ГРАХОВО ЈЕ ФИЛМСКА ПРИЧА
Живот се тешко враћа у Грахово, али вријеме, мало, мало, па сврати у наше мјесто које је обиљежило српску историју у много чему.
Ових дана филмски хит у српским биоскопима је остварење „Бићемо прваци света“, који је режирао тренутно један од водећих српских филмских режисера Дарко Бајић.
Дарко је, иначе, порјеклом из Босанског Грахова, из села Ресановаца, а његов отац је аутор спомен комплекса смјештеног у овом несвакидашње лијепом мјесту, на улазу из Дрвара у нашу општину.
У настојању да изабере што сличнији амбијент за снимање сцена са свјетског првенства у кошарци, одржаног у Љубљани 1970. године, харизматични Дарко („Сиви дом“) је одабрао алтернативу у виду спортске дворане „Зорка“, у Шапцу. Управо у овој спортској дворани, прије четврт вијека, у дресу тамошњег прволигаша блиставе партије пружао је Драган Раца, духовити момак раскошног осмјеха, порјеклом такође из Ресановаца.
А, сад, вјероватно се питате, има ли још нека тајна веза између Шапца и Грахова, када је филм у питању. Има, има, а Шабац је опет алтернатива.
Када је прије четрдесет година чувени филмски режисер Столе Јанковић завршио књигу снимања за филм „Партизани“, спремајући изванредну глумачку екипу, сјајну опрему и техничаре за пут у Грахово, на снимање тог филмског ремек дјела, на подручју наше општине пао је такав снијег да је режисер био принуђен да изабере други терен, замислите – Шабац.
Сцена у којој партизани освајају фабрику, снимљена у шабачкој „Зорки“, требала је да буде снимљена у нашем „Јадовнику“, али, ето, природа се томе успротивила. Тако су Оливера Катарина, Род Тејлор, Драгомир Чума и Бата Живојиновић остали ван нашег домашаја, али се Столе Јанковић и популарни Валтер нису предавали. Неколико година касније, на подручју наших Корита, снимили су потресне сцене у оквиру филмског остварења над остварењима, „Трен“.
Опет по зими, по вјетру, у амбијенту у којем је славни глумац Петер Карстен одиграо једну од најоригиналнијих сцена у историји југословенске кинематографије.
Ипак, нама за утјеху, када су у питању „Партизани“, остала је музичка тема у интерпретацији Граховљака Мише Јовића (Леа Мартина).
Признаћете, Грахово је једна сјајна филмска прича, али и мјесто којем су веома често проналазили алтернативу. Ипак, историја се не може избрисати, јер су је Граховљаци одувијек писали – срцем. У српској историји наше Грахово нема алтернативу.
Ранко Лончар