BESMISLENA SNOVIĐENJA DAJU KRILA GLUPIMA
Na snove je najbolje ne obraćati pažnju, ali je na neke, ipak, to potrebno. Koji su to snovi? Ako snovi nisu poslati od Svevišnjega da te urazume, ne primaj ih k srcu. Naši sopstveni snovi su presipanje iz šupljeg u prazno bez ikakvog reda, a naša sopstvena tumačenja snova mogu biti varljiva i nekorisna – zato je bolje zaboravljati ih.
Još su neznabožački filozofi različito objašnjavali snove. Jedan neznabožački filozof (Protagora) govorio je: „Svaki san ima svoje značenje, svoj smisao, i za ljudski život je korisno obraćati pažnju na snove“. Drugi neznabožački filozof (Ksenofan) objašnjavao je da su svi snovi pusti i varljivi i da je u zabludi onaj ko na njih obraća pažnju i svoje postupke usklađuje prema njima. Istinu treba tražiti u sredini, tj. pre svega, ne treba na sve snove obraćati pažnju, a drugo, ne treba ni sve snove prezirati i smatrati besmislenim.
Kažemo – ne treba na sve snove obraćati pažnju. Evo šta o tome kaže Knjiga premudrosti Isusa, sina Sirahova.
„Prazna i varljiva su nadanja nerazumnog čoveka, a besmislena snoviđenja daju krila glupima. Kao onaj ko grli senku ili goni vetar, takav je onaj ko veruje snovima. Snovi su isto što i lice koje se ogleda. Od nečistoga šta može biti čisto, i od lažnoga šta može biti istinito? Gatanja, dobar i loš znak i snoviđenja – sve je to sujeta i srce se ispunjava maštanjima kao žena kad treba da rodi. Ako snovi nisu poslati od Svevišnjega da te urazume, ne primaj ih k srcu. Snoviđenja su mnoge odvela u zabludu i oni koji su se u njih uzdali, doživeli su pad“.
Većinom su snovi samo prirodni rezultat pobuđene ljudske uobrazilje. Ono o čemu čovek danju razmišlja i čime je veoma obuzet, ono što strasno želi ili ne želi, to mu se i prikazuje u snu. Sveti Grigorije priča o jednom čoveku koji je nerazumno verovao snovima i kojima mu je obećavan dug život. On je sakupio mnogo novca da bi imao od čega da proživi u blagostanju svoj dugi život, ali iznenada se razboleo i ubrzo umro, te tako nikako nije mogao upotrebiti svoje bogatstvo, a istovremeno nije mogao poneti sa sobom u večnost nikakvo dobro delo. Prema tome, ima mnogo snova koji su zaista pusti i varljivi, koji ništa ne znače i na koje ne treba obraćati pažnju.
Ali postoje i takvi snovi koji za nas imaju značaj i na koje treba obraćati pažnju. Ukažimo radi primera na san Josifa, jednog od dvanaestorice sinova patrijarha Jakova. Josif je sanjao da sa ocem i braćom žanje žito u polju: Josifov snop je stajao uspravno, a snopovi oca i braće su stajali oko njega kao da mu se klanjaju. Taj san se ispunio: posle izvesnog vremena Josif, koga su braća prodala, postade upravitelj Egipta, a otac i braća njegova, kada dođoše u Egipat, biše prinuđeni da mu se poklone i da ga poštuju. Isto tako se obistinio proročki san faraona, cara egipatskog. Da faraon nije obratio pažnju na taj san i da u rodnim godinama nije pripremio velike zalihe hleba za nerodne godine, gorko bi se pokajao: žitelji Egipta, a takođe i otac i braća Josifova, umrli bi od gladi.
I mnogi ljudi, a možda i neki među nama, imaju razloga da se kaju što nisu obratili pažnju na neke svoje snove. Navešću kao primer jedan slučaj. Jedan razuzdani mladić nije slušao savete svojih najboljih drugova koji su ga upućivali na drugačiji, bolji životni put. Jednom je sanjao svoga oca kako mu strogo naređuje da ostavi razvratni i bezbožnički život i da se popravi. Ali po učenju Samog Gospoda Isusa Hrista: „Ako ne slušaju Mojsija i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uveriti, tako i mladić ne obrati pažnju na svoj san“. Međutim, on ponovo vide isti san: opet vide oca kako mu govori da ako ne promeni svoj život, toga i toga dana će ga snaći smrt i izaći će na sud Božiji. Mladić je u šali ispričao svoj san drugovima koji su živeli kao i on i ne samo da nije razmišljao o ispravljanju života, nego je čak poželeo da se podsmeva pretnji koju je čuo u snu. Stoga je upravo za taj dan, u koji mu je otac rekao da će umreti, on zakazao veliki pir sa drugovima. I šta se dogodilo? Usred pijanke udari ga moždana kap i kroz nekoliko minuta on umre! Dakle, nisu svi snovi pusti i varljivi; postoje i takvi snovi koji se zaista obistinjuju u životu.
Nekoliko saveta o tome kako se treba odnositi prema snovima
1) Ako nas snovi pobuđuju na dobro i uzdržavaju od zla, smatrajte ih prstom Božijim koji vam ukazuje na nebo i uklanja vas od puta koji vodi u pakao. Bog govori jednom, i ako to ostane neprimećeno, onda govori drugi put, u snu, u noćnom viđenju, kada san obuzima ljude, za vreme dremeža u postelji. Tada On otvara čoveku uho i zapečaćuje Svoju pouku, kako bi odvratio čoveka od kakve namere i udaljio od njega gordost, kako bi sačuvao dušu njegovu od propasti i život njegov od udarca mača (Jov. 33, 14-18). „Kada u snu ugledaš oblik krsta – uči prepodobni Varsonufije, – znaj da je taj san istinit i da je od Boga; ali potrudi se da od Svetih dobiješ tumačenje tog sna i nemoj verovati svojoj pomisli“ („Rukovodstvo za duhovni život“ Varsonufija i Jovana).
2) Ako niste sigurni da san potiče od Boga ili nemate razuman razlog da tako nešto zaključite, a naročito ako se taj san tiče nevažnih i nepotrebnih pitanja, onda nema potrebe da obraćate pažnju na snove i da svoje postupke upravljate prema njima. Budite pažljivi i ne obraćajte pažnju na svaki san, kako ne biste postali sujeverni i pali u opasnost da sagrešite.
3) Najzad, ako san sablažnjava čoveka i vuče ga u greh, onda je on posledica naše iskvarene i rastrojene uobrazilje, naše fantazije, ili potiče od onoga, od koga neka nas sačuva Bog Svojom blagodaću, tj. od đavola.
Sveti Teofan Zatvornik kaže: „Na snove je najbolje ne obraćati pažnju. Neki od njih možda nešto i znače, ali pošto nama nije dato da to tačno odredimo, a naša sopstvena tumačenja mogu biti varljiva i nekorisna, onda je bolje zaboravljati ih. Snovi su i po prirodi svojoj određeni da budu zaboravljeni, jer tako biva sa većinom snova. Znajte da ima prirodnih snova, ima snova koji su od Anđela i od Svetih, a ima i snova koji su od demona. Oni koji su od Anđela i Svetih, donose mir, i taj mir dugo ostaje u duši, a koji su od demona, oni narušavaju duševni mir. Naši sopstveni snovi su presipanje iz šupljeg u prazno bez ikakvog reda. Demoni su nemoćni i ništa nam ne mogu, ali njima se dopušta da ponekad priđu bliže slugama Božijim i da ih uznemire, jednim delom radi kušanja, drugim delom radi pouke, a i radi toga da bi se njima samima pokazalo ko su i šta su. Iz istih razloga im se dopušta da prikazuju snove“.