PODSEĆANJE NA ZNAČAJ KOSOVSKE BITKE
Druga zaredom svečana Vidovdanska akademija, koju je organizovalo Udruženje Srba Kosova i Metohije na čelu sa predsednikom Dušanom Simićem, održana je u kripti crkve Sv. Marka u Beogradu. Jezgrovit program sadržao je brojne momente (stare i nove pesme o Kosovu, citate, delove govora Cara Lazara i Carice Milice…) koji su sve prisutne, na umetnički način, podestili na značaj Kosovskog boja i okolnosti pod kojima je vođen.
Akademiju je otvorila Verica Sekirarski, član Izvršnog odbora (odsek za kulturu) Udruženja Srba KiM, svečanim govorom iz blagoslov protojereja crkve, oca Trajana Kojića. Dr Dragoslav Lazić potpredsednik Udruženja održao je pozdravni govor, a ugledni kosovsko-metohijski intelektualac mr Jordan Ristić pročitao je svoju besedu o Vidovdanu. Program je vodila dramska umetnica Aleksandra Šaljić.
Kosovo je naša narodna golgota
Čestitajući svima Vidovdan, Verica Sekirarski je kazivala: Velika mi je čast da vam ovde i sa ovog mesta čestitam sutrašnji veliki srpski praznik – Vidovdan, dan koji je postao centar duhovnog života srpskog naroda, praznik koji nam govori šta je naš život ovde na zemlji. To nam je pokazao sveti Knez Lazar sa svojim vitezovima, sa svojim vojnicima i celim srpskim narodom koji se na Vidovdan pre 627 godina opredelio za carstvo nebesko, jer znali su da je „zemaljsko za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka“.
Malo je naroda koji imaju ovakav dan , istorijski, duhovni, zavetni, kulturni, saborni.
28. jun je dan kada se dogodilo nešto mnogo važnije od same bitke. Vidovdan je postao večiti i nepromenljivi put jednog naroda. On je sočivo koje sabira u sebi sve što je svetlo, sveto i čestito bilo u našem narodu pre Kosova, i koje iz sebe širi i rasipa svetlonosne, svetonosne i čestite zrake na sav naš narod i na svu našu istoriju posle Kosovskog boja. Vidovdan je zenit nad našim glavama, ali i temelj pod našim nogama. Svaka srpska kuća, svaki kućni prag, svaka srpska generacija ima svoj Vidovdan. On je stožer koji okuplja Srbe bez obzira gde se oni nalaze i gde su i kada živeli. Vidovdan okuplja i naše pretke, i naše potomke.
Vidovdan traje neprekidno
„Vidovdan nije trenutak. On se proteže čitav život i traje neprestano. Taj događaj nije poraz ili pobeda, već događaj koji određuje naš život. I on još uvek nije završen. Ta bitka još nije okončana. Ona će trajati sve dok traje naš narod. Kosovo nije više samo polje, ni samo bitka; to je duhovni koren srpskog bića, bez kojega Srpstvo gubi samosvojnost i samobitnost. Ali, to se mora naglasiti. Kosovo kao teritorija i Kosovo kao etika i kao suština srpske samobitnosti toliko su međusobno sliveni da se ne mogu i ne smeju razdvojiti. Ovo je na završnici Vidovdanke akademije u kripti crkve Sv. Marko, takozvane Tašmajdanske Gračanice u Beogradu“, rekla Verica Sekirarski.
Mr Jordan Ristić je, između ostalog, rekao:
„Od vremena Kosovske bitke i docnije u viševekovnom ropstvu Srbin je živeo sa Kosovom i Vidovdanom, kletvom Kneževom, slavnom bitkom oživljavajući ih u predanjima i guslarskoj pesmi, koje su malim dušama napaćenim, koje snaže borbenost i koje su oprdeljene i poziv na bunt i otpor tuđinu. Vidovadan su trajno u nasleđe ostavili Despotica Efimija, deseterac i narodna priča, a potvrdila istorija. Kosovski okršaj je pokazao duhovnu snagu i puno požrtvovanje i očuvanje ne samo svog praga, no iznad svega ljudskosti i dostojanstva. Ova misao je rasla i bujala sa neskrivenom željom da se skine sramni jaram ropstva, da se istraje i savladaju iskušenja, uspravi klonila i povijena glava Srbinova; spremnog da plati najvišu cenu a sebi i državi povrati dostojanstvo i sjaj Dušanove vladavine… Naš veliki um Miloš Đurić, helenista, nepreglednog i znanja nedostižnih dometa i radoznalosti duha bez međe, u studiji „Vidovdanska etika“ objavljenoj u Zagrebu pre više od stotinu godina (1914) ustvrdi da Vidovdan „ima etičku snagu da vida bolove svima podjarmljenim narodima“. Nju nikakva sila nije mogla ugasiti. Narodni pesnik, nepismeni ali slavni seljak i guslar i „legije onih neumetnika“ (Miloš Đurić) stvorili su na tematici Kosovske bitke izuzetna umetnička ostvarenja u svojim desetercima u kojima su bolno ožalili kosovske junake i posebno stradanje i raspeće Kosovskog Prometeja i odslužili parstos besmrtnim junacima – svetinjama. Na tematici Kosovske bitke i pomenutom, rasturenom životu Srba narodni pesnik je „izlučio svoje bisere“ (Miloš Đurić) stvorivši ep poput Indijanaca (Mahabharata i Ramajana) i Helena (Ilijada i Odiseja) i drugih naroda koji će Srbinu vekovima biti luča u teškome ropstvu. Vera i narodna pesma grejale su ozeble duše narodne i krepile posustalu nadu „roblja zarobljenog“ (G. Božović) dajući mu snagu da istraje u nesreći i pronađe mu žižak u vekovnom mraku…“
Gojko Đogo recitovao je svoje pesme posvećene Kosovu „Stefanu Dečanskom“ i „Trnovo“. Kosovo je naša narodna golgota, rekao je on. Na Kosovu je izginulo sve što je sijalo, podsetio je na stihove Desanke Maksimović. Srbiju na Kosovu nisu pobedili Turci, nju su pobedile njene vojvodine i kneževine. I šta će Srbija da pamti ako ne Kosovo. Kosovo se odabralo samo Dragan Putić, glumac gnjilanskog pozorišta je izvodeći odlomke iz Kosovskog boja, obučen u kostim Kneza Lazara podsetio da Kosovo nisu odabrali ni Knez Lazar ni Car Murat.
Kosovo se odabralo samo
A izrazito talentovana Anika Milićević, dramska umetnica Narodnog Pozorišta iz Prištine, sa sedištem u Gračanici, odevena u kostim Carice Milice verno je predstavila deo caričinog govora i razmišljanja u vezi Kosovskog boja. Jasna Arbanas, pesnikinja iz Sremske Mirovice, došla je za ovu priliku samo da bi recitovala i uečstvovala u ovoj divnoj akademiji. Hadži Trajko Dimitrijević, čukun unuk Hadži Jovana , ktitora crkve Sv. Nikola u Prištini pročitao je odlomak iz knjige Zaharija Popovića.
Nada Hadžiperić, pesnikinja i sudija Apelacionog suda, rođena u Prizrenu, izmamila je gromki aplauz i suze pesmom „Molitva Svestom Spasu“ u kojoj se Gospodu obraća molitvenim stihovima: /Ima li nade za mene?/Nazvane imenom Nada./ Ima: zapevaću iz sveg glasa/ u atrijumu mog Sv. Spasa./ Podaj GOSPODE/.
Gosti su se sa istrajnom verom i nadom pozdravljali i sa: „Dogodine u Prizrenu“. Nikola Jovanović, pesnik govorio je stihove Milana Rakića „Na Gazimestanu“. U programu su učestvovali i: pevačice Katarina Godić i Jelena Karadžić sa Dušanom Isailovićem KUD „Talija“. Nastupala je i mlada pesnikinja Katarina Velišić, glumac Nikola Lazović, i predstavik guslarskog društva „Car Lazar“ iz Prištine.
Autor: Slavica Đukić