Dijagnoza i tok depresije – faze depresije

 

DEPRESIJA PO FAZAMA

Kako se uspostavlja dijagnoza i kako ide tok depresije po fazama

 

Depresija je bolest koja se javlja u epizodama. Kada se depresija javi prvi put, govorimo o depresivnoj epizodi, a simptomi potrebni za postavljanje dijagnoze trebaju trajati najmanje dve nedelje. Za dijagnostikovanje nove depresivne epizode ​​mora postojati razmak od najmanje dva meseca bez depresivnih simptoma pre nego što se pojavi nova depresivna epizoda. Tada govorimo o ponavljajućem depresivnom poremećaju.

Dijagnoza i tok depresije

Kriterijumi potrebni za postavljanje dijagnoze depresivne epizode

Tipični simptomi (tzv. A-simptomi):

depresivno raspoloženje
gubitak interesa i zadovoljstava u uobičajenim aktivnostima koje su ga donosile
smanjena životna energija u vidu umora i pojačano umaranje

Drugi česti simptomi (tzv. B-simptomi):

poremećen san
smanjen apetit
smanjena koncentracija i pažnja
smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
ideje krivice i bezvrednosti
sumoran i pesimističan pogled na budućnost
ideje o samopovređivanju ili samoubistvu

Mogu postojati i telesni simptomi koji čine tzv. somatski (telesni) sindrom:

ahedonija – gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima koje su se ranije doživljavale ugodnima
nedostatak reaktivnosti na uobičajeno prijatnu okolinu i događaje
rano buđenje – dva ili više sati ranije nego uobičajeno
jutarnje pogoršanje depresije
psihomotorna usporenost ili nemir – prisutnost objektivnih znakova (što se čuje ili izvještava od drugih osoba)
gubitak apetita – u značajnoj meri
gubitak na težini – min. 5% u zadnjih mesec dana
smanjenje libida

Depresivna epizoda

Blaga depresivna epizoda ima najmanje 4 simptoma: najmanje 2 tipična + 2 druga + blaži poremećaj socijalnog funkcionisanja.

Umerena depresivna epizoda ima najmanje 5 simptoma: 2 tipična + 3 druga simptoma + umeren poremećaj socijalnog funkcionisanja.

Teška depresivna epizoda bez psihotičnih simptoma ima najmanje 7 simptoma: 3 tipična simptoma + najmanje 4 druga, od kojih su neki izuzetno teški. Uobičajeno je prisutna jača uznemirenost ili usporenost, a somatski sindrom je uobičajeno prisutan. Socijalne i radne aktivnosti osobe u teškoj depresivnoj epizodi su znatno ograničene.

Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima. U ovom slučaju zadovoljeni su kriterijumi za tešku depresivnu epizodu bez psihotičnih simptoma uz prisutnost psihotičnih simptoma (sumanutosti, halucinacija ili depresivnog stupora).

Može li se nakon izlečene epizode ​​depresije ponovo oboleti?

Pacijenti mogu u životu imati samo jednu depresivnu epizodu koja se više nikada ne ponavlja. Ipak, oko 50 do 80% pacijenata doživi više od jedne epizode. Tada govorimo o povratnom depresivnom poremećaju. One se mogu javiti već tokom sledećih 6 meseci. Faktori koji povećavaju rizik za javljanje sledeće epizode ​​su zloupotreba alkohola ili droge, izraziti simptomi anksioznosti, starija dob pri početku kao i prethodno javljanje više od 1 depresivne epizode. Povećani rizik ponavljane epizode ​​predstavlja i distimija. Prilikom dugotrajnog praćenja gotovo polovina pacijenata je bez simptoma, 30% pokazuje umereno oštećenje prijašnjeg funkcionisanja, a 20% je značajno oštećeno. Tok bolesti teži je kod muškaraca nego kod žena.

Može li se depresija dijagnostikovati laboratorijskim pretragama?

Opisane su brojne pretrage i laboratorijski testovi koji daju patološke nalaze u depresivnih pacijenata. Međutim, brojni lažno pozitivni i lažno negativni nalazi, osobito u telesno bolesnih osoba, onemogućavaju rutinsku primenu takvih testova. Treba reći da su ti testovi poznati i pod zajedničkim nazivom „biološki markeri“. Psihijatri se u svom radu mogu osloniti na neke od pretraga, koje omogućavaju bolji uvid u patofiziološka zbivanja u centralnom nervnom sistemu, a ujedno pomažu pri određivanju optimalne terapije. Među takve pretrage spadaju deksametazon-supresijski test (DST), TRH-TSH-test (hormoni odgovorni za uredan rad štitnjače) i cjelonoćno snimanje EEG-a.

Kakav je tok depresije?

U gotovo polovine obolelih prva depresivna epizoda javlja se pre 40. godine života. Većina lečenih epizoda traje dva do tri meseca, ali ako se neodgovarajuće leči ili ne leči, prosečno traje 6 do 13 meseci. Prekid terapije antidepresivima pre 9 do 12 meseci predstavlja opasnost od obnavljanja simptoma. S vremenom, kako bolesnik postaje stariji, depresivne epizode ​​obično postaju sve češće i traju sve duže.

Tokom dvadesetogodišnjeg perioda bolesnici prosečno imaju 5 do 6 epizoda. U jednog dela bolesnika, kojih je 5-10%, mogu se pojaviti epizode ​​manije (povišenog raspoloženja). Najčešće se javljaju nakon dvije do četiri depresivne epizode. Kada se u bolesnika pojavljuju i depresivne i manične epizode, govorimo o bipolarnom afektivnom poremećaju.

Važno je da depresivni bolesnici redovno uzimaju propisanu terapiju (antidepresive), jer se depresivne epizode ​​mogu uspešno lečiti. Delovanje antidepresiva nastupa s odlaganjem od dva, tri, a katkad i šest nedelja. Ako se epizode ​​pojavljuju s velikom učestalošću, preventivna terapija se mora uzimati doživotno.

BioMind kapi protiv depresije su prirodno rešenje za blaži oblik depresije i velika pomoć za teže oblike depresije. Kapi jačaju imuni i nervni sistem, stimulišu hormonalnu i umnu ravnotežu, deluju vitalno na telo i um pacijenta. Naručite ih putem maila  [email protected]  ili telefonom  065 970 7777

Brošura „Živeti s depresijom“

Urednik: prof. dr. sc. Ljubomir Hotujac, predstojnik Klinike za psihijatriju, KBC Rebro, Zagreb