da će prestolonaslednik posetiti Sarajevo, nagovorio ga je Princip da zajednički izvedu atentat. On je pristao na to.

Presuda u procesu: Isečak iz lista „Hrvatsko pravo“

U svedočenju, Čabrinović dalje navodi da ga je Princip upoznao sa srpskim državnim činovnikom Ciganovićem od kog je dobio oružje i bombe. Ciganović ih je uputio na majora Tankosića, koji je dao njihovom drugu Trifku Grabežu četiri revolvera. On je podučavao Grabeža i Principa u pucanju, dao im je bombe i cijanid, da se “rađe ubiju, nego li da odadu pokretače atentata”. O izvršenju atentata bilo je govora i s majorom Popovićem u Šapcu, kao i pograničnim kapetanom Prvanovićem u Loznici. Došavši u Sarajevo, dogovorili su se s Danilom Ilićem gde će svako od njih zauzeti svoje mesto tokom čina atentata.

„Prestolonaslednik je bio neprijatelj Slovena“

U nastavku rasprave sledećeg dana, optuženi Nedeljko Čabrinović rekao je kako mu nije bila namera da usmrti vojvotkinju Hohenberg, da žali njenu smrt, koju je prouzrokovao Principov atentat. Uopšte, on se pokajao što je bio upleten u atentat, rekavši da je mogao predvideti sadašnje strahovite posledice atentata, radije bi se sam ubio bombom. Jedino mu je bilo drago što njegov atentat nije uspeo.

Čabrinović je, odgovarajući na pitanje predsednika Veća, zašto je bacio bombu na prestolonaslednika Ferdinanda, rekao: “Ja sam precizno nišanio u nadvojvodu da bih ga ubio jer je on… neprijatelj Slovena uopšte, a posebno Srba”.

Presuda Nedeljku Čabrinoviću, kao i ostalim učesnicima Sarajevskog atentata, izrečena je 29. oktobra 1914. godine. Čabrinović, kao i Princip i Grabež, dobili su po 20 godina zatvora. Ipak, u zatvoru u Terezijenštatu, Nedeljko Čabrinović je preminuo 20. januara 1916. godine.