NEPOŠTOVANJE SVECA „VRATOVE LOMI“
U velikom delu Srbije narod kaže da je danas „opasni praznik”, za koji se vezuju mnoga verovanja. U srpskom narodu zovu ga i Vratoloma ili Vrtoloma, jer se onom ko ga ne poštuje „lomi vrat“, odnosno dešava nešto naopako i tragično. Otkud ovakvo verovanje namenjeno jednom svecu?
Prema legendi, Vartolomej je sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Jerapolju molitvom umrtvio veliku zmiju, koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Zbog toga su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst i stavili ih naopako. U tom trenutku se desio snažan zemljotres, a uplašeni ljudi su mislili da ih Bog na taj način kažnjava, pa su ih skinuli sa krsta. Iz ovog razloga, ostalo je verovanje i strah među ljudima da će mnogi poslovi koji se rade na današnji dan završiti naopako.
Apostoli Vartolomej i Filip naopako razapeti na krstu
Na dan kada je „Vratoloma“ deci se brani da se penju po drveću, „da ne bi vrat slomila“, ali se ne valja ni ispinjati uz strmovito mesto, jer će se osoba strmoglaviti. Brani se i kupanje u rekama, a domaćice ne smeju da bućkaju mleko. Veruje se ako žene rade na svetog Vartolomeja da će dobiti nesvesticu. Čak su i Turci svojevremeno govorili: „Gde je onaj vaš vratolomija?“, izražavajući bojazan da bi im se nešto moglo desiti. U Banatu se verovalo da žito raste do Svetog Vartolomeja, a posle toga ono zri.
U selima Šumadije veruju da vratoloma leči od padavice, pa tog dana bolesni idu do obližnjih manastira da se pomole svetitelju. Sveti Vartolomej je jedan od svetitelja koji tih dana čuva useve i strogo pazi da neko ne ore, pa se svi poslovi na polju obustavljaju.
Ime Vartolomej znači “sin utehe” i on je upravo imao nenadmašni dar utešitelja ljudskih duša. U crkvi se 24. juna praznuju zajedno Sveti apostoli Vartolomej i Varnava u znak pomena na upokojenje svetog apostola Vartolomeja i upokojenja i obretenja moštiju svetog apostola Varnave.
Legenda kaže da je Sveti Sava jednom ugledao orača na Vratolomin dan i ukorio ga, a ovaj mu je mirno odgovorio: „Ko vrti, vrti, a ja ću da orem.“ Na to Sveti Sava raspolovi njegovu njivu i sve poče da propada u rupu. Seljak preplašeno povika da se kaje, a Sava pozva Vratolomu i upita ga da li oprašta seljaku. Vratoloma još jače lupi štapom u onu zemlju i smesta sve propade, govoreći da on ne prašta nevernicima. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega oni rizikuju da im svi usevi propadnu.
Sveti apostol Vartolomej
U topličkom kraju pričaju da tog dana Sveti Vartolomej i Sveti Sava sede na nekoj planini i gledaju na sve njive da ne bude kakve štete. Tek ako prilegnu i zadremaju može da se navuče grad, ali to se retko dešava, jer su oba sveca savesni čuvari.
Veruj se da vile u noći pred ovaj praznik, kad biljke imaju naročitu magičnu moć, preduhitre smrtne žene i uberu mitsku biljku “vratolom”.
U Homoljskom kraju obustavlja se svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
„Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U ovom kraju niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”, kaže narod.
Sveti apostol Vartolomej je iz razloga njegove moći sahranjen u olovnom sanduku, koji su mnogobošci bacilli u more, jer su hrišćani tvrdili da se se nad njegovim moštima događaju razna čuda. Voda je donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu.