ŽELIM DA ČINIM DOBRO TAKO DA ZA NJEGA NE ZNAM
Dobročinstvo koje su oko sebe širili svetac i njegova senka. I Biblija nas u Jevanđelju podučava da dobro činimo, a da za njega i ne znamo. „A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja. Tako da bude milostinja tvoja tajna; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.“ (Mat,6:3-4)
Živeo jednom u davna vremena jedan čovek. Njegova svetost je bila tako velika da su joj se čudili čak i anđeli i dolazili su s neba samo da vide kako je moguće živeći na zemlji obući se u takvu svetost.
I anđeli su jednom rekli Bogu:
„Gospode, daruj ovom čoveku dar čudotvorenja!“
„Hoću,“ odgovorio je Gospod. „Samo pitajte da li on to sam želi.“
I anđeli upitaše sveca:
„Da li želiš da daruješ zdravlje samo jednim dodirom ruke?“
„Ne,“ odgovori svetac. „Bolje je da Gospod sam to čini.“
„A da li želiš da imaš takav dar krasnorečivosti čijom silom bi obraćao grešnike na pokajanje?“
„Ne, to je u Božjim rukama, a ne u rukama slabog čoveka. Ja se molim za obraćenje grešnika, ali ne obraćam.“
„Da li možda želiš da privlačiš sebi sijanjem vrline i da tako proslavljaš Boga?“
„Ne, privlačeći sebi odvlačiću ljude od Boga.“
„Pa šta želiš?“ upitaše anđeli.
„Šta još da želim? Da me Gospod ne liši Svoje milosti! A s njom ću imati sve.“
Ali anđeli su nastavili da insistiraju.
„Dobro,“ odgovorio je svetac. „Želim da činim dobro tako da sam za njega ne znam.“
Anđeli se zbuniše, ali onda odlučiše: neka senka ovog čoveka, koju on ne vidi, isceljuje bolesnike, olakšava tuge i žalosti.“
Od tada je tako i bilo: gde god bi se ovaj svetac pojavio, njegova senka je pokrivala zelenilom ugažene staze, vraćala je vodu potocima koji su presušili, ispod nje je cvetalo cveće i sušile su se ljudske suze.
A svetac je prosto išao po zemlji, šireći oko sebe dobro, kao cvet miris, ni sam ne znajući za to.